НЕКОМ  МАЈКА, А  НЕКОМ  МАЋЕХА!

Није лако нашој држави, као и многима у свету, са прикупљањем средстава у буџет из којег се финансирају разне друштвене потребе. Стање у којем смо, због кризе у сушној привреди, схватамо са дужним разумевањем, али не можемо да прихватимо неравноправан однос Владе Србије према обавезама које је, на основу јавно поднетих програма и пројеката, уговорно усвојила и потписала.

Ових дана је медијска јавност, посебно у Београду, брујала како већ више дана одређене јавне службе, корисници градског буџета, не примају плате. Ситуација јесте алармантна и јасно је у каквом су стању многобројне породице кад им касни поштено одрађена зарада. Нико да се, међутим, приупита шта је са осталим у многобројним срединама који на исти или сличан начин добијају средства за доказану корисну друштвену делатност.

Борачка и инвалидска организација Србије, рецимо, читаве ове године нису досад примиле ни једну једину уплату за свакодневне активности одобрене од надлежног министарства на јавном конкурсу према репрезентативности и предложеним програмима и пројектима.

Нисмо чули, с друге стране, да је и један од запослених у низу Владиних институција и органа, начелник, државни секретар, помоћник, заменик или чак министар ”закинут” у сва четири овогодишња месеца и за један динар сигурно савесно испуњене радне обавезе.

Не мислимо ни да треба да буде другачије, али не може се у држави, кад је цивилизована и правна, према некима бити мајка и за друге, очигледно пробране као мање значајне, сурова маћеха.

Јавност у Србији то треба да зна. Па нека онда суди ако и кад треба.

Председништво СУБНОР-а Србије