САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 808560Укупно посета:
  • 2535843Укупно прегледа:
  • 0Тренутно посетилаца:

ТРАЈЕ САМО СМЕЛА ЉУДСКА МИСАО

Председник Оцењивачке комисије академик Миодраг Игњатовић образложио је одлуке о награђеним и похваљеним.

За оцену радова Савет Фонда изабрао је јединствену комисију за вредновање радова и даље активности у поступку спровођења. Комисију су чинили: др Миодраг Д.Игњатовић, академик Српске академије образовања, др Мирољуб Васић, научни саветник, др Милан Кољанин, научни саветник.

Као стручни консултанти учествовали су књижевник Драган Драгојловић, члан Савета и Миљурко Вукадиновић, песник (испред Удружења књижевника Србије).

Овом приликом Комисија истиче две посебне вредности. Прва је: да су учесници прилоге и радили и наменили више у част и обавезу да и сами буду достојни мисије коју овако, условно само „надметање“, представља и значи, него, као у случају неких других, привлачности високих награда и признања. Друго: да су, иако малобројни, сви ти радови писани, боље рећи стварани (због научне акрибије), врло сериозно, чак и они с наглашеном литерарном намером јер, кад год је то било потребно, поуздан ослонац градили су на документарној грађи. То је и разлог да су и Комисија и Савет донели одлуку да се конкурс тематски и у свему обједини, чиме су обе области обогаћене, кад је историографија у питању – животном сугестивношћу уметничке транспозиције, а и уметничка литерарност добила је значај готово научног сведочења! У времену нечасних порицања и затамњења не малог броја истина, тиме се јача васпитна улога оваквих прилога, као и савременичка обавеза у борби за истину и респект слободарима и узорима.

ИЗ ОБЛАСТИ КЊИЖЕВНОСТИ Комисија је предложила, а Савет Фондације прихватио и својом одлуком опуноважио, да ПРВУ НАГРАДУ, пошто су обе области спојене равноправно поделе два рада:

Роман „НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ, СЛИКАРКА И У ТРИ РАТА БОЛНИЧАРКА“, ауторице Војиславе Латковић, професора из Крагујевца, и збирка приповедака „КУЋА ЗА ЈУНАКЕ“, аутора Александра Милосавевића, професора из Ужица;

Да се ДРУГА НАГРАДА додели раду НАРОДНИ ХЕРОЈИ ЛЕСКОВАЧКОГ КРАЈА, НАЈБОЉИ МЕЂУ ХРАБРИМА, аутора Николе Илића;

ТРЕЋОМ НАГРАДОМ награђен је рад ПОМЕНИК УЧИТЕЉА НЕКАДАШЊИХ УЧЕНИКА МУШКЕ УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ ЈАГОДИНСКЕ ПОГИНУЛИХ И УМРЛИХ У РАТОВИМА СРБИЈЕ (1912-1918), аутора Нинослава Станојловић из Јагодине.

Комисија је, ценећи квалитет и племенитост и активизам учесника, предложила, а Савет подржао да се доделе и четири похвале:

Истраживачком раду РАТ И УМЕТНОСТ, Томислава Милковића из Гроцке;

Роману ПОГЛЕД УНАТРАГ, др Слободана Јанковића, лекара из Бања Луке;

Као и већ објављеним књигама: САБОРНИК У МРАМОР УПИСАН – Зборник антифашистичке поезије и прозе као завет слободара, који су поводом значајних јубилеја приредили чланови Књижевног клуба „Бранко Ћопић“ и ОО СУБНОР општине Звездара, и књизи прича И ПОСЛЕ РАТА РАТ, Стојанке Раденовић Петковић, професора из Торонта (Канада).

ПРВОНАГРАЂЕНА ДЕЛА, роман о великој сликарки, борцу за напредне идеје и социјалну правду, знаменитој уметници Надеждии петровић, као и аутентично сведочење кроз језик даровитог приповедача с локусом на Ужице којег је историја, ако тако може да се каже, изабрала „јунака“ и паћеника новије српске историје (КУЋА ЗА ЈУНАКЕ) двоструко су се спојила. Најпре, живом аутнетичношћу уметничког казивања, а затим и документарношћу која је у још већој мери допринела да уметничка сугестија свеобухватније и дубље допре до читалаца.

Роман о НАДЕЖДИ ПЕТРОВИЋ, заменитој српској сликарки, родољубу али, истовремено  активном саучеснику у значајним догађајима и покретима и у Србији, као и у читавој Европи, посебно међу онима који су наглашеним међусобним везама између Балканских и Првог светског рата градили својеврстан дух заједништва будућих југословенских народа, изграђен је на богатој литератури. Надежда је – што је за ову врсту књижевности врло значајно – свестрано приказана. Пре свега, као човек и уметник – са својим хтењима, кроз снажан карактер и уметичке успоне и домете, до – за жену, која је и најинтимније подредила својој национално – друштвеној улози и обавези – родољуба који се са страшћу и самоодрицањем без остатка жртвује за свој народ, прогресивне идеје и спас свог народа. Роман је у ствари потресна биографија која васпитава, а у условима када се од човека тражи и највеће, она као да је дала светао пример (како је Жупанчић певао у свом позиву „Знаш ли, песниче, свој дуг“?).  У роману су вештом употребом великог броја података и сазнања, не само о сликарки – болничарки и родољубу већ и времену између страдања и надања њене домовине, приказане и уметичке, али и личне особине за пример ове несумњиво велике уметнице и човека у страшним временима Балканских и Првог светског рата. Роман који васпитава и достојан је као лектира младој генерацији!

КУЋА ЗА ЈУНАКЕ је књига дивних, мајсторски исписаних прича о граду на Ђетињи.  Темаски је произишла из ретроспекција и личних сведочења самог аутора. То је, у ствари, литерарна хроника увек бунтовног, частољубивој и слободарског града, па ће се, не једном,   бар за оне којих његову дугу историјуу познају, све време, чак и кад су у питању ванредни описи дечијих несташлука, наметати стихови Славка Вукосављевића из његове химничке поеме „Кадињача“. Заиста, ко те, Ужице, не би волео – певао је Славко у његову славу и за вечност, а аутор ових прича, Александар Лале Милосављевић, у то време млађани брат будућег народног хероја Дане Милосављевић, истакао је праву мајсторску „шареницу“ од колажних прича које, итекако, сведоче предратно, а онда и ратно време и прави су временски лук од свега онога о чему је и Славко певао. Да ће све проћи и да ће и Ужице, а и читава домовина,  бити „румени од слободе“! Аутентични догађаји, људи који су постали историјске личности, а, понајвише „живи живот“ у тој „кући за јунаке“ вредан су и раскошно леп прилог незабораву ковања слободе у огњу Другог светског рата, посебно НОБ и НОР!

ДРУГА НАГРАДА, додељује се раду НАРОДНИ ХЕРОЈИ ЛЕСКОВАЧКОГ КРАЈА, НАЈБОЉИ МЊЕЂУ ХРАБРИМА, аутора Николе Илића из Лесковца.

Рад је посвећен народним херојима лесковачког краја, како онима родом са тог подручја, тако и онима који су ту ратовали, а потичу из других крајева Југославије (њих 26). Рад је лексикографског карактера и ослоњен је на познату двотомну публикацију о народним херојима Југославије, што је допуњено обимним ауторовим истраживањима. Рад има значај за очување и неговање сећања на истакнуте борце са југа Србије, као и на Народноослободилачку борбу у овом крају. Написан је леипим језиком и стилом и може да привуче пажњу шире читалачке публике.

ТРЕЋА НАГРАДА, додељује се рукопису ПОМЕНИК УЧИТЕЉА НЕКАДАШЊИХ УЧЕНИКА МУШКЕ УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ ЈАГОДИНСКЕ ПОГИНУЛИХ И УМРЛИХ У РАТОВИМА СРБИЈЕ (1912-1918.), аутора Нинослава Станојловић из Јагодине.

Аутор је клристећи расположиву грађу и литературу успешно осветлио животопис 75 учитеља и учитељица, који су оставили своје породице, своје ђаке и школе и, на позив отаџбине, кренули да је бране од надмоћнијег непријатеља (1912-1918). Те хероје и мученике одликовала је спремност, одговорност и осећај дужности према домовини и народу. Својим ученицима и народу дали су лекцију из патриотизма.

Са особитим задовољством и с разлогом што су за обе области опредвиђене укупно само три награде, проглашаљвамо да смо предложили, а Савет  прихватио да се за лепе, потребне и пажње вредне радове овогодишњих учесника на конкурсу, доделе и четири похвале:

-Истраживачком раду РАТ И УМЕТНОСТ, аутора Томислава Милковића из Гроцке, као драгоценом истраживачком подухвату о једној другој борби коју су народи и народности бивше СФРЈ водили у НОБ и револуцији. То је борба да се живот одржи и снага ума и духа покаже у уметностима: књижевности (народној и уметничкој), глуми и позоришту, сликарству и другим ликовним врстама, музици и сл. Тај сборник је резултат озбиљног труда и часних намера аутора да се сачува успомена на оне који су и с оружјем, али и духом и даром, одолевали злу и непријатељима. С том намером израђен је овај сериозни рад и, по много чему, може и требало би да буде и подсетик, али и у функицији васпитавања наше омладине. Да памти и преноси веру и негује снагу воље и слободарства.

-Роман  ПОГЛЕД УНАТРАГ, аутора др Слободана Јанковића, лекара из Бањалуке, као мементо мори аутора загледаог у дубине српске историје, страдања још под Турцима, кроз Први светски рат, трагизам Другог, али и као свестразу социолошку хронику тегобног живљења на просторима Балкана. Роман одликује колоритан народни језик, дубоко познавање народног живота и сугестивна лепота приповедања.

Савет је прихватио и предлог Комисије да се похвале још два значајна рада. То су:

И ПОСЛЕ РАТА РАТ, књижевнице из Торонта (Канада) Стојанке Раденовић Петковић, јер је, прво, рад аутора из расејања, али и доноси лепе вредности и одличне приче у хронотопу од Првог светског рата, НОБ и НОР, али и поратног живота, као и догађаја трагичног распада СРЈ све до тог несрећног „Милосрдног анђела“ и хипокризије како НАТО, забога, „брани Европу“. И све то очима и срцем песникиње која је, својевремено, итекако покренула духове на Западу својом „Ратном географијом“, књигом која је проглашена за најбољу и која својим родољубљем и снагом упознаје и Запад с неделима баш тог „Милосрдног анђела“…

По предлогу Комисије и уз сагласност Савета похваљује се зборник прилога од најеминентнијих наших и светских писаца и бораца за правду и слободу, али и чланова вредних похвале Књижевног клуба „Бранко Ћопић“ с називом САБОРНИК (антифашистичке и слободарске књижевности). Овај вредни саборник садржи више стотина прилога а дело је, осим оних најистакнутијих и радова чланова Клуба, настао је у сарадњи са Општинским одбором СУБНОР Звездара.

Print Friendly, PDF & Email
Koнкурс

СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА ”ДРАГОЈЛО ДУДИЋ”

р а с п и с у ј у

48. наградни конкурс за необјављене књижевне и историографске радове.

 

Конкурс обухвата све области књижевног и историографског стваралаштва које доприноси неговању традиција ослободилачких ратова, Народноослободилачког рата и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2019. године.

Радове потписане шифром и у посебној затвореној коверти доставити уз основне податке о аутору на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком – за конкурс ”Драгојло Дудић”

Оцењивачка комисија ће донети одлуке о награђеним и похваљеним радовима.

Фондација ће осигурати објављивање првонаграђеног рада.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 13. новембра 2019. године, а награде и похвале уручене 15. новембра 2019. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
28°
Partly Cloudy
04:5120:27 CEST
WedThuFri
min 19°C
28/19°C
30/20°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2019. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2019.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.