ПЕРИОД МУЊЕВИТОГ РАТА, СЕПТЕМБАР 1939 — ЈУН 1941.

ЕВРОПСКЕ ЗЕМЉЕ ПОД НЕМАЧКОМ ОКУПАЦИЈОМ

До средине 1941. сва континентална Европа на западу од граница Совјетског Савеза била је, практички, под доминацијом нацистичке Немачке, било да је окупирана, припојена или у саве­зу с њом. Пољска, Данска, Норвешка, Белгија, Холандија, Фран­цуска, Југославија и Грчка покорене су агресијом; Аустрија, Чехословачка и Албанија су још пре отпочињања рата изгубиле своју независност; Италија, Словачка, Мађарска, Румунија, Бу­гарска и НДХ биле су чланице Тројног пакта; Финска је била у вој­ном савезу са Немачком; неутрална Швајцарска, Шпанија, Португалија и Шведска одржавале су живе непосредне контакте, нарочито економске, са Немачком.

Неке делове побеђених европских земаља Немци су анектирали Трећем Рајху, а у другима су увели разне окупационе системе ( Окупација; Окупација Југославије 1941—45). Скоро свим државама које су пришле Осовини додељени су делови терито­рије окупираних земаља с којима су се те државе граничиле.

Систематско масовно физичко уништавање становништва, наро­чито интелигенције, достигло је велике размере у окупираној Пољ­ској још 1939. Из Алзаса и Лорена Немци су протерали до краја 1940. године 105 000 Француза у Вишиску Француску. Ав­густа 1940. припремљен је план за уклањање чешке интелигенције и германизовање становништва. Становништво је масовно исељавано и из дела анектиране Словеније. Ту политику према распарчаној Југославији примењивала је и фашистичка Италија, као и владе других земаља Осовине које су припојиле делове Југославије.

Окупирана подручја Европе изложена су експлоатацији свих материјалних добара и пљачки културног наслеђа. Из Југославије су експлоатисали боксит, бакар, цинк, олово, житарице, стоку итд.; из Чешке, чију су развијену индустрију ставили у своју службу, гвоз­дену и манганову руду; из Пољске цинк, угаљ, сумпорну кисели­ну; из Норвешке бакар и сумпорну киселину; из Аустрије нафту и железну руду. Из земаља, које су биле чланице Тројног пакта, Немци су добијали те и друге сировине; из Мађарске боксит и пре­храмбене артикле; из Румуније нафту и житарице; из Италије сумпор, живу, боксит, итд. Стотине хиљада ратних заробљеника ангажовани су на радовима у пољопривреди, рудницима. Принудна депортација радника у Немачку почела је у већим размерама аптила 1940. најпре из Пољске, а касније и из других европских земаља. Основани су и многобројни концентрациони логори, у које су довођене сто­тине хиљада Јевреја, антифашиста и родољуба из окупираних земаља ( Концентрациони логор). Режим у тим логорима био је крајње свиреп.

Материјали преузети из „Војне Енциклопедије“ – Друго издање, Београд 1970