СЛАВУ И ПОДВИГЕ НАШИХ БОРАЦА НИКО НЕ МОЖЕ ДА ПОРЕКНЕ
Пише: проф.др Миодраг Зечевић
Навршило се 68. година од дана када су јединице Народноослободилачке војске, потпомогнуте ватреном подршком јединица Црвене армије и контигента Отечественог фронта Бугарске, пробиле последњу линију одбране солдатетске немачког Рајха на Балкану.
На простору Сремско-славонске равнице и Семберије водила се неколико месеци тешка рововска борба са преко четири стотине хиљада елитних немачких војника, потпомогнутих квислиншким формацијама НДХ, а у Источној Босни и четника и других колаборациониста.
Пробој Сремског фронта био је војнички крах немачке армаде на југословенском бојишту која, до капитулације, више није дала озбиљан отпор. Бојећи се одговорности за учињено, наставила је у повлачењу да чини злочине на нашим просторима и продужи рат за још шест дана после капитулације немачког Рајха.
ДАЛИ СУ ЖИВОТ ЗА СЛОБОДУ
У овој највећој битки на ратном простору бивше Југославије у Другом светском рату, животе je у победу над фашизмом, на просторима ове равнице, уградило више од 13 хиљада бораца НОР-а, око 1.000 припадника Црвене армије и приближно толико припадника других народа чије јединице су се бориле у саставу НОВ и ПОЈ Југославије.
У том времену, у коме је било доведено у питање опстајање савременог демократског света и цивилизације, постојале су само две зараћене стране и два опредељења. На једној – фашизам који је разорио и окупирао Европу и народи антифашистичке коалиције предвођене СССР-ом, Великом Британијом и САД.
У доприносу победи над фашизмом историјско место припало је нашој НОБ, што потврђује више од 305 хиљада погинулих припадника НОВ и ПОЈ у четворогодишњој борби против фашистичких окупатора и њихових сарадника.
Шта рећи за пале ратнике. Дали су оно најдраже што су имали. Свој живот за слободу, за идеале човека и прогресивног света. Одужили су у критичном времену генерацијски дуг према својим прецима и свом народу. Отишли су у историју, легенду, народно сећање и поштовање. Ни један човек који има трунку морала, достојанства, савести и свести не може а да не искаже најдубље поштовање и чува сећање према делу и жртви ових ратника, најчаснијих од часних које је изнедрила Србија и Југославија.
Изгинули ратници нека почивају у миру. Њихово дело је вредновала историја а поштени људи њихову жртву прихватили као део себе и осећај да историјски трају у њима и кроз њих. За њима тугују, али се са њима поносе и на њиховом делу стварају своје моралне вредности које се преносе и живе у свести нових поколења. Они не могу бити избрисани из народног сећања докле год постоје народи из кога су такви хероји изникли.
НАЈВИШЕ МЕСТО У СВЕТСКОЈ ИСТОРИЈИ
Признање народноослободилачкој борби дали су и наши пријатељи и наши непријатељи. А светска историја попела нас на пијадестал за допринос победи над фашизмом.
Потомци и поштоваоци оних што су били део окупационе фашистичке власти и срамота за Србију све чине да упрљају и оспоре славу коју су изгинули у четворогодишњој борби против фашизма стекли и заслужили.
Помоћ им пружају неонацистичке и профашистичке снаге које су у глобализму, економској кризи и проблемима капиталистичког друштвеног система нашле упориште и погодно тло за обнављање својих идеја.
Нацизам и фашизам су војнички побеђени, али борба није завршена, јер друштвена и политичка кретања у свету и конзервативне снаге омогућују услове за њихово поновно настајање. Због тога прогресивне снаге не смеју да забораве прошлост и све ужасе које је свет преживео у покушају спровођења фашистичке идеологије и намере.
Драга омладино, морате се са посебним поштовањем односити према палим борцима и жртвама рата.
У ослободилачком рату сви који су били на страни савезника, били су борци за слободу. Ко ће преживети најмање је зависило од њих. То је последица догађања у рату. Али, обавеза преживелог дела генерације и свих будућих генерација је да се не забораве погинули, јер им то дугују они који су преживели и наставили да трају, радују се и живе.
Чување народног сећања на погинуле и уграђивање њихове свести у нове генерације основни је захтев изгинулих ратника. Будуће генерације треба да поштују и поносе се прецима који су у најкритичнијем времену за будућност човечанства непогрешно знали да изаберу праву страну и да се за њу жртвују.
На жалост Србије, мало је било лепог времена и смиреног живота за њене житеље.
Више смо научили на зло и неправду, него на добро и правду. Сви су хтели да нам узму оно што имамо и да присвоје оно што није њихово. Живимо у једном од тешких времена којих смо доста историјски до сада преживели.
Проћи ће и ово зло време. Треба имати поверење у народ. Али и све учинити да народ стекне поверење у циљеве, поштење и мудрост оних који га воде у овом смутном времену за Србију.
Нека садашње и будуће генерације наших нараштаја буду срећне и слободне.
(Проф.др Миодраг Зечевић, председник СУБНОР-а Србије, на великом народном скупу у Адашевцима крај Шида поводом и у част бораца што су на крају Другог светског рата савладали пре 68 година армаду фашистичке Немачке)