САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 808560Укупно посета:
  • 2535843Укупно прегледа:
  • 0Тренутно посетилаца:

ШЕСТА ЛИЧКА УВЕК СПРЕМНА

У складу са одлуком Републичког одбора СУБНОР-а Србије о расписивању избора у удружењима наше организације и са календаром одржавања избора, у просторијама ”Сава центра” одржана је изборна седница Скупштине Секције бораца Шесте личке пролетерске и Тридесет пете личке ударне дивизије.

Седници је присуствовало око сто чланова, међу којима и почасни председник Одбора Секције, стогодишњак, народни херој, генерал Лазо Радаковић. Седници су такође присуствовали представник Републичког одбора СУБНОР-а Србије, потпредседник Мићо Грубор, представник Градског одбора Београда, потпредседник Боро Ерцеговац и представници борачких организација општина: Апатин, Барајево и Ваљево, који су пригодним беседама поздравили Скупштину.

Тежиште рада Скупштине усмерено је на анализу и оцену реализације Плана рада у 2012-ој години са акцентом на резултатима у омасовљењу и подмлађивању чланства, обележавању значајних датума и историјских догађаја из ближе прошлости у Републици Србији и шире, и обележавању борбеног пута дивизија чије традиције негује Секција.

Изложен је и једногласно прихваћен План рада Секције у 2013-ој години. Као тежишни задаци, назначени су активности из области неговања традиција ослободилачкух ратова Србије, са акцентом на НОР и борбени пут 6. и 35. личке дивизије, те на сарадњу са локалним самуправама које негују успомену на херојство oвих прослављених  јединица, као и са Градским и Републичким одбором у вези са реализацијом активности које они планирају и реализују.

Скупштини је посебно предочен Нацрт статута који би требало да замени досадашњу Статутарну одлуку а којим би било омогућено да се Секција региструје код Агенције за привредни регистар. Тако би стекла својства правног лица аналогно општинским организацијама СУБНОР-а па би могла да има и властити жиро-рачун, што би омогућило да транспарентно и у складу са прописима располаже финансијским средствима у циљу финансирања активности.

Изабрано је руководство Секције (Удружења) а за председника Андрија Рашета, генерал у пензији. Народни херој генерал Лазо Радаковић и даље је почасни председник Секције.

Print Friendly, PDF & Email

8 реаговања на Београд

  • Lune каже:

    Đujić sa italijanskim oficirom

    »1. Četničke jedinice formiraće se isključivo u srpskim selima na principu dobrovoljnosti, s tim, što će postojeće jedinice imati samo lako naoružanje.

    2. Četničke jedinice će se uzdržati od bilo kakve akcije protiv oružanih snaga Nezavisne Države Hrvatske i talijanske vojske.

    3. U okolnim selima, koja će se nalaziti pod četničkom kontrolom, ustaška vlast će i dalje normalno postojati. Četnici ne mogu hapsiti ili bilo kako progoniti stanovništvo katoličke vjere, već će sve sumnjive i po javni poredak nepoželjne elemente predavati nadležnim organima Nezavisne Države Hrvatske. Za manja krivična djela, koja počine Srbi, četnički organi mogu poduzimati odgovarajuće mjere, dok će sve političke izgrede predavati talijanskim vojnim vlastima …

    6. Između talijanskih vojnih vlasti, vođa četničkih odreda i starešina srpskih sela (kapetana) uspostaviće se tesna saradnja …«

    Đujić je u novembru 1941. organizovao narodni zbor u Crnim Potocima na kome je osnovana Dinarska četnička divizija. Đujić, koji je već bio komandant puka “Petar Mrkonjić”, biva izabran za komandanta divizije, a za njijegovog pomoćnika je izabran komandant puka Gavrilo Princip, Brane Bogunović. Momčilo Đujić i Pajo Popović će biti prvi iz kruga »narodnih vođa« koji će se decembra 1941. godine naći u salonu župana NDH Davida Sinčića uKninu. Zajedno s njima dvojicom, kod Sinčića je početkom decembra došao i Brane Bogunović, kojeg će Sinčić ocijeniti kao najpouzdanijeg za suradnju.

    Jugoslovenska vojska u otadžbini (JVuO) je godine 1942. preko Ilije Trifunovića Birčanina stupila u kontakt s Đujićem, te njegove jedinice formalno preuzela u svoje redove. U isto vreme Đujićeve jedinice su ušle u zvaničan sastav italijanskih fašističkih snaga kao Milizia Volontaria Anti Comunista, i vodile žestoke borbe protiv partizana. Kasnije su Đujić i Bogunović dobili počasna zvanja četničkih vojvoda.

    Pod njegovim su zapovjedništvom četnici počinili mnoge zločine nad civilnim stanovništvom (uglavnom Hrvatima ali i Srbima). Krajem 1942. i početkom 1943. godine Đujić je sa svojim četnicima počinio pokolje po selima Gata, Tugare, Čista, Gornji Dolac, Zvečanje, Dugopolje, Štikovo, Maovice, Utavice, Vinalić, Kijevo i Gorjak. U selu Kosovu kod Knina je formirao i koncentracijski logor, koji su nazivali “malim Jasenovcem” (nazivan je i “srpskim Jasenovcem” ili “drugim Jasenovcem”) a čije su žrtve najviše bili Srbi antifašisti. Okružni komitet KPH za Knin u svom izvješću od 18. listopada 1943., upućenom Pokrajinskom komitetu KPH za Dalmaciju, između ostaloga, ističe i ovo:

    Đujić u čuvenom Jasenovcu (Kosovo) ne prestaje da ubija. Zadnjih dana ubio je 15 osoba. Ali ni to ne pomaže.

    U Đujićevom logoru je korištena zloglasna sprava za mučenje, nazvana “popovo bure” (velika bačva sa svih strana izvana nabijena dugim čavlima tako da su oštrice bile k unutra. U bure bi se zatvarao logoraš i zatim kotrljao niz strminu kraj crkve Lazarice. Na taj način čavli su sa svih strana probadali logoraša, te su neki prilikom tih koturanja iskrvarili i umrli.), koja je nekada bila izložena u Vojnom muzeju u Beogradu.

    Po potrebi je sarađivao i s vlastima NDH (od Velikog župana u Kninu Davida Sinčića prima pomoć u novcu, hrani i drugim ratnim potrebama te sudjeluje u zajedničkim borbenim akcijama sa ustašama) te njemačkim vojnim vlastima u Hrvatskoj. Uoči kapitulacije Italije Đujić je potvrđivao talijanskom komandantu Kninskog sektora svoju saradnju:

    »Za sve ovo vreme objektivna i pravilna ocena mojeg ličnog držanja, mojeg vojničkog i političkog rada ne može mi se prebaciti da sam i najmanjim svojim gestom pokazao akt neprijateljstva ili sumnje prema italijanskoj vojsci i italijanskom narodu, jer mi to ne bi dozvolila moja čast i moj srpski ponos, pošto bi to bilo suprotno mojem stavu iskrenog prijateljstva i saradnje sa italijanskim narodom — stavu koji sam zauzeo od prvog dana pa do danas, a kojeg želim da i dalje nastavim.«
    Služenje Njemačkoj

  • Lune каже:

    Primeri masovnih zločina ustaša nad lokalnim stanovništvom
    Pokolj nas stanovništvom opštine Ličko Petrovo Selo

    Pokolj nad stanovništvom seoske opštine Ličko Petrovo Selo u najintenzivnijem obliku dogodio se 27. jula 1941. kada je u sedam sela ove opštine, uključujući Ličko Petrovo Selo, Željavu, Rešetar, pohapšeno 313 muškaraca i odveženo kamionima i na brutalan način pobijeno u Garavicama pokraj Bihaća. Ubijeni muškarci su se odazvali pozivu ustaških vlasti na javne radove i pohvatani su na prevaru. Nakon ovog pokolja lokalno stanovništvo se više nije odazivalo lažnim pozivima na javne radove, pogotovo s obzirom da početkom avgusta 1941. na području kotara Korenica izbija narodni ustanak koji će uskoro poprimiti karakter partizanskog rata. Pokolj u ovoj seoskoj opštini karakterističan je po neposrednom odvođenju uhapšenika na stratište, i razlikuje se od prethodne prakse koja je najčešće podrazumevala odvođenje u zatvore ili logor Jadovno i potonju likvidaciju. Nakon ovog pokolja, na području kotara Korenica i kotara Udbina ustaše vrše neposredne zločine na licu mesta, bez obzira na pol i uzrast.
    Pokolj nas stanovništvom sela Jošan

    Ustaški pokolj nad stanovništvom sela Jošan pokraj Udbine, dogodio se u drugoj polovini septembta 1942. Prema podacima istoričara Gojka Vezmara, ustaše su u ovom selu 28. septembra 1942. ubile 211 lica, mahom žena, dece i staraca, dok je selo spaljeno.[4]

    Prema podacima istoričara Đure Zatezala, pokolj u selu Jošan imao je dve etape. Najpre su 19. septembra 1942. ustaše ubili klanjem i spaljivanjem u kućama i stajama 289 žitelja sela Jošan. Potom su 29. septembra iste godine ubili još 49 žitelja, što ukupno čini 338 civilnih lica. Prema njegovim podacima “nekoliko djevojaka i njihovih majki su ustaše povezale žicom oko stogova sijena, silovali pa zapalili”.[5]
    Pokolj nas stanovništvom sela Visuć

    Ustaški pokolj nad stanovništvom sela Visuć pokraj Udbine, dogodio se 3. decembra 1942. Toga dana ustaše su u ovom selu ubile 85 lica, uključujući i 17 stanovnika sela Jošan koji su se sklonili u Visuć nakon pokolja u njihovom selu i spaljivanja njihovih kuća.[6]

  • Lune каже:

    Lune 24. septembar 2013. 13:37 #2656615

    Hm,hmm.. nedostatak prostora, znaci Hercegovacke i Kninske vojvode su 1941 poslali poruku, “ko nije sa nama, ostavicemo ga ustasama da ih pokolju”. Neposredno, u vreme ustanka u Srbu, kninski cetnici su se docepali 8 ranjenika ustanika, zaklali su ih na licu mesta, sto je uticalo na Srbe iz Like, da donesu odluku..Nemci ubijaju, Italijani ubijaju,ustase kolju, cetnici kolju…i, preko Bosne napravise kontakt..sa partizanima, u cijim redovima NISU SVI BILI KOMUNISTI.

    • Lune каже:

      Ta, zloglasna pretnja Hercegovackih i kninskih cetnika od 1941.godine, se “odelotvorila”..naime, 1993 godine, u oci “planiranog napada na Medacki dzep”..odrzana zajednicka konferencija SDS RS i SDS RSK, uz “socinjenije” prisustvovanje nekakvih “TYP”..kacavendi pahomijaa,filareta”, na kome je donesen zakljucak..” da su Lika,Kordun i Banija crveni, i da oni tu nemogu nista da urade”..Planirani udar je uz civilne zrtve zaustavljen,za vreme udara “lapcani su poceli da se povlace”..sto nije pomglo slomu RSK,HVO je zaustavljena na opste razocarenje “Ercegovackih i Kninskih vojvoda”..da bi se , kasnije ponovo organizovao, uz dogovor bandita Radovana Karadzica, i Tudjmana da se RS nece mesati u sukob Hrvatske sa RSK,a kao zahvalnica, karadzic je obezbedio dalje snabdvanje naftom iz Broda..koju je naravno, mhom svercovao i unovcio u Srbiji, u kojoj, njgov brat i dalje orca, vozi pijan, ubija i ne odgovara.

  • Lune каже:

    Hrvatska biskupska konferencija pozvala je predsednika Ivu Josipovića da povuče dodeljeno odlikovanje osječkom novinaru Dragi Hedlu, koji se, kako navode, u vreme komunističkog režima ogrešio o poštovanje osnovnih ljudskih prava. “Drago Hedl je osoba koja je u vreme komunističkog režima, između ostaloga, nazivao je blaženog Alojzija Stepinca krvnikom među svecima stavljajući u taj negativan kontekst i blaženog Ivana Merca”, navodi se u saopštenju.

  • pedjaza каже:

    Ličke partizanske jedinice su poznate po svojoj neustrašivosti i herojstvu. Lepo je da se preživeli pripadnici, njihovi potomci i poštovaoci okupljaju i danas i da planiraju omasovljenje i podmlađivanje članstva. Tako se čuva i neguje tradicija.

Koнкурс

СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА ”ДРАГОЈЛО ДУДИЋ”

р а с п и с у ј у

48. наградни конкурс за необјављене књижевне и историографске радове.

 

Конкурс обухвата све области књижевног и историографског стваралаштва које доприноси неговању традиција ослободилачких ратова, Народноослободилачког рата и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2019. године.

Радове потписане шифром и у посебној затвореној коверти доставити уз основне податке о аутору на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком – за конкурс ”Драгојло Дудић”

Оцењивачка комисија ће донети одлуке о награђеним и похваљеним радовима.

Фондација ће осигурати објављивање првонаграђеног рада.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 13. новембра 2019. године, а награде и похвале уручене 15. новембра 2019. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
28°
Partly Cloudy
04:5120:27 CEST
WedThuFri
min 19°C
28/19°C
30/20°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2019. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2019.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.