ДЕЈСТВА НА СРЕДОЗЕМНОМ МОРУ, НОВЕМБАР 1942—СРЕДИ­НА 1944.

ПРЕЛАЗАК ИНИЦИЈАТИВЕ НА СТРАНУ САВЕЗНИКА, НОВЕМБАР 1942 — МАЈ 1944.

ДЕЈСТВА НА СРЕДОЗЕМНОМ МОРУ, НОВЕМБАР 1942—СРЕДИ­НА 1944.

Северноафрички десант новембра 1942. био је прва већа десантна операција у 2. СР; показало се да савезници још немају довољно материјалних средстава и искуства за операције ове врсте.

У новембру је британска авијација појачала нападе на кон­воје сила Осовине за Либију, а у децембру је поновно почела да дејствује са Малте ударна група крстарица и разарача, и једна слична група из луке Бон на обали Алжира, па су губици Немаца и Италијана нагло порасли.

После битке код ел-Аламејна, октобра—новембра 1942, ос­новни задатак британске морнарице био је да обезбеди несметано снабдевање копнених снага, како би им се омогућио брз темпо напредовања. Снаге сила Осовине рушиле су постројења у напуште­ним лукама, полагале мине и затварале улазе у луке, потапањем бродова напуњених цементом. На отварању пловних путева, рашчишћавању лука и обезбеђењу дотура била је ангажована бри­танска Обалска ескадра (Инсхоре Сqуадрон). Њене напоре ометала је авијација сила Осовине, која је тукла концентрације бродова у лукама. Подморнице су нападале савезничке конвоје, али број потопљених бродова није био много већи од броја потопљених подморница.

Италијанско-немачке комуникације у Сицилијанском пролазу биле су заштићене минским пољима, што је британским подморни­цама и површинским ратним бродовима отежавало нападе, али је авијација постигла велике успехе потопивши од јануара до маја 1943. 231 брод укупне тонаже 212 441 БРТ. У време завршних операција у северној Африци, британске поморске снаге требало је да се ангажују у нападима на бродове који би покушали да изврше евакуацију. До ње, међутим, није ни дошло у озбиљнијим размерама, а бродове који су покушали да превезу трупе на Сицилију, савезници су највећим делом успели да униште. Одмах после ка­питулације немачко-италијанских снага у северној Африци, миноловци су отворили пловни канал у минираном Сицилијанском пролазу, а крајем маја, после двогодишње паузе, приспео је у Александрију конвој који је прошао читавом дужином Средоземног мора. После тога почео је и редовни саобраћај савезничких конвоја на линији Гибралтар—Триполис—Александрија и обрнуто.

Главнина италијанске флоте, сходно условима привременог при­мирја које су савезници склопили с италијанском владом 8. септем­бра, испловила је наредног дана према Малти. Немачки авиони открили су тај италијански састав, напали га и потопили бојни брод Рома, а тешко оштетили бојни брод Италиа. Појединачно или у мањим гру­пама на Малту и у неке друге луке приспели су још неки делови италијанске флоте, па је под савезничку контролу доспело 5 бојних бродова, 8 крстарица, 11 разарача, 22 ескортна разарача, 39 под­морница и 48 мањих ратних бродова. Највећи део, изузев бојних бродова, укључен је у ратне операције против Немаца. У руке савезника доспео је и 101 трговачки брод са укупном тонажом од преко 180 000 БРТ, а 168 бродова с тонажом од око 76 000 БРТ потопљено је да не би пало у руке Немцима. Преосталим, већином мањим ратним бродовима италијанске флоте, Немци су се користили у Лигурском, Јадранском и Егејском мору.

На Јадрану је, упоредо са формирањем немачке, била форми­рана и Морнарица народноослободилачке војске Југославије, коју су сачињавали наоружани рибарски бродови и чамци, заплењене обал­ске батерије, партизански одреди на отоцима и осматрачке станице ( Флотиле Морнарице НОВЈ и Поморски обалски сектори). Борба за источну обалу Јадрана, која је почела у септембру 1943, завршила се привременом стабилизацијом ситуације половином ја­нуара 1944. Немци су успоставили контролу над читавом источном обалом Јадрана и над скоро свим већим отоцима уз обалу. Али, н рукама или под контролом Народноослободилачке војске Ју­гославије остао је оток Вис, кључ Јадрана, и читав ланац спољних отока од Премуде до Ластова.

У Егејском мору Немци су после капитулације Италије заузели најважнија острва Додеканеза, Родос и Карпатос (Кдрпатхос), који су имали аеродроме, а Британци су средином септембра 1943. посели слабим снагама Кос (Кос), Лерос, Самос (Самос, Јужни Споради) и нека мања острва. Захваљујући повољном рас­пореду база и појачању ваздухопловних снага у јужној Грчкој и на Криту, Немци су нанели осетне губитке британским помор­ским снагама у тим водама; почетком октобра заузели су Кос, а средином новембра, поморскодесантним и ваздушнодесантним трупама заузели су Лерос, после чега су се Британци повукли са Самоса и других острва.

У 1944. тежиште борбених дејстава на Средоземном мору померило се ближе обалама Апенинског и Балканског полуострва, јер ни Немци ни остаци Мусолинијевих снага нису располагали ве­ћим јединицама ратне морнарице. Немци су до средине године потопили 8 трговачких бродова, 1 лаку крстарицу, 1 разарач, 3 ес­кортна брода и неке друге мање јединице, али су изгубили 13 под­морница, од 19, колико су их тада имали у Средоземном мору.

До краја лета 1944. оток Вис, главна база Морнарице НОВЈ, имао је доминантну улогу у рату на Јадранском мору. Био је стециште веза које су ишле од лука на италијанској обали до ослобођених отока и места на југословенској обали. Тим везама достављана је јединицама НОВЈ савезничка помоћ у наоружању, опреми и муницији, а у обрнутом правцу евакуисани су рањеници и збегови. Дозволом Врховног штаба НОВЈ на Вис су привремено дошле британске поморске снаге (одред моторних топовњача и торпедних чамаца) и делови Бригаде командоса. Морнарица НОВЈ и јединице 26. дивизије, а повремено и савезничке снаге с којима је организовано оперативно садејство, предузимале су са Виса многобројне десантне препаде на отоке и обалу. Највеће успехе постигле су Морнарица и 26. дивизија НОВЈ у препадима на Мљет и Корчулу, у априлу, и на Шолту и Брач, у мају и јуну. Истовремено, у водама источног Јадрана, снаге Морнарице НОВЈ потопиле су или заплениле 7 мањих немачких бродова, а савезничке снаге 1 торпиљарку, 1 корвету и 30 помоћних бродова.

У Егејском мору Немци су имали јаче гарнизоне на острвима Косу, Леросу, Родосу и Криту. Против бродова који су их снабдевали дејствовале су британске подморнице и лаке обалске јединице, али с мањим успехом него у Јадранском мору. Немци су били присиљени да се за саобраћај користе само мањим бродовима, који нису били рентабилан циљ за торпедне нападе.

Материјали преузети из Војне Енциклопедије“ Друго издање, Београд 1970