САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 816403Укупно посета:
  • 2553709Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

ДВАДЕСЕТСЕДМИ МАРТ

Пре 72.године, 27. марта 1942,  група официра на челу са генералом Душаном Симовићем извршила је државни удар, збацила намесништво и владу Цветковић-Мачек због приступања Тројном пакту, па су изазване масовне патриотске демонстрације против фашизма и удруживања са нацистичком хитлеровском Немачком.

Са краљевском владом, генерал Душан Симовић је емигрирао у Лондон, где је имао антифашистичко држање. У јесен 1944. године био је кандидат за министра одбране у Шубашићевој влади. Одмах после Дана победе 1945. године вратио се у Београд да дели судбину српског народа. Умро је у Београду 1962. године и сахрањен са свим државним почастима у породичној гробници на Новом гробљу у Београду.

Делегација СУБНОР-а Србије (Јелисавета Миловановић и др Мирољуб Васић и генерал-потпуковник Љубиша Стојимировић, председник Клуба генерала и адмирала) положила је цвеће на гроб Душана Симовића у знак сећања и захвалности.

   

Print Friendly, PDF & Email

3 реаговања на Београд

  • Lune каже:

    Sram te bilo Beograde

    Hoće li Beograd i Beograđani, crveni od stida – ili sa ponosom dočekati 20. oktobar, dan kada je 1944. godine oslobođen od fašističkih okupatora, zavisi ponajviše od gradske vlasti. Od nje, pored toga, u velikoj meri zavisi kako će se srpska metropola i njeni žitelji, predstaviti velikom gostu iz Rusije – Dimitriju Anatoljoviču Medvedevu. A razloga za stid i crvenilo biće na pretek ukoliko se gradski oci ne opasulje i isprave ono što su njihovi birokratski organi, u vidu raznoimenih komisija, uspeli da, najblaže rečeno, zabrljaju posle 2000. godine.

    Ulice, bulevari i trgovi koji su neposredno posle Drugog svetskog rata dobili imena Crvene armije, njenih maršala i generala, heroja otadžbinskog rata, nerazumnim i nesuvislim odlukama zvanične Komisije za preimenovanje naziva trgova i ulica, zatim Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica i, najzad, Gradske komisije za preimenovanje ulica i trgova, nestajali su jedno za drugim. Navedene komisije su posle 5. oktobra, u pravom smislu te reči, izvršile „atentat“ na mnoge ulice, bulevare i trgove koji su nosili nazive ljudi, jedinica i mesta vezanih za antifašističku borbu srpskog i ruskog naroda. Nestajale su ulice i bulevari sa imenima Crvene armije, maršale Tolbuhina i Buđonija, generala Ždanova, Bulevara mira, Španskih boraca, Narodnog fronta… Umesto njih, osvanjivale su table sa imenima nepoznatih i nezaslužnih osoba, a katkad i sa imenima koja izazivaju podsmehe.

    Bizarnim objašnjenjima da time samo vraćaju stare nazive ulica, njihovi „kumovi“ ne umeše da objasne o kojim se to ranijim nazivima radi kod ukinutih naziva ulica, bulevara i trgova u mnogim delovima Beograda izgrađenim posle Drugog svetskog rata. Među više takvih primera najkarakterističniji je Novi Beograd u kome su promenjeni gotovo svi prvobitni nazivi ulica koji podsećaju na ljude i događaje putem kojih se afirmiše antifašistička borba. Jer, Novi Beograd, kao i mnogi drugi delovi grada, izgrađen je posle rata i svi do jednog naziva ulica, bulevara i trgova prvi put su dobili odgovarajuća imena. Na njih se, dakle, nikako ne može da odnosi „opravdanje“ po kome je reč o „vraćanja prvobitnih naziva“. A upravo je na Novom Beogradu bilo najviše imena, odnosno naziva koji su nosili antifašistička obeležja. Mnogih danas, nažalost, nema mada nikakvi razlozi za to ne postoje, osim onih koji se u ovakvim slučajevima nazivaju ideološkim revanšizmom. A ta vrsta revanšizma je je jedino i najajče oružje aktuelnih vlasti u borbi protiv neistomišljenika.

  • Lune каже:

    Mnogi do danas na listama traženih za ratne zločine počinjene u II sv. ratu.
    Neke je Titova UDBA svojevremeno likvidirala u inostranstvu, neki su izbegli tu sudbinu.

    U predvečerje ratova u SFRJ, nakon dolaska Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji, preživeli Ljotićevci sklapaju sporazum sa velikosrpskim snagama u zemlji; pre svega špijuna u redovima Društva Književnika – vezistima SANU. Memorandistima.
    Nekad “jugoslovenski“ – Zbor u potpunosti potpada pod uticaj postkomunističkih velikosrba i DB.
    Početkom 90-tih, još uvek u tajnosti, održavaju se kontakti i sastanci – prvo u Nemačkoj, potom SAD – da se Ljotićevci pridruže Miloševiću u stvaranju Velike Srbije.
    Zauzvrat, Milošević i režim ih prećutno rehabilituju – dozvoljavaju da u Beogradu osnuju ogranak – preko Srpske Pravoslavne Crkve i Bogoslovskog fakulteta – pronađu mlade kadrove uz asistenciju Tajnih Službi Srbije.
    Kako se i “rodio“ Nebojša Krstić – osnivač malo čuvenijeg “Obraza“; inače likvidiranog u akciji čišćenja iskorištenih, DB-a.
    U SAD, DB je vezu uspostavio preko tzv. “novogračaničke crkve“ i vojvode Momčila Đujića (akcija “Otadžbina zove!“ “turneje“ “književnika“, “bizMismena“, “novinara“ i Vuka Draškovića i Vojislava Šešelja po srpskoj dijaspori; kada su postizani sporazumi i dogovori, prikupljana sredstva i organizovani “dobrovoljci“ iz dijaspore; i to sve PRE početka sukoba!) – koji je samo onim, koji njegovu istoriju poznaju površno – “četnički vojvoda“.
    U jedinicama Momčila Đujića su delovali Ljotićevci – a on sam, izuzetno dobar prijatelj sa istim i Nikolajem Velimirovićem, zbog čega i jeste bio u sukobu sa srbijanskim i crnogorskim četnicima, Dražom Mihajlovićem.
    Na sastanku Ljotićevaca u Minhenu, početkom 90-tih – dolazi do odluke da se u Srbiju vrati Ratibor Đurđević, ratni zločinac koji je dotle živeo u SAD.
    Sa parama iz dijaspore (Ljotićevci i SPC), i uz pomoć Miloševića – jedan je od glavnih organizatora Novog Zbora – Ljotićevske organizacije u Srbiji.
    Njihov primaran cilj je indoktrinacija mladih – Svetosavskom Fundamentalizmu i Nacionalizmu – u službi Miloševićevog režima.
    Njima se brzo približava i tzv. krug beogradske “DB intelektualne elite“: Dragoš Kalajić, Momo Kapor, Vojislav Koštunica – dok su najviši odabrani čelnici instrumentalizovane SPC – Amfilohije Radović i Irinej Bulović – učenici Justina Popovića; predanog Zboraša i Ljotićevca.
    Pristupa im i Radoš Ljušić, univerzitetski profesor – kojeg Vojislav Koštunica instalira u sferu Obrazovanja; Izdavaštva udžbenika.
    Koji, u sadejstvu sa Ljotićevcima, Crkvom – izdaje đačke udžbenike – sa striktnim ciljem fabrikovanja istine i indoktrinacije mladih.
    Ljotićevci su preko svojih ljudi u SPC napravili sporazum sa Zoranom Đinđićem (u čijoj su likvidaciji i sami saučestvovali, kumovali joj) – da u školski sistem ubace Veronauku; kroz koju aktivno deluju u oblasti Obrazovanja – a deca se dodatno obrađuju kroz predmete Srpskog i Istorije; posebno udžbenika, koje je potpisao Radoš Ljušić – a koji su i danas u upotrebi!
    Ono u čemu su Ljotićevci takođe uspeli je ubacivanje u sferu Vojske.
    U svoje vreme su imali komesare – danas su u Vojsci Srbije preko vojnih sveštenika; najveći broj pripadnici novoosnovanog Zbora, inače volonteri.
    Njihov isključiv zadatak je indoktrinacija profesionalnih vojnika i stvaranje zelota i fundamentalista.
    Ogorčenih neprijatelja svega što ne nosi pridev “srBski“.
    Protest preživelih boraca NOB-a, kao i nevladinih organizacija je odocneo – i loše informisan.
    Ljotičevci se ne rehabilituju u Srbiji!
    Oni deluju u Srbiji već 20 godina!
    Javno!
    Rehabilitovani!
    I u službi Sistema Velike SrBije.
    Odgovorni – i za Fundamentalizam – Napade na drugačije (neistomišljenike i seksualno drugačije) – Antisemitizam.
    “Novo videlo“ – organizacija koja deluje kroz istoimeni časopis je Zbor – između ostalog odgovorna i za publikacije – “Protokole Cionskih mudraca“ i ostalog.
    U Novom Sadu, jedan od njihovih predstavnika je Saša Adamović, blizak Irineju Buloviću, nekad direktor TV “Apolo“.
    Koji se navodi kao jedan od organizatora izložbe o Ljotićevskom “Šangri La“ logoru; gde su se zatvorenici milovali i mazili.Batinama i mecima.

  • pedjaza каже:

    Bilo je u Vojsci Kraljevine Jugoslavije i časnih generala i oficira, koji su bili antifašistički nastrojeni i nastojali da pruže otpor fašističkim zavojevačima. General Dušan Simović je upravo bio na čelu tih starešina. Pod njegoom komandom, vojska se suprotsavila fašistima. Upravo zato je i zaslužio da mu se oda poštovanje.
    27. mart je bio i ostaće značajan datumn, jer je toga dana 1941. godine naš narod jasno izrazio negodovanje povodm sramnog potpisivanja pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu Osovine, jer naši građani nisu hteli da budu ničje sluge.

Koнкурс

СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА ”ДРАГОЈЛО ДУДИЋ”

р а с п и с у ј у

48. наградни конкурс за необјављене књижевне и историографске радове.

 

Конкурс обухвата све области књижевног и историографског стваралаштва које доприноси неговању традиција ослободилачких ратова, Народноослободилачког рата и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2019. године.

Радове потписане шифром и у посебној затвореној коверти доставити уз основне податке о аутору на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком – за конкурс ”Драгојло Дудић”

Оцењивачка комисија ће донети одлуке о награђеним и похваљеним радовима.

Фондација ће осигурати објављивање првонаграђеног рада.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 13. новембра 2019. године, а награде и похвале уручене 15. новембра 2019. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Ведро
06:2418:38 CEST
ПетСубНед
min 4°C
20/7°C
26/12°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2019. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2019.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.