ПРЕЛАЗАК ИНИЦИЈАТИВЕ НА СТРАНУ САВЕЗНИКА, НОВЕМБАР 1942 — МАЈ 1944.

САВЕЗНИЧКА ВАЗДУШНА ОФАНЗИВА НА ЕВРОПУ, НОВЕМБАР 1942—МАЈ 1944.

Крајем 1942. и у почетку 1943. савезници су постепено пре­узимали иницијативу у ваздуху. Огромне производне могућности, нарочито у погледу израде тешких бомбардера ( Бомбардерска авијација, Ратна привреда, Стратегијска авијација), нова достигнућа у навигацији ( Електронска навигација и Опрема ваздухоплова) и бомбардовању, и убрзано и масовно оспо­собљавање кадрова, омогућили су им предузимање већих и усаглашених бомбардерских удара и операција.

У складу са одлукама конференције у Казабланки, савезници су припремили план ваздушне офанзиве против Немачке и Италије ради уништења њиховог (нарочито немачког) ратног потенцијала, подривања морала становништва и да би избориле превласт у ваздуху. Утврђен је редослед важности циљева: бродоградилишта подморница, ваздухопловна индустрија, саобраћај, индустрија нафте и синтетичких горива, ратна индустрија. Дневна бомбардовања изводи америчка, а ноћна британска авијација. За извођење офанзиве предвиђене су британска Бомбардерска команда (у фебруару 1943. 1148 бомбардера — 108 лаких, 378 средњих и 662 тешка) и америчка 8. вазд.армија (око 230 тешких бомбардера).

У јануару и фебруару 1943. дејства савезничке авијације била су усмерена, углавном, на немачке подморничке базе у Фран­цуској у оквиру битке за Атлантик, али када је наредних месеци преброђена криза у тој бици, тежиште дејстава пренето је на немачке градове и индустрију, који су до тада мање нападани; појачано је и бомбардовање градова и индустрије у окупираним земљама на Западу, а Бомбардерска команда напала је и неке градове у Италији (Милано, Ла Специја, Торино). — У марту Бомбардер­ска команда почела је систематско бомбардовање циљева у Рурској области ( Рурска операција), од којих је био главни град Есен са Круповим фабрикама. Ноћу 16/17. маја изведени су веома успешни напади на бране у Руру. Истовремено, Бом­бардерска команда нападала је нешто слабијим снагама и друге градове у Немачкој (Кил, Штутгарт — Стуттгарт, Берлин, Штетин, Стеттин — Шчецин и др.) и Чехословачкој (Плзењ, фабрике Шкода). За то време 8. вазд. армија бомбардовала је подморничка бродоградилишта и базе на француској и немачкој обали, фабрике авиона и моторних возила у Бремену, фабрике и саобраћајне објекте у Белгији, Холандији и Француској. У периоду март—јун Бомбар­дерска команда (у априлу је имала 1329 бомбардера) бацила је 34 705 т бомби и изгубила 628 авиона.

Због појачане савезничке ваздушне офанзиве, Немци су знатно повећали производњу дневних и ноћних ловаца и осталих средстава ПВО, што је довело до наглог повећања губитака у савезничком ваздухопловству. Због тога су савезници одлучили да крајем јуна обуставе бомбардовање Рура и пређу на неутралисање ловачке авијације и бомбардовање фабрика ловачких авиона. Истовремено, савезници су, ради смањења губитака од ловачке авијације, почели да примењују специјална средства за заслепљивање немачких ловаца ( Демонстрација, Диверзија, Радиоометање и Радарско ометање).

Док су дејства савезничког ваздухопловства над Европом у првој половини 1943. била у току, разрађен је план за комбиновану бомбардерску офанзиву (План фор тхе Цомбинед Бомбер Оффенсиве фром тхе Унитед Кингдом — ЦБО План) против Не­мачке. На конференцији Тридент у Вашингтону тај план је усвојио Комбиновани одбор начелника генералштабова, и директивом Поинтбланц од 10. 6. 1943. дат је на извршење. Према директиви главни задатак био је освајање превласти у ваздуху и слабљење немачке одбране ради стварања услова за десант на европско копно на­редне године. Британци су преузели дезорганизацију немачке ин­дустрије ноћним бомбардовањима великих и значајних привредних центара, а Американци уништавање ловачке авијације и индустрије ловачких авиона дневним бомбардовањима. Редослед циљева био је: претходни циљеви — ловачка авијација на аеродромима и у ваз­духу; примарни циљеви — бродоградилишта за подморнице, авион­ска индустрија, фабрике кугУчних лежаја и индустрија горива, укљу­чујући и Плоешти; секундарни циљеви — индустрија синтетичке гуме и моторних возила.

У јулу 1943. америчка авијација нападала је ваздухопловну индустрију у Хамбургу, Килу, Хановеру, Каселу, Ошерслебену (Осцхерслебен) и Варнеминдеу (Wарнемунде). Крајем јула Бри­танци и Американци су непрекидно четири дана бомбардовали Хам­бург великим формацијама авиона — укупно 263 авиона, бачено 8621 т бомби — (хамбуршка операција); погинуло је 41 800 лица, рањено 37 500 и уништено 61% станова и 580 индустријских зграда. Британци су ноћу 25/26. јула снажно напали Есен и Крупове фа­брике. У августу америчка авијација са база у северној Африци напала је Плоешти и фабрику ловачких авиона у Бечком Новом Ме-сту. Америчка 8. вазд. армија је 17. августа напала, уз велике губитке, фабрику кугличних лежаја у Швајнфурту (Сцхвиеинфурт) и фабрику ловачких авиона у Регенсбургу. У другој половини ав­густа амерички бомбардери вршили су мање нападе на аеродроме и фабрике авиона у окупираним земљама. Истовремено Британци су јачим снагама напали италијанске градове Торино и Милано и немачке Манхајм (Маннхеим), Нирнберг (Ниирнберг), Берлин и постројења Ви у Пенеминдеу (Пеенемиинде) у оквиру операције по плану Цроссбоив. У септембру амерички бомбардери нападали су аеродроме и ваздухопловну индустрију у Француској, Белгији и Холандији и фабрику авиона и кугУчних лежаја у Штутгарту (6. сеп­тембра са 407 авиона, од којих је изгубљено 45 или 9,5%). Савез­ници трпе сразмерно високе губитке, јер немачка ПВО пружа же­сток отпор и непрекидно се појачава, посебно ловачком авијацијом, чија производња непрекидно расте, а савезници још увек не рас­полажу ловцима великог радијуса дејства, за непосредну заштиту бомбардера дању. Крајем септембра, због слабих метеоролошких услова, савезници су применили радарско бомбардовање уз ми­нималне губитке при нападу на Емден (27. септембра са 305 авио­на, уз губитак 7 авиона, и почетком октобра са 339 авиона, уз губитак свега 2). У октобру Американци су формацијама 300 —400 авиона бомбардовали Бремен-Фегезак, Вегесацк (први пут употребљени уређаји за ометање ПВО), подморничке базе и флоту у Данцигу и Гдињи, и фабрику ловачких авиона у Маријенбургу (Мариенбург), жел. чвор у Минстеру (Мунстер) и поновно Шваинфурт, када се процент оборених бомбардера попео на 20,9. У последњој седмици октобра америчка авијација имала је 148 уни­штених и око 300 оштећених авиона. Због великих губитака Американци су обуставили бомбардовање у дубину немачке територије до краја 1943, када су добијени ловци великог радијуса дејства. Са аеродрома у јужној Италији Американци су бомбардовали 4—18. октобра немачке аеродроме у Грчкој и Додеканезу, фабрику авиона у Бечком Новом Месту и жел. раскрснице у Скопљу и Нишу. У октобру Британци су јачим снагама бомбардовали Хановер, Касел, Штутгарт и Диселдорф (Диисселдорф). Ноћу 18/19. новембра Бомбардерска команда је са 402 бомбардера напала Берлин, чиме је почела и берлинска операција; исте ноћи је нападнут и Манхајм са 325 бомбардера (први случај два масовна напада у току исте ноћи). На Берлин је извршено 16 већих напада (укупно 9111 авио-полетања), при чему је изгубљено 492 авиона, и 16 мањих напада (укупно 208 авио-полетања). У 1943. Бомбардерска команда бацила је укупно 157 457 т бомби, а 8. вазд. армија 44192 т.

И поред снажних бомбардовања немачке вазд. индустрије, производња ловачких авиона непрекидно се повећавала (у 1943. произведено 10 898 ловачких авиона), па је отпор немачке ПВО био још увек веома жесток. Због тога су од фебруара 1944. при­марни циљеви били фабрике ловачких авиона и кугличних лежајева, аеро­дроми ловачке авијације и радарска мрежа, а затим постројења В 1, Берлин, важнија индустрија у другим градовима, саобраћајни систем и други важнији објекти. За бомбардовање тих објеката ангажоване су, поред 8. и 15. вазд. армије и Бомбардерске команде (укупно око 4500 тешких бомбардера), још и 2. британска и 9. аме­ричка вазд. тактичка армија. У јануару и фебруару главни циљеви 8. и 15. вазд. армије били су фабрике авиона и њихова помоћна ин­дустрија. По масовности удара посебно се истиче шестодневна опе­рација Биг Wеек или Аргумент. Истовремено, Британци су напали неколико већих индустријских центара (Лајпциг, Штутгарт и др.). У марту тежиште бомбардовања помера се против аеродрома и опште индустрије, у априлу поновно се враћа на аеродроме и фа­брике авиона, жел. саобраћај и фабрике синтетичког горива и рафинерије нафте. Од марта до краја маја 1944. непрекидно је повећаван број савезничких напада на саобраћај, аеродроме, обалска утвр­ђења, радарске уређаје, постројења В 1 у северној Француској и Белгији. Од 1. до 5. јуна основне савезничке вазд. снаге биле су усмерене на те објекте ради непосредне припреме инвазије.

Резултати бомбардовања били су значајни. Поред разарања великог броја градова, опала је производња нафте, нанете су знатне штете постројењима В 1, али највеће штете претрпео је саобраћај у северној (за 75%) и у западној Француској (за 30%). Дејства по комуникацијама, обалским батеријама и другим циљевима у зони инвазије знатно су допринела успешном извођењу инвазије (Нормандијски десант). Међутим, морал немачког становни­штва није изразитије поколебан, а производња авиона је и даље расла.

Материјали преузети из „Војне Енциклопедије“ – Друго издање, Београд 1970