У свом броју од 13. маја 2022. године недељник који излази у Вршцу „Вршачка кула“ објавио је текст да је одржана свечана академија поводом Дана победе над фашизмом
СЕЋАЊЕ НА ПОДВИГ СЛАВНИХ ПРЕДАКА
Савез удружења бораца народноослободилачких ратова Србије и СУБНОР Града Вршца, организовали су поводом Дана победе над фашизмом свечану академију у част победника одржану у Великој сали Градске куће. На свечаности је председник СУБНОР-а Вршац, Драгољуб Ђорђевић уручио Медаљу борца СУБНОР-а Србије Оливери Станин, а потом и Октобарску награду СУБНОР-а Вршац за 2021. годину, Татјани Воскрсенски, директорки Специјалне болнице за психијатријске болести „др Славољуб Бакаловић“ у Вршцу.
Свечану академију је својим обраћањем отворила градоначелница Вршца Драгана Митровић.
– Дан победе је дан када се сећамо и одајемо пошту свим жртвама борбе против фашизма. То је датум који никада не смемо да заборавимо због тога што смо сведоци да та најмрачнија идеологија и данас повремено испливава на појединим местима, изазива нове сукобе и односи нове жртве. Сви заједно имамо обавезу према историји, да употребимо здрав разум и мудрост јер су мир и међусобна толеранција вредности које морамо оставити будућим генерацијама. Дан ослобођења је симбол слободе човека, слободе мисли, слободе говора и људских права, основних постулата на којима почива европско друштво коме тежи наша земља, рекла је градоначелница уз честитке добитницима Медаље бораца и Октобарске награде СУБНОР-а Града Вршца.
Совјетски Савез је одлучујуће допринео победи над фашизмом, уз огромне жртве од 27 милиона погинулих и преко 30 милиона рањених. 363 припадника Црвене армије погинулих у борбама за ослобођење Вршца и јужног Баната 1944. године почива у вршачкој спомен-костурници и због тога имамо обавезу да чувамо успомену на Црвену армију, речено је свечаној академији. Представник руске амбасаде у Београду Николај Помилујко пренео је поздраве Амбасадора Русије Алаксндра Боцан- Харченка и честитао Дан победе, „један од највећих празника како за руски тако и српски народ“.
– Сећамо се подвига наших славних предака који су се, раме уз раме, борили против нацизма. Њихова храброст и спремност да дају све за благостање своје земље служе нам као животни пример и данас, 77 година након велике победе. Најопасније је да подвиг наших дедова и очева падне у заборав. Не смемо да дозволимо да моралне вредности за које су се они борили пропадну. Ценимо братску подршку српског народа у борби за очување историјског сећања и борби против ревизије историје. Хвала вам браћо што се сећате заједничког подвига Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије, хвала вам што нас зовете сваке године да заједно одамо почаст палим јунацима. Живела Србија, живела Русија, нагласио је Помилов.
Председник вршачког СУБНОР-а, Драгољуб Ђорђевић је на почетку свог обраћања рекао да се највеће зло у историји човечанства, које је престало да постоји у ноћи између 8. и 9. маја само притајило и да се појављује са својим злим намерама.
Дан када се слави победа над фашизмом слави се и Дан Европе. Ми поштујемо Европу, али то је разводњавање велике победе над великим злом. Нећемо одступити од свог европског постојања, нећемо одступити од чињенице да смо једна од најстаријих и најкултурнијих нација на овом пространству која је у 20. веку доживела четири агресије запада на своју словенску територију. Остајемо на бранику домовине, да се може слободно развијати, да деца могу одрастати у миру, да подржимо све оне који се боре за просперитет, интегритет и независност Србије, нагласио је Ђорђевић.
У име војних пензионера и ратних инвалида Дан победе свим грађанима Вршца честитао је Мевлудин Планчић.
Након свечане академије представници Војске Србије, Амбасаде Русије, Града Вршца, вршачког СУБНОР-а, војних пензионера и ратних инвалида положили су венце на Спомен -костурницу ослободиоцима Вршца. Свечаност су својим наступом увеличали Градски хор „Ас“ и певачка група Исток 10 у пратњи ученика Музичке школе „Јосиф Маринковић“.
Програм је водио драмски уметник Иван Ђорђевић, првак народног позоришта Стерија Вршцу.
Аутор програма био је Драгољуб Ђорђевић.
из пера уредника, Бранислава Јосимова