САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 815771Укупно посета:
  • 2550646Укупно прегледа:
  • 4Тренутно посетилаца:

ДАН УСТАНКА, СИМБОЛ СЛОБОДАРСТВА СРБИЈЕ

На народном скупу, поводом Дана устанка Србије у Другом светском рату говорио је заменик председника СУБНОР-а Србије, генерал Видосав Ковачевић.

„Другарице и другови борци НОР, њихови потомци и поштоваоци, потомци и поштоваоци ослободилачких ратова Србије, борци и инвалиди из ратова деведесетих година и 99, поштоване породице погинулих бораца, драги пријатељи,

Ево нас данас у Белој Цркви, да достојно обележимо 7. јули и седамдесетосам година од устанка народа Србије у лето 1941. године против окупатора, који је означио почетак великог, народно-ослободилачког, антифашистичког и револуционарног рата у Југославији.

Сећање на 7. јули, камен темељац антифашизма по чему смо ушли на кључне странице светске историје и поштовани као непоколебиви борци против свих врста завојевача је  прилика да се осврнемо на ту славну прошлост, која је определила будућност, јер тај устанак има непролазну, историјску вредност, посебно у години када славимо 75 година ослобођења Србије од фашистичког окупатора и његових помагача.

Други светски рат је агресијом Немачке, Италије, Мађарске и Бугарске – априла 1941. захватио и простор Краљевине Југославије. Она је у тој агресији била војнички поражена и као држава, вољом нацистичког Трећег рајха, престала да постоји.

Комунистичка партија Југославије, на челу са Јосипом Брозом Титом, која није признала капитулацију земље, организовала је и, само три месеца после слома војске и државе, у лето 1941. повела устанак, позивајући народе Југославије у народноослободилачки, антифашистички рат.

Тачније, 4. јула, Политбиро ЦК КПЈ донео је одлуку о покретању оружане борбе против окупатора, формирао Штаб партизанских одреда за Србију и у све крајеве земље упутио инструкторе да спроводе одлуку о устанку.

И Покрајински комитет КПЈ за Србију позвао је (средином јула) народ у борбу против окупатора, издао окружницу којом се налаже партијским комитетима и организацијама да организују партизанске одреде.

Током јуна и јула организационе припреме за организовање отпора, покретање оружане борбе биле су завршене, и у готово свим крајевима Југославије почеле су акције партизанских одреда које су биле различитог интензитета.

У Србији је процес формирања партизанских одреда почео после седнице ПК КП за Србију 23. јуна а већ средином јула у Србији је формирано седам партизанских одреда а крајем августа 23 одреда.

Њима руководи Штаб народноослободилачких партизанских одреда за Србију, на челу са Сретеном Жујовићем. Устанак је захваљујући напорима организација и руководстава КПЈ ускоро захватио читаву Србију, створена су три устаничка жаришта, у Западној Србији, Шумадији и Поморављу, у Источној Србији и у Југо-источној Србији.

Већ крајем јуна формиран је Ваљевски партизански одред, а током јула и Космајско-посавски, први и други Шумадијски, а потом и Чачански, Ужички, Крагујевачки, Мачвански, Краљевачки, Расински, Пожаревачки, Топлички, Кукавички (Лесковачки), Врањански и други одреди.

Тим историјским чином отворено је у поробљеној Европи ново ратиште, а НОП ће у току 1941-1945, својим војним победама над заједничким непријатељем, пружити значајан допринос борби и победи Антифашистичке коалиције у Другом светском рату.

Устанак у Србији 1941. године има непролазну вредност. Њиме ће се историографија бавити не само у садашњости већ и у будућности. Нека само то чини како доликује и обавезује струка, руководећи се максимом да историчари не смеју некритички, ненаучно да просуђују историјске догађаје и личности, јер мерећи тако њих – они мере и своје време и свој учинак.

Размере и резултати НОП и оружане борбе у 1941. години имали су велики одјек у поробљеној Европи, у редовима непријатеља и у редовима савезника.

Знање о двадесетом веку југословенског друштва, a српског народа посебно, данас је потребније него икада, јер познавање те прошлости значи разумети суштину прошлих догађања и процеса, а тиме и олакшати држави да доноси мериторне одлуке о садашњости, да критички преиспита и себе и друге, да препозна и напусти митове, полуистине и идеолошке конструкције, да превазиђе полузнање, ослободи се заблуда, уочи суштинске процесе друштвеног развоја, идентификује идеје и путоказе који воде напретку и пронађе тачку ослонца за будућност.

За све нас у СУБНОР-у Србије, који смо доследни наследници традиције и чувари културе сећања на почетке, организаторе и учеснике оружаног устанка у Србији, на НОП и НОБ у целини много је изазова у условима у којима делујемо и у времену у коме живимо.

Дан борца Четврти јул и, посебно, Дан устанка Седми јул су симболи слободарства које СУБНОР Србије часно баштини и чува да новокомпоновани фалсфикатори истине не оскрнаве, заметну погане трагове колабораната и разнолике слугане прогласе учесницима слободарског боја нашег народа у тешким годинама за животни опстанак под окупацијском чизмом немачких фашиста.

СУБНОР Србије са својих преко 130.000 чланова, бораца славне народноослободилачке партизанске борбе у Другом светском рату, са њиховим потомцима, симпатизерима, антифашистима, борцима из ратова 90. и 99.године, свим људима добре воље и патриотске савести, СУБНОР Србије оснивач и учесник широког фронта најјачих антифашистичких организација у свету, не одступа у најезди која је против интереса и бољитка наше отаџбине, општег мира, слободе и разумевања.

Вредности за које се СУБНОР Србије залаже и бори јесу трајне, данас, у односу на ранији период лакше носимо барјак антифашизма и слободарства, имамо пуну подршку од стране председника Србије који је прошле године одликовао СУБНОР Србије Сретењским орденом, поводом 70 година постојања, имамо подршку Владе републике Србије, а посебно нашег ресорног Mинистарства за рад запошљавање, борачка и социјална питања.

На нама је, тиме још већа обавеза. да наставимо, стално и на сваком месту да ширимо културу сећања на ту нашу славну ослободилачку прошлост а  све у част огромних жртава који положише своје животе за добробит нама једине отаџбине, слободарске и устаничке Србије. Смрт фашизму слобода народу. Живела Србија!” – рекао је поводом Дана устанка 1941, заменик председника Видосав Ковачевић у име СУБНОР-а Србије.

Print Friendly, PDF & Email
Koнкурс

СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА ”ДРАГОЈЛО ДУДИЋ”

р а с п и с у ј у

48. наградни конкурс за необјављене књижевне и историографске радове.

 

Конкурс обухвата све области књижевног и историографског стваралаштва које доприноси неговању традиција ослободилачких ратова, Народноослободилачког рата и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2019. године.

Радове потписане шифром и у посебној затвореној коверти доставити уз основне податке о аутору на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком – за конкурс ”Драгојло Дудић”

Оцењивачка комисија ће донети одлуке о награђеним и похваљеним радовима.

Фондација ће осигурати објављивање првонаграђеног рада.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 13. новембра 2019. године, а награде и похвале уручене 15. новембра 2019. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
27°
Сунчано
06:1818:47 CEST
ПонУтоСре
29/14°C
30/14°C
17/7°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2019. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2019.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.