ДА СЕ НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИ…

тај страшни дан, 24. март 1999. године у 19.50 часова, када је злочиначка НАТО армада предвођена Сједињеним Америчким Државама, а састављена од 19 најмоћнијих земаља света, без одлуке Савета безбедности Уједињених Нација, бестијално ударила на Савезну Републику Југославију (претежно Србију), поспрдно назвавши ту операцију „Милосрдани анђео“. Тај анђео испоручио је на Србију тоне челика и забрањених касетних бомби усмртивши за 78 дана крвавог пира око 2.500 цивила, 750 војника и полицајаца и ранивши 17.000 грађана, наневши материјалну штету која се мери у десетинама милијарди долара.

Зашто је бомбардована Србија? Из простог разлога што је неко негде одлучио да не треба да постоји!

Српски народ, који је од почетка прошлог века кроз низ ратова, закључно са Првим и Другим светским ратом, поднео највећу жртву за стварање заједничке државе Јужних Славена, доведен је у позицију да само он ни дан данас нема јасне границе државног суверенитета. Док су други народи „пазарили“ и од стварања и од распада државе Југославије, Срби су оба случаја изгубили!

Моћницима није било довољно то што су потврдили суверенитет Републикама, а не суверенитет СФРЈ, него им је и Србија у својим каквим-таквим историјским границама била неподобна, па су се здушно здали да је размонтирају и од Покрајине Косова и Метохија створе седму непостојећу републику.

Четврт века је већ прошло и државно руководство Републике Србије покушава како зна и уме да сачува бар нешто српско у албанском окружењу, док Албанци (уз прећутну подршку Запада) гледају да се затре и оно мало српског живља и све светиње које сведоче да је Србин на Косову осамсто година.

Тежак, претежак дан, данас 24. марта 2023, али време је лепо и као да жели да нам наговести да увек после зла долази добро, те да увек после кише долази сунце. И зато не треба да будемо малодушни, већ стрпљиви и мудри…јер ничија није сијала до зоре…

Што се самог комеморативног окупљања овим поводом тиче Дан сећања на жртве НАТО агресије обележен је код Споменика деци страдалој у НАТО агресији, који се налази у средишњем делу београдског парка „Ташмајдан“, где је у име Владе Републике Србије, венац положио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић. Поред министра Селаковића, венце су положили и одали почаст државни секретар Министарства унутрашњих послова Данило Стевандић, градски менаџер Града Београда Мирослав Чучковић, чланови породица страдалих у НАТО агресији, председник СУБНОР-а Србије, генерал-мајор Видосав Ковачевић, представници Београдског форума за свет равноправних, делегација Клуба генерала и адмирала Србије, коју је предводио генерал Миломир Милдиновић, Ветерана посебних јединица полиције, 6.личке дивизије „Никола Тесла“, Удружења „Фонд дијаспора за матицу“, Друштва српских домаћина, студентске организације Правног факултета и Факултета политичких наука, извиђачке организације Новог Београда, Социјалистичка партија Србије, амбасадори Русије Александар Боцан-Харченко, Кубе Лејд Ернесто Родригес Ернандес, Белорусије Валериј Бриљов и Венецуеле Димас Хесус Алваренга Гера, представници ветеранских и других удружења која негују традиције ослободилачких ратова Србије као и друге политичке странке и покрети.

Код Споменика свим жртвама агресије НАТО „Вечна ватра“ на Новом Београду, након полагања цвећа, великом броју присутних грађана и делегација обратио се ранији председник Владе Републике Србије и ранији потпредседник Савезне владе СРЈ, господин Никола Шаиновић, нагласивши да је бомбардовање фактички почело рушењем „Берлинског зида“ и да је 10-15 година микрон на „лењиру историје“, који кад је истекао дошло је и до стварног злочина према нашем народу.

У име СУБНОР-а Србије код споменика „Вечна ватра“ венац су положили Ратомир Слијепчевић члан Председништва СУБНОР-а Србије и секретар председника СУБНОР-а Станислав Рескушић.