Србија је обележила Дан сећања на страдале у НАТО агресији. Централна манифестација одржана је у Сомбору, а присуствовао је и председник Србије Александар Вучић, као и председник Републике Српске Милорад Додик, посланици Скупштине Србије, министри у Влади Србије и Републике Српске.

Помен страдалима служио је патријарх српски Порфирије.

„Опростићемо ако будемо могли, заборавити само ако нас не буде било“, велики је натпис на бини. Хиљаде људи окупило се на Тргу светог Ђорђа.

Председник Србије Александар Вучић рекао је вечерас да је 24. година од када је почела агресија на СРЈ.

– Вечерас нас у Сомбору има убедљиво највише. То говори нешто лоше и нешто добро. Зато сам одлучио да вечерас не читам спремљени говор, желим да говорим из срца и оно што мислим. Пре 24 године коначно је умрло савремено, међународно право. Од тада више нипта што се у свету догађа не може да буде горе од онога што су они учинили једној малој земљи. Успели су да разоре много веће земље. Данас сам гледао насловне стране из тог времена водећих светских часописа, кажу то је био сукоб варварства и савремене цивилизације. Отишли су и корак даље па су рекли „идемо да победимо те Србе, те варваре, зато што су починили геноцид“. Никада нико нигде није рекао да га је било. Лагали сте! Кажете да сте напали једниу земљу због хуманитарне катастрофе. Кад сте видели да за то не можете да добијете одобрење Савета безбедности УН, рекли сте због чега су нам они потребни шта ће нам право, шта ће нам правда. Ми смо једини, сами у свету – рекао је Вучић.

– 24 године је прошло, кидали сте нам делове територије, убили нам 79 деце. Одакле вама право да убијате наше војнике, наше полицајце?! Је ли Радован Медић ишао у Масачусетс да некога убија или сте ви дошли овде? Никада нисте и нећете сломити српски дух. Нисмо ми једини страдални народ, страдали су и многи око нас. Морамо да идемо у корак са светом, малопре сам, слушајући Маријанин говор, колико год се трудио да не пустим сузу, само замислио да морам да јавим нечијем детету да му је отац страдао. Није ми нико помутио разум, помрачио памет, нисам постао никакав издајник. Моје је да кроз иглене уши провучем нашу земљу. Нико о миру не говори. Не чујете реч мир нигде јер је забрањена. Нико о миру да говори неће.

– Нису они тада спречавали хуманитарну катастрофу. Један разлог је био да покажу да су најјачи, а други разлог је био да нам отму КиМ. Данас је на Космету више Албанаца него што их је било тада, само је Срба трипут мање.

– Убијали сте нам децу, али нисте нас убили, живеће овај народ, нећете га сломити. Са нама су овде вечерас и Роми и Бошњаци и Мађари и припадници других народа, сви они који ову земљу осећају као своју.

– Данас више нисмо онако мали, и нисмо онако лак плен као што смо били 1999. Морамо да растемо, да се развијамо, да чувамо мир, да гледамо како да сачувамо све оно што је наше и да никад не тражимо оно што је туђе. Како то да још не сломисте тај један мали народ? неће бити да не разумемо баш све, разумемо боље него ико. Ми хоћемо мир, не сукобе ни са НАТО, ни са било ким. Не дамо Србију и никада је никоме нећемо дати. Не дамо вам нашу децу, Нека живи Србија! Живела Република Српска, нека живи наш јуначки Сомбор! Живела Србија! – рекао је Вучић.

Патријарх Порфирије обратио се скупу речима:

– Поштовани народе православни сабран вечерас из готово сваког места из Бачке, али и из других крајева, сабран у молитви за пострадале у нечовечној и противправној акцији. Убијен је први Србин по имену Радован Медић. Треба нам свест о томе да места има за сваку живу душу под капом небеском. Ми чинимо данас исто оно што су Сомборци чинили тог дана, а Сомборци су се окупили баш на овом тргу, који је посвећен Светом Ђорђу, али преко њега и нашем богу, богу љубави – обратио се после помена патријарх Порфирије окупљенима.

– Сабрали смо се да се помолимо за све они који су неправедно пострадали од злочиначких пуцњева са неба одакле би требало да долазе благослови. Молимо се да се тамо где се води рат, у Украјини што пре стане оружје које сеје смрт. Хришћански бог је бог љубави и мира, а црква живи и сведочи мир. Молимо се да се наше страдање не понови, ни нама ни било коме другом. не прихватајмо ултиматуме и уцене, по било коју цену. Истовремено, дајмо све од себе да останемо последњи за столом за којим се тражи решење. Ако се овде опет покрене спирала зла, нема сумње да ћемо сви бити потпуни губитници. данас се молимо за све пострадале, невино пострадале у пролеће 1999. године, Бог нека душу прости њима и да им вечни покој. У здрављу, радости духовној и сваком добру нека бог да, да дочекамо највећи празник Васкрсења. Нека сте сви Богом благословени – завршио је патријарх.

Маријана Паскаш је ћерка прве жртве НАТО агресије Радована Медића. Скупу се обратила речима:

– Време заиста лети, чини се да није било тако давно. Звук сирена и тввоје последње „Воли вас тата“ заувек је обележило одрастање, имала сам 13. Удар и бљесак су били последње што си то вече видео и чуо. Болело је много, можда си чуо мој врисак, можда си видео кад је мама пала. Небројено пута смо чули речи „живот иде даље“. Пропустио си много тога, малу и велику матуру, дипломирање, рођење унука, да испратиш родитеље на вечни починак. Знам да нас гледаш и чуваш, сигурна сам да и даље имаш онај благи осмех по коме те сви памте. Хвала ти тата што си у том кобном моменту мислио на све нас.

Како је рекао председник Републике Српске Милорад Додик, окупљамо се већ неколико година захваљујући Александру Вучићу, да се агресија не заборави.

– Окупљамо се не да се сећамо, него да никад не заборавимо. Не можемо да им опростимо зато што су били бездушни. Нас су изабрали да будемо вежбалиште НАТО-а. Никада им нећу веровати, изгубили су било какав обзир да се онима који су називали колатералном штетом, бар некада извину. Дођу нам овде и кажу нам да треба да заборавимо, да идемо даље. Ја им се никада више нећу клањати, нећу мислити да су добри. Знамо да не смемо да изгубимо наш суверенитет. Није ни моје ни било чије да се овде, без неког покрића, јуначимо. Смета им Србија зато што је јача него икада до сада. Хвала за подршку и помоћ коју нам пружате господине председниче – рекао је Додик.

– Разговарам с њим често и могу да посведочим да се ради о несумњивом патриоти. Данас морамо заједно да се сећамо и памтимо, али и да кажемо да је будућност српских држава извесна. Спремни смо да се једнако боримои за Србију, као и за наш кучни праг, Кад је пала прва бомба овде она је експлодирала у срцима свих Срба. Знамо да немате свести ни савести. Нека живи Србија, нека живи Република Српска, нека живи српски народ и идеја о уједињењу српског народа. Ми хоћемо да се ујединимо и ујединићемо се – рекао је на крају Додик.

Једна од првих испаљених крстарећих ракета на СР Југославију погодила је, у вечерњим часовима 24. марта, у 19.55 сомборски војни аеродром, пет минута пре службено одређеног времена почетка напада НАТО савеза на СРЈ.

Потпредседник Владе и министар одбране Милош Вучевић положио је данас венац крај спомен-обележја „Херојима 37. моторизоване бригаде“ у касарни „Стефан Немања“ у Рашки. Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић положио је данас венац у београдском парку Ташмајдан код споменика деци страдалој током НАТО агресије.

На данашњи дан пре 24 године зачуле су се прве сирене које су најавиле НАТО агресију на Србију, односно тада Савезну Републику Југославију и пале су прве бомбе.

Операција завезничких сила трајала је од 24. марта до 10. јуна 1999. године.

Према подацима Министарства одбране Србије током ваздушне агресије НАТО убијено је 2.500 цивила, међу њима 89 деце и 1.031 припадник Војске и полиције. Према истом извору, рањено је око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа се и данас води као нестало. Ратни губици НАТО у људству и техници никада нису обелодањении. Тадашње власти у Београду су тврдиле да је оборено више десетина летелица, што никада није потврђено.