САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 816128Укупно посета:
  • 2551315Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

СРЕМСКА МИТРОВИЦА И ЛАЋАРАК СВЕЧАНО
ПРОСЛАВИЛИ 67. ГОДИШЊИЦУ ОСЛОБОЂЕЊА

Пријемом делегација бораца код Градоначелника Града Сремске Митровице, и полагањем венаца на споменик палих бораца и жртава фашистичког терора, свечано је обележен 1. новембар – Дан ослобођења Сремске Митровице од фашизма у Другом светском рату.

Председник ПО СУБНОР-а АП Војводине, Светомир Атанацковић, обраћајући се бројним делегацијама и грађанима је истакао: „поносан сам што данас, овде у слободарском Срему и Граду Сремске Митровице, могу да поздравим делегаци из Апатина, Сомбора, Бечеја, Вршца, Руме, Старе Пазове, Инђије, братске општине Бора, делегације из Републике Српске Бијељине и Шековића, Дистрикта Брчко и све друге драге нам пријатеље и поштоваоце народноослободилачке антифашистичке борбе.

Међутим, и данас, 67 година после, борци НОР-а сусрећу се са аветима прошлости, нападима на тековине народноослободилачке борбе, што ствара немир не само код још живих бораца НОР-а, већ уопште код свих оних чији су преци дали животе за слободу.

Није чудо што у години када обележавамо 70. годишњицу устанка народа Србије и обележавамо најсветлије датуме из НОБ-е, да неке партија и средстава информисања, срамним законима желе да заврше рехабилитацију фашистичке прошлости Србије. Фашистичка политика, идеолошка острашћеност и дело српске колаборације постали су опредељење политике Србије.

Фалсификовањем историјских чињеница, мења се и историјска истина. Медијски мрак гуши свако истицање антифашистичке борбе. Острашћене странке и поједине партије, наручујући „анкете“ преко појединих минорних медија, желе да колаборацију и квислинштво прикажу у светлу своје „наводне борбе против фашизма“, рехабилитују се најцрњи и најстрашнији злочини и злочинци, користе се невине жртве грађана Крагујевца и крагујевачких ђака у Шумарицама и многим другим стратиштима.

Борци НОР-а, њихови потомци и поштоваоци, морају збијањем својих редова стати на пут „немани“, која се зарад власти, додворавања упиње да антифашистичку борбу прикаже у другачијем светлу. Борци НОР-а се нису никада колебали када је била у питању одбрана тековина своје народноослободилачке борбе“. Говор Председника Светомира Атанацковића, иначе препознатљив на свим манифестацијама, прихваћен је и поздрављен од стране присутних, како бораца, тако и грађана.

У селу Лаћарак, на домаку Сремске Митровице, настављено је обележавање ослобођења, полагањем многобројних венаца и цвећа на споменике палих бораца и жртава фашистичког терора. Председник ОО СУБНОР-а Сремска Митровица Корица Рада – Бата, поздрављајући присутне борце и делегације уручио је Зaхвалнице СУБНОР-а АП Војводине, истакнутим борцима НОР-а, поводом 70.годишњице устанка народа Србије и празника ослобођења.

Борац НОР-а, потпредседник ПО СУБНОР-а АП Војводине Немања Петаковић, посветио је своје обраћање, догађају и борбама за ослобођење Сремске митровице и Лаћарка, јер је и сам учествовао у ослобођењу, као борац 16. војвођанске дивизије. Износећи историјске чињенице, бурно је поздрављен о стране присутних.

Након поздравних говора и сећања на дане народноослободилачке борбе, настављено је дружење бораца, грађана и омладине кроз културно-уметнички програм и весеље.

no images were found

Print Friendly, PDF & Email

2 реаговања на Дан ослобођења Сремске Митровице и Лаћарка

  • Lune каже:

    (Ne)zaboravljeni junaci naše slobode

    Spomenik junacima Otadžbinskog rata

    Tokom završnih borbi za oslobođenje Jugoslavije koje je Jugoslovnska armija vodila tokom druge polovine 1944. godine uz sadejstvo sa Crvenom Armijom, na nebu iznad Laćarka oboren je 30. oktobra sovjetski avion u kojem su poginuli inžinjer Georgi Nikitovič Kuročkin i Vasilij Dimitrievič Raščepkin, komandant eskadrona 165. gardijskog jurišnog avijacijskog Stanislavskog puka Crvene armije i heroj Sovjetskog Saveza. Laćarci su tela nastradalih pilota krišom sahranili da bi ih, nakon oslobođenja preneli na staro pravoslavno groblje u Sremskoj Mitrovici i zajedno sa kapetanom Mihailom Ivanovičem Surinom koji je poginuo u rejonu Gospođinaca 16. novembra 1944. godine, sahranili uz najviše vojne počasti.
    Spomenik „čeličnim sokolima“ kojeg je projektovala Irena Nepokojičickaja, ćerka emigranta, pukovnika Aleksandara Nepokojičickog, svečano je otkriven pedesetih godina prošlog veka, i on i danas stoji na ulazu u staro pravoslavno groblje kao jemac prijateljstva dva velika i bratska slovenska naroda.
    Ko je bio Vaslij Dimitrievič Raščeškin?
    Vasilij Dimitrievič Raščepkin, rođen je 1922. godine u selu Plešanovo (sada Roščepkino), u Aleksandrovskoj oblasti u Rusiji, grad Buzulun. Do početka rata završio je građevinsku školu, a decembra 1941. godine završava Orenburgšku vazduhoplovnu školu i priduružuje se svojim drugovima na frontu.
    Prvi borbeni nalet Raščepkin je imao tokom borbi za Voronjež juna meseca 1942. godine, kada se istakao kao perspektivni poručnik.
    Septembra meseca, Vasilij učestvuje u borbama na nebu iznad Kijeva kada u preko 90 borbenih naleta uništava 20 tenkova, 60 transportnih vozila i veliku količinu druge vojne opreme.
    Tokom oktobra meseca, učestvuje u borbama za oslobođenje Jugoslavije gde, kako smo već naveli, 30. oktobra biva oboren u rejonu Laćarka.
    Za zasluge u Otadžbinskom ratu, Vasilij Dimitrievič Raščepkin je nekoliko puta odlikovan. Najpre, avgusta 1942. godine dobija orden „Crvene zvezde“, jula meseca 1942. dobija orden „Otadžbinskog rata“, septembra 1943. odlikovan je „Crvenom zastavom“, da bi jula 1944. godine bio proglašen Herojem Sovjetskog Saveza. U trenutnku smrti, imao je 22 godine.
    Svojom smrću, ovaj mladi Rus ugradio je svoj život u slobodu države koja više ne postoji. Pa ipak, iako Jugoslvije više nema, generacije kojima je ovaj hrabri pilot podario slobodu, baš kao i njihovi potomci, imaju obavezu da od zaborava otrgnu sećanje na sve one koji su se, kako bi rekao veliki pesnik Branko Miljković, „smrđu borili protiv smrti“.

    Slava čeličnim sokolima.

Koнкурс

СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА ”ДРАГОЈЛО ДУДИЋ”

р а с п и с у ј у

48. наградни конкурс за необјављене књижевне и историографске радове.

 

Конкурс обухвата све области књижевног и историографског стваралаштва које доприноси неговању традиција ослободилачких ратова, Народноослободилачког рата и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2019. године.

Радове потписане шифром и у посебној затвореној коверти доставити уз основне податке о аутору на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком – за конкурс ”Драгојло Дудић”

Оцењивачка комисија ће донети одлуке о награђеним и похваљеним радовима.

Фондација ће осигурати објављивање првонаграђеног рада.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 13. новембра 2019. године, а награде и похвале уручене 15. новембра 2019. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
16°
Делимично облачно
06:2018:43 CEST
СреЧетПет
min 8°C
18/6°C
19/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2019. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2019.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.