На данашњи дан, након пет векова владавине Османлија на просторима југоисточне Србије, 11. јануара 1878. године (30. децембра по старом календару), на бедемима Нишке тврђаве завијорила се српска тробојка.
Борбе за ослобођење Ниша отпочеле су средином децембра 1877. године, када су Ибарска, Моравска и Дунавска дивизија прешле српско-турску границу и заузеле положаје северо-западно од града, приближивши му се на пет до осам километара. Ибарска дивизија је продрла и јужније и пресекла везу између Ниша и Лесковца. Потом је српска војска освојила Пирот и Белу Паланку, онемогућивши везу турског гарнизона у Нишу са трупама у Софији и избила на планину Селичевицу затворивши обруч око Ниша и са јужне стране. Укупне српске снаге имале су 15.000 војника и 102 топа, а турске 5.000 војника и 267 топова.
Главни напад на Ниш, под командом пуковника Јована Белимарковића, извршио је Шумадијски корпус са обронака планине Селичевице, која је сматрана „капијом за улазак у Ниш“, собзиром да су Турци јужни део града најслабије утврдили. Већ у првим нападима, освојени су Марково кале, Ћурлински висови, и Велика камара, а уз снажно дејство артиљерије и садејство других јединица, угрожена су и последња утврђења на Горици.
Истовремено српске снаге, под командом пуковника Милојка Лешјанина, нападале су и са северо-запада. Када су на град почеле да падају прве гранате, турске старешине града, после извесног тактизирања и оклевања у ишчекивању помоћи, као и због великих губитака, коначно су потписале Конвенцију о предаји Ниша.
У ослобођеном Нишу, примопредаје града, српску заставу на Стамбол капији нишке трвђаве поставио је Нишлија Тодор П. Станковић, члан тајног комитета за ослобођење. У борби за Ниш погинуло је 120 српских војника, а 791 је рањено. Зато овај датум Нишлије обележавају као један од најзначајнијих српских слободарских градова што је касније потврђено у балканским, Првом и Другом светском рату и у одбрани од НАТО агресије.
Кнез Милан Обреновић, врховни командант српске војске, свечано је ушао у Ниш, само неколико дана по ослобођењу. Борбе за ослобођење и других крајева југоисточне Србије убрзо су успешно окончане, а Кнез Милан и српска влада наставили су дипломатску активност да се новоослобођени крајеви припоје Србији, што је и учињено на Берлинском конгресу.
На захтев кнеза Милана Ниш ће бити место честих заседања Народне скупштине (нарочито у периоду 1883-1886) и српске владе, и тако постати друга престоница Србије.
Дан ослобођења од Турака отпочео је на Старом гробљу, полагањем венаца на гроб Тодора Станковића, који је истакао српску заставу 11. јануара 1878. године на Стамбол капији Нишке тврђаве. Ово је друга година како се поред Споменика ослободиоцима Ниша на Тргу краља Милана, овај дан обележава и на Старом гробљу.
Иначе, полагање венаца на споменик Тодору Станковићу је иницијатива четири удружења – Друштва за неговање слободарских традиција, Кола српских сестара, Удружења потомака ратника 1912-1918. и Клуба историчара и студената историје „11. јануар“. Тодор Станковић је рођен 13. фебруара 1852. године у Нишу. Био је национални радник и српски конзул у Приштини, Скопљу, Битољу и Солуну. Учесник је свих ратова од 1876. до 1918.
Венце су уз војне почасти положили представници Града Ниша, Војске Србије, Полиције, и многа борачка удружења и њихових потомака. У име СУБНОР-а Србије венце је положила делегација: председник Градског одбора СУБНОР-а Србије Града Ниша и члан председништва СУБНОР-а Србије Анђелко Милићевић, проф. др Видимир Вељковић, председник Скупштине СУБНОР-а Србије Града Ниша и Душан Новаковић, члан СУБНОР-а Србије Града Ниша.
Овим поводом, средствима информисања, проф. др Видимир Вељковић, у име нишког СУБНОР-а, између осталог, нагласио је: „Морамо да негујемо нашу културу сећања на оно што је ослободилачки народ Ниша, и Србије у целини, учинио. Људи морају да знају. Велики део њих и не зна шта се догађа, не само за овај данашњи датум већ и за друге дане. То је оно што морамо, да би српски род опстао свуда и био препознат и уједињен“.
Градоначелница Ниша Драгана Сотировски, која је испред делегације града положила венац на споменик Тодора Станковића, том приликом поручила је да је ово велики дан сећања, који не треба да заборавимо, као што негујемо све датуме који су важни за историју нашег града. „Важно је да памтимо данашњи дан кад је коначно ослобођен Ниш од турског зулум, дан кад је Тодор Станковић поставио српску заставу на Стамбол капију наше Нишке тврђаве. Памтимо овај дан и учимо генерације да овај дан не заборављају и да се чувајући данас мир и ослободу одужујемо онима који су заслужни да данас живимо у миру“.
На 146 – годишњицу овог великог историјског датума за град Ниш, уз војне почасти, такође су положени венци на Споменику ослободиоцима Ниша на Тргу краља Милана, споменику који обележава период ослободилачких ратова против Турака, Бугара и Немаца. Венце су положили: делегација Града на челу са градоначелницом Драганом Сотировски, представници Војске Србије, Полиције, као и многа борачка удружења и њихових потомака. У име СУБНОР-а Србије венац су пожили председник Градског одбора СУБНОР-а Србије Града Ниша и члан председништва СУБНОР-а Србије Анђелко Милићевић, председниг СУБНОР-а градске општине Црвени крст Момчило Јовић и председница надзорног одбора СУБНОР-а Србије Града Ниша Сузана Марковић.
Обележавање ослобођења Ниша од Турака и припајање „српској матици“ завршено је свечаном седницом Скупштине Града Ниша у Народном позоришту где су, уз бројне званице, уручене награде „11. јануар“, највишег градског признања, колективима и појединцима. Ове године је пристигло тек 18 предлога, те су ове године изабрана само три добитника.
„Две награде су из области колектива и једна је појединцу. Комисија се определила за три сматрам да је ово заиста заслужило нашу једногласну одлуку. Комисија је за ову годину определила за ове људе и институције који су на изузетно квалитетан и добар начин пренели оно што се дешава у Нишу и они у 2023. години јесу представљали добро наш град“, навео је председник Скупштине Бобан Џунић.
Међу колективима награде „11. јануар“ добили су Војни оркестар Ниш и Ватрогасно-спасилачка бригада Ниш, а појединац коме је припала ова награда је музичар Горан Шепа Гале Кербер.
„Мислим да признања долазе баш кад треба, кад се поклопе све коцкице. Изузетно сам срећан и поносам што сам добио награду испред групе „Кербер“. Не бих ни имао надимак Кербер да нисам из „Кербера“. Награда ме обавезује да промовишем свој град на најбољи могући начин, своје пријатеље, суграђане и рођаке“, поручио је фронтмен бенда „Кербер“.
У току 2023. године Ватрогасно-спасилачка бригада интервенисала је укупно 1.546 пута и од угасили 1.164 пожара и спасили 77 лица. Из ове бригаде наши представници из Ниша су учествовали у гашењу пожара и отклањању последица елементарних непогода и ван наше земље.
„Ова награда потврђује да смо добро радили у протеклом периоду, исто тако обавезује да у наредном периоду радимо још боље. Једноставни људи ватрогасци спасиоци су људи који спашавајући туђе животе често ризикују и свој живот“, навео је Марко Радовановић, командант Ватрогасно-спасилачке бригаде у Нишу.
Мајор Дејан Ђорђевић, начелник Војног оркестра, је истакао да ова награда припада свим генерацијама музичара који су прошли кроз оркестар и који су оставили велики печат. Овај оркастер наступа на територији читаве Србије.
Градоначелница Ниша је честитала Дан ослобођења свим Нишлијама и поручила добитницима да наставе са својим добрим делима, што ће бити од користи и граду Нишу. Сотировски је поручила да нас оптимизам не сме напустити, јер Ниш има посебну улогу у очувању Србије.
Ова награда се додељује за изузетна постигнућа којима се афирмише град Ниш у привреди, друштвеним и другим областима и представља највише признање Града Ниша.
Фонд награде остаје исти, 500.000 динара. Тај износ ће три добитника поделити на једнаке делове. Награда се састоји од повеље, статуете ослободиоцима Ниша и новчане награде, уз напомену да се Војни оркестар Ниш свог дела награде одрекао у корист деце са посебним потребама.
11. јануара 2024.