ДРУГА НЕПРИЈАТЕЉСКА ОФАНЗИВА. — Операција коју су извели Немци, усташе и домобрани од 17. до 23. 1. 1942. ради угушења устанка у источној Босни. После прве непријатељ­ске офанзиве у Србији, преласком Врховног штаба НОПОЈ са 1. прол. бригадом крајем 1941. из Санџака у источну Босну, дошло је до јачања устанка у овој области, где је у то време деј-ствовало шест НОП одреда (Романијски, Озренски, одред Звијезда, Бирчански, Мајевички и Калиновички — свега око 6000 бораца) и постојала слободна територија. Поред партизана на тој територији нала­зило се и око 4000 четника, организованих у бригаде и одреде (Церска бригада, Сребренички, Власенички, Фочански, Гораждански, Рога-тички, Вишеградски четнички одред и др.) који су пљачкали народ, терорисали становништво, нарочито муслимански живаљ и, сем ма­њег дела, били неактивни у борби против Немаца и усташа. Да би се објединили напори свих устаничких снага у борби против окупа­тора, ГШ Босне и Херцеговине склопио је у октобру споразум са четничким представницима о заједничким дејствима, али га се четници нису придржавали. Под утицајем официра Д. Михаиловића, који су се после прве непријатељеве офанзиве пребацили у источну Босну, четници су појачали рад на разбијању НОП и прешли у отворене нападе на партизанске снаге, подстицали пљачку у својим једи­ницама, палили села и вршили покоље муслиманског и хрватског живља. Због тога је код дела бораца у партизанским одредима источне Босне настало извесно колебање и осипање, а касније и прелазак читавих јединица на страну четника. Доласком ВШ са 1. прол. бри­гадом, као резултат предузетих мера спречен је даљи терор четника над становништвом, акције партизана против немачких и усташко–домобранских снага поновно су оживеле, и поведена је одлучнија борба против четника. Источна Босна постала је нова база устанка у Југославији. Партизанске снаге налазиле су се око Сара­јева и многих других непријатељевих гарнизона. Такав развитак догађаја директно је угрожавао позиције окупатора и НДХ у војном, политичком и економском погледу. Измењена ситуација у источној Босни принудила је немачку Команду за Југоисток да почетком јануара 1942. припреми операцију ради угушења устанка у источној Босни. За офанзиву су ангажоване: нем. 342. пд са 697, 698. и 699. пуком и 718. пд са 738. и 750. пуком, 1 батаљоном 714. пд, 1 тенковски батаљон, 1 ескадрила авијације, делови домобранске 3, 7, 8,13. и 15. пјешачке пуковније, 6 хаубич-ких батерија, 2 пионирске и 1 железничка чета и 2 извиђачке ескадриле. Предвиђено је било учешће јачих итал. снага, али због оживљавања устанка у Херцеговини, Далмацији и Црној Гори почетком 1942, као и због закашњења у пребацивању снага из Италије, у борбама је непосредно био употребљен само један батаљон алпијске диви­зије Пустериа и једна ваздухопловна бомбардерска група. Немци су планирали да изненадним и снажним нападима из рејона Звор-ника, Сарајева и Кладња разбију устаничке положаје око тих места, а затим брзим концентричним наступањем ка Соколцу, Рогатици, Власеници и Олову потисну партизанске снаге на уски простор из­међу Хан-Пијеска и Олова, и ту их униште. За спречавање евентуал­ног извлачења партизанских јединица преко р. Босне и затварање обруча са северозапада на линији: Вијака—Вареш—Бреза—Подлу-гови поставили су 3. и 4. бојну Војне крајине, 2. бојну 7. пјешачке пуковније, један усташки и један допунски батаљон (запречна група, Вареш). Укупно су Немци ангажовали 30 000—35 000 војника, подељених у пет борбених група. Извођење операције било је поверено П. Бадеру, немачком опуномоћеном командујућем генералу у Србији. Да би се спречило извлачење партизанских снага на југ, према Фочи, Италијани су имали да једном дивизијом поседну демаркациону линију северно од Фоче и Горажда. Пошто су Немци сумњали у своје савезнике, планирали су да брзим продором својих снага од Вишеграда ка Рогатици и од Пала долином Праче, затворе обруч с југа. Заповест за напад издата је 3. јануара, а почетак операције предвиђен је за 15. 1. 1942.

Врховни штаб је правовремено уочио намере непријатеља, одустао од раније замишљеног плана операције и издао упутства да се избегавају фронталне борбе и врше напади на бокове и по­задину наступајућих непријатељевих колона, да би се створили услови за пребацивање 1. пролетерске бригаде у простор Фоче; на тромеђи Босне, Херцеговине и Црне Горе требало је образовати нову сло­бодну територију. Уочи офанзиве партизанске снаге налазиле су се у овом распореду: на правцу Сарајево—Соколац 4. батајон 1. прол. бригаде, 2. батаљон Романијског НОП одреда и 2. батаљон 1. прол. бригаде; на правцу Сарајево—Пале—Рогатица и Вишеград— Рогатица, Прачански и Рогатички батаљон, делови Романијског батаљона и 6. батаљон 1. прол. бригаде; на правцу Зворник—Вла-сеница—Хан-Пијесак и према Кладњу Бирчански НОП одред, 5. батаљон 1. прол. бригаде (упућен почетком офанзиве), слабији делови Романијског НОП одреда и четници; према Варешу и Брези, на положајима с. Нишићи—с. Округлица, 1. и 3. батаљон 1. прол. бригаде и одред Звијезда. Озренски НОП одред био је на пл. Озрену, Мајевички НОП одред у ширем рејону Мајевице и Калиновички НОП одред у рејону Калиновик—Трново. Четници, чији се штаб налазио у Власеници, били су распоређени према Зворнику (Сребрнички и делови Власеничког одреда), Кладњу — делови Власеничког одреда, према Борцу — делови Фочанског, Горажданског и Рогатичког одреда. Главни штаб НОП одреда за Босну и Херцеговину и ПК КПЈ налазили су се у с. Иванчићима. Врховни штаб и ЦК КПЈ били су у с. Гајевима. Четничка команда издала је наређење војним јединицама да пропусте немачке снаге кроз своје положаје и да им ставе на располагање све податке о партизанским јединицама.

Немци су 14. јануара, на температури од —180 до —20°Ц, почели операције нападом из рејона Зворника, а сутрадан уследио је и општи напад од Тузле, Сарајева и Вишеграда на слободну те­риторију Романије, Гласинца, Билећа и долине Криваје. У покрету од с. Цапарда 697. пук нем. 342. дивизије, ојачан 4. и 5. бојном домобранске 3. пјешачке пуковније и четири батерије (батаљон 741. пука 713. пд остао је у Зворнику), савладао је отпор делова Бирчанског НОП одреда на положајима Веља глава, с. Папраћа и Борогово, ушао 16. јануара у с. Шековиће, а сутрадан у Власеницу. Јединице Бирчанског НОП одреда заробиле су 16. јануара ујутро у рејону Борогова, после жестоке борбе, 24. сатнију домобранске 3. пуковније која је осигуравала десни бок 697. пука. Покушај да се домобрани ослободе, интервенцијом према с. Петровићима, за­вршио се неуспехом. Упоредо од Зворника према Власеници, преко Дрињаче, продирала је без отпора главнина 699. пука 342. пд са четом 202. тенковског батаљона, и 18. јануара спојила се у Вла­сеници са 697. пуком, а један батаљон који је као помоћна коло­на упућен преко Братунца заузео је Сребреницу; 19. јануара оба пука наставила су покрет ка Хан-Пијеску и, пошто су код Плоча, после жестоких борби, одбацили према југу 5. батаљон 1. бригаде и делове Романијског и Бирчанског НОП одреда, заузели су 20. јануара Хан-Пијесак, а 21. јануара делом снага (једно коњичко и више скијашких одељења, предвођени четницима) изненадили де­лове 5. батаљона и групу бораца Романијског НОП одреда код жел. станице Пјеновац, и нанели им тешке губитке (59 погинулих меду којима кдт Романијског НОП одреда Славиша Вајнер_ Чз’ча Романијски, кдт 5. шумадијског батаљона Милан Илић Чича Шума-дијски и п. комесар 5. батаљона Драганче Павловић Шиља). Од Ви­шеграда према Рогатици наступао је 698. пук 342. пд са батаљоном итал. дивизије Пустериа, и 15. јануара продро помоћним снагама узводно Дрином до Међеђе, а главнином 17. јануара заузео Рогатицу, пошто је одбацио 6. батаљон 1. бригаде и делове Романиј­ског НОП одреда с положаја код с. Семећа. У намери да што пре затвори обруч око партизанских снага са југоисточне и јужне стране, главнина 698. пука наставила је покрет 18. јануара делом снага преко с. Соколовића ка с. Жљебовима у сусрет 697. и 699. пуку, а делом према Соколцу ради успостављања везе са 718. пд која је наступала од Сарајева. Пошто је савладао снажан отпор једне чете 4. батаљона 1. бригаде и делова Романијског НОП одреда на положајима у рејону с. Ковња, пук је делом снага 21. јануара продро у с. Жљебове, а са главнином ушао 22. јануара у Соколац где се спојио са деловима 718. пд. Док је 342. пд потискивала пар­тизанске јединице од Зворника и Вишеграда, 718. пд почела је по­крет са западне стране према Романији. Њен 738. пук, без једног батаљона ојачан са два батаљона домобранске 13. пјешачке пу­ковније, 1 дивизионом 688. ап, две домобранске брдске батерије, делом пионирске чете и три тенка — кренуо је од Сарајева долином Праче и, пошто је савладао отпор делова Романијског НОП одреда код с. Сјетлине и с. Подграба, ушао је 21. јануара у Рогатицу где се спојио са деловима 698. пука 342. пд. За то време 2. батаљон тог пука са два батаљона домобранске 15. пјешачке пуковније, две хаубичке батерије и неколико тенкова, наступајући преко Ро­маније, сломио је, у међувремену, јак отпор 4. батаљона 1. бри­гаде и делова Романијског НОП одреда на Црвеним стијенама и 2. батаљона 1. бригаде код Бијеле Воде, уз употребу и јединица на скијама, заузео 20. јануара Соколац и продужио покрет према Жљебовима у сусрет деловима 342. пд. Сутрадан у Соколац је стигла главнина 738. пука. Од Тузле је наступао 750. пук 718. пд, ојачан једним батаљоном домобранске 8. пјешачке пуковније, 2. дивизионом 688. ап, водом пионира и пет тенкова — и без отпора ушао 16. јануара у Кладањ, јер су четници и на том правцу, после слабог отпора неких њихових делова, напустили положаје, а 21. јануара заузео Олово; одатле је упутио слабије снаге ка Хан-Пијеску ради повезивања са 342. пд, а главнину према Варешу ради повези­вања са запречном групом Вареш. У међувремену, Врховни штаб са 4. батаљоном и мањим деловима 2. батаљона 1. бр преба­цио се до 18. јануара из с. Гајева преко Гласинца у рејон Рено-вице, одакле је одмах са пристиглим 6. батаљоном прешао жел. пру­гу Вишеград—Сарајево и наставио покрет за Фочу коју је у међу­времену ослободио један батаљон Дурмиторског НОП одреда (стигао 25. јануара). Пошто су овладали комуникацијама Сарајево— Вишеград и Сарајево—Зворник, Немци су неочекивано крајем дана, 22. јануара, обуставили операције, а 23. јануара почели с по­влачењем у полазне гарнизоне, чиме је Д. била завршена. Дејства партизанских јединица у офанзиви била су отежана, првенствено, помањкањем оружја, муниције, хране и одеће, великим мразе-вима и снежним наметима. Немачка 342. пд добила је нов задатак да предузме операцију за уништење Озренског НОП одреда који је угрожавао немачки саобраћај у долини р. Босне (Источна Босна), а потом да се хитно пребаци на Источни фронт. Штабови одреда и Штаб 1. прол. бригаде нису открили прекид операција и по­влачење немачких снага. Очекујући да ће непријатељ продужити дејства, Штаб 1. прол. бригаде одлучио је да се са главнином што пре пребаци ка Врховном штабу. До 27. јануара главнина 1. прол. бригаде (1, 2, 3. и 5. батаљон, Пратећа чета и Штаб) прикупила се у рејону Ракове Ноге и истог дана започела марш према Фочи, широким обиласком Сарајева. Покрет те колоне, познат као игмански марш , изведен је под изванредно тешким околностима.

После Фоче ослобођени су Горажде и Чајниче, и тако створена слободна територија на којој је ВШ одмах предузео мере на орга­низационом учвршћењу партизанских јединица и изградњи народне власти (Фочански прописи о НОО, одлука о формирању ударних батаљона и бригада, мере за очување и јачање јединства народа у борби против окупатора и његових слугу}. На подручју Горажда, Калиновика и Фоче, где су се пребацили ВШ и 1. прол. бригада, фор­мирани су од бораца неких четничких јединица добровољачки одреди, тако да је НОПОЈ добио нови назив Народноослободилачка пар­тизанска и добровољачка војска Југославије. Покушај Немаца да уништи партизанске снаге завршио се неуспехом. Ова неприја­тељева офанзива ипак је успорила, привремено, даљи развитак НОП у источној Босни. У свим већим местима дуж комуникација ЦВла-

сеница, Хан-Пијесак, Соколац, Олово, Рогатица) Немци су поновно успоставили усташко-домобранске гарнизоне, а намера ВШ да са И. прол. бригадом овлада индустријским центрима источне Босне, како је било планирано пре офанзиве, овог пута није остварена. Отворена сарадња четника с окупатором остварена у Д. имала је врло тешке последице за развитак НОП у источној Босни.

Материјали преузети из „Војне Енциклопедије“ – Друго издање, Београд 1970