Јединице немачке казнене експедиције из састава 3.батаљона 749.пука злогласног немачког мајора Паула Кенига (проглашен за ратног злочинца), потпомогнуте љотићевцима Марисава Петровића, 19. октобра 1941. године устремили су се на села у околини Крагујевца, Илићеву (раније Мечковац), Маршићу и Грошници. Отпочели су са хапшењем људи старости од 18 до 50 година. Циљ им је био да испуне одређену квоту за стрељање.

Тога дана у Илићеву је стрељано 76 лица (Кенинг наводи 182), у Грошници 338 а у Маршићу 103. Заправо број стрељаних још увек није тачно утврђен јер су истраживања у току.

Поводом 81. године од ових злочина на хумке стрељаних положени су венци, одржана опела и изведен културно уметнички програм. Венце су положиле делегације Скупштине града Крагујевца, СУБНОР-а Крагујевца, странака, месних заједница и потомака стрељаних родољуба и патриота.

Злогласна наредба генерала Бемеа и капетана Фидлера бившег аустроугарског официра, била је: “Ви се стрељате и осуђујете на смрт због тога што су ваши комунисти побили наше војнике у Горњем Милановцу, што су рушили пруге, кварили путеве, секли бандере…“ Ово је био само увод у масовно стрељање у Крагујевачким Шумарицама сутрадан (21. октобра 1941. године).