Злогласне снаге немачких фашиста предвођене наредбом генерала Бемеа који је још 1914. године бежао пред српском војском са Цера и Колубаре, па се поново вратио у Србију 1941., одлучиле су да се обрачунају са мештанима Јадра па су се 19. октобра 1941. године зверски устремили на село Цикоте, односно засеоке Раковицу, Кулич и Кривојицу. За само три сата ови зликовци село су спржили а становништво (њих око 450) зверски су измасакрирали, побили и главе им бајонетима одсецали. Нису штедели ни новорођену децу (бебе старе 4 и 10 дана, децу од 1-15 година, старце, жене). Само из породице Алексић убили су 14-торо деце од 3-13 година. Зликовцима ништа није било свето.
У центру Цикота, захваљујући ангажовању Министарства за рад и борачка питања, локалне самоуправе Лознице, Месне заједнице Цикоте, СПЦ и СУБНОР-а подигнут је споменик на коме су уписана имена свих страдалих.
Поводом 81 године од злочина на спомен обележје положени су венци и одата пошта невино страдалима. Венце су положиле делегације Министарства за рад, борачка и социјална питања које је предводио Зоран Антић, државни секретар, СУБНОР-а Србије и Лознице, Општине Лознице, МЗ Цикоте, СПС Лознице и потомци породица убијених и извршено је опело. Присутнима се обратио представник општине Лознице г.Југовић истакавши значај сећања на жртве а у испред СУБНОР-а Србије потпредседник академик пук. Жељко В. Зиројевић који је у име председника, генерала Ковачевића и руководства, између осталог рекао: „Клањамо се сенима свих палих за слободу, за Отаџбину, сенима страдалих безумника и злочинаца, фашистичких завојевача. Данас, онима који призивају зло, повампирење фашизма одлучно са овог светилишта, ми потомци слободара поручујемо да неће проћи и да ћемо им ми бити непремостива брана.“
За допринос око подизања спомен обележја уручена су признања СУБНОР-а Србије. Повеља државном секретару Зорану Антићу а захвалнице проти Васићу и председнику Месне заједнице Цикоте, Драгану Томићу.
У име добитника захвалио се Зоран Антић и истакао да никада не смемо и не можемо заборавити овај и сличне злочине по Србији који се са правом могу називати геноцидом и да морамо млађе нараштаје доводити на оваква места да никада не забораве шта се десило њиховим прецима.
Културно уметнички програм извела је група „Лозничанке“.
