ПЕРИОД МУЊЕВИТОГ РАТА, СЕПТЕМБАР 1939 — ЈУН 1941.

ОПЕРАЦИЈЕ НА АТЛАНТИКУ, СЕПТЕМБАР 1939—ЈУН 1941.

Тежиште борбених дејстава на Атлантику, све до маја 1940, било је у обалским водама Британских острва и земаља западне Европе, где су особиту активност испољиле немачке подморнице и авијација. Да би зараћеним странама спречили вођење ратних опе­рација у америчким водама, САД су 5. 9. 1939. од својих флотних снага у Атлантику формирале патролу за чување неутралности (Неутралитy Патрол), а четири недеље касније (2. октобра), одлуком конфе­ренције министара иностраних послова америчких република, одржане у Панами, забрањено је вођење ратних операција унутар зоне си­гурности, чија је граница повучена на око 300 М од америчких обала.

У септембру 1939. је почео крстарички рат. Немачки џепни бродови Адмирал Граф Спее и Деутсцхланд крстарили су тада јужним Атлантиком и Индијским океаном. Пре него што је по­топљен од сопствене посаде код Ла Плате 17. децембра, Адмирал Граф Спее потопио је 9 бродова, а Деутсцхланд се средином новембра вратио у Немачку, пошто је запленио 1, а потопио 2 брода. Поред ратних, Немци су за крстарички рат упо­требљавали и трговачке бродове, пошто би их претходно претворили у помоћне крстарице са скривеним наоружањем. Почели су да их опремају одмах после избијања рата, а у пролеће 1940, од марта до јуна, пошло је на крстарење 5 таквих бродова: Атлантис, Орион, Видер, Тор и Пингуин. Сви су прошли кроз Дански пролаз и доспели несметано у своја операцијска подручја. Да би појачали контролу над северним Атлантиком, Британци су крајем маја окупирали Исланд и Ферерска острва, а Американци Гренланд.

Нова етапа у операцијама на Атлантику наступила је крајем јуна 1940. када су Немци, пошто су освојили Норвешку, Данску, Холандију, Белгију и Француску, у широком фронту избили на обалу Атлантика. Великој Британији, која се нашла сама у рату с Немач­ком, запретила је непосредна опасност од инвазије. Губици у бро­довима приликом евакуације из Денкерка, потреба да се флота јаче ангажује у противдесантној одбрани отока, померање блокадне линије и отварање нове комуникације око Рта добре наде, још више су ослабили и онако недовољну заштиту конвоја. У тој теш­кој ситуацији, САД су уступиле В. Британији 50 старих разарача у замену за одобрење да могу подићи базе на неким британским прекоморским поседима.

У другој половини 1940, у оквиру битке за Британију, Немци су се припремали и за искрцавање на енглеску обалу. Упоредо с почетком јаких ваздушних напада на Британска острва, Немачка је у августу 1940. објавила тоталну блокаду В. Британије. То је значило да ће сваки брод, без обзира коме припада и са које се стране приближава Британским острвима, бити потопљен. У овој фази под­морнице нападају бродове ноћу, са површине, а у октобру почињу да примењују тактику напада у чопору (Руделтактик), претежно, у подручју средњег Атлантика, изван акционог радијуса британске авијације ( Подморнички рат).

Осим подморницама, Немци су у овом периоду интензивно нападали савезнички саобраћај авионима, помоћним крстарицама и ратним бродовима, а имали су успеха и у минском рату. Поред 5 помоћних крстарица које су пошле на крстарење у пролеће 1940, испловиле су до краја те године још две: Комет и Корморан. Зими и у пролеће 1940/41. Адмирал Сцхеер је потопио 16 бродова са близу 100 000 БРТ, Хиппер 9 бродова са око 40 000 БРТ, а Сцхарнхорст и Гнеисенау, који су пловили заједно, потопили су 22 брода са око 115 000 БРТ.

Због неуспеха ваздушне офанзиве и одложеног искрцавања на Британска острва, Немци појачавају рат на Атлантику. Почетком фебруара 1941. Хитлер је једном директивом одредио морнарици водећу улогу у борби против В. Британије, а ваздухопловству ставио у задатак да напада поморске базе и бродоградилишта. Почет­ком марта британско Министарство одбране издало је директиву за офанзиву против подморница и авиона великог радијуса дејства, који су извиђали за рачун подморница. Формиран је био и специјални комитет битке за Атлантик, а добијена је и знатна помоћ од САД у бродовима, ратном материјалу и храни на основу Закона о зајму и најму.

У оквиру планираних мера за напад на британски саобраћај, Немци су у мају 1941. упутили у Атлантик бојни брод Бизмарк и тешку крстарицу Принз Еуген. Британци су правовремено саз­нали за испловљење немачких бродова и предузели мере да им спрече продор у Атлантик. Међутим, за време краткотрајног боја на излазу из Данског пролаза, Бисмарцк је успео да потопи бри­тански бојни крсташ Хоод, али је потом и сам био потопљен. Принз Еуген, који је умакао гониоцима, упловио је у Брест због квара на машинама. После губитка Бисмарцка Немци су привремено одустали од употребе крупнијих ратних бродова за вођење крстаричког рата, а Британци су, уз помоћ Американаца, претражили Атлантик и у року од неколико недеља успели да униште 9 немач­ких бродова за снабдевање.

Материјали преузети из „Војне Енциклопедије“ – Друго издање, Београд 1970