Формирање Треће пролетерске бригаде

Формирање Треће пролетерске бригаде

Преносимо
(„Политика“, 9. јун 2012)

Славље санџачких пролетера

Ових дана навршава се седамдесет година од формирања Треће прoлетерске (санџачке) народноослободилачке ударне бригаде. У одлуци врховног команданта НОВ друга Тита од 31. маја 1942. пише поред осталог: „Створити од санџачких батаљона једну ударну пролетерску бригаду“. Сходно овој одлуци дошло је у рејону Шћепан поља 5. јуна 1941. године до формирања Треће пролетерске (санџачке) НО ударне бригаде, која је на дан формирања имала 950 бораца, Срба, Црногораца и Муслимана, сврстаних у пет батаљона, са штабом бригаде, бригадним санитетом, бригадном интендантуром, политодјелом и бригадним војним судом.

Одмах по формирању бригада је водила оштре борбе у доњим токовима Пиве и Таре, а у походу пролетерских бригада у Босанску крајину у саставу Ударне групе врховног штаба НОВЈ успешно је извршен задатак – напад на железничку пругу Сарајево-Коњиц где су на Иван седлу и у Брадини 3-4. јула 1942. ликвидирали усташке посаде, уништили шест локомотива, тридесет три вагона, железничку станицу и запленили велике количине експлозива и намирница. Нарочито се бригада истакла у борбама за ослобођење Прозора, крји је у садејству са Четвртим батаљоном Прве пролетерске бригаде, после тродневне борбе оспободила, запленивши тринаест комада аутоматског оружја и велике количине муниције. Због тога је била похваљена од стране врховног команданта.

На свом борбеном путу дугом 20.000 километара, бригада је са мање или више успеха водила многе битке против немачких и италијанских окупатора и њихових слугу, укључив и оне најжешће и најтеже на Неретви и Сутјесци, а када је октобра-новембра 1942. године попуњена борцима Босанске крајине и Далмације, постала је у правом смислу речи бригада „братства и јединства“. У њеним редовима борило се око 10.000 бораца – Срба, Црногораца, Муслимана, Хрвата – Далматинаца од којих је у рату погинуло око 3.000, међу којима 433 борца из првог строја, који су били у бригади на дан њеног формирања. Бригадаје дала 21 народног хероја, међу којима Рифата Бурџевића-Трша, Данила Кнежевића-Волођу, Велимира Јакића, Гојка Друловића, Данила Јауковића, Јездимира Ловића, Живка Љујића, Момира Пуцаревића, Радомира Ракочевића и друге. Бригада је дала и следеће већнике АВНОЈ-а: проту Јевстатија Караматијевића, Мила Перуничића, Душана Ивовића, Милоја Добрашиновића, Јоса Мирковића, Ристана Павловића, Велимира Јакића, Воја Лековића, СтеваЋуковића и Никицу Кнежевића. Трећа пролетерска (санџачка) НО ударна бригада је одликована Орденом народног хероја, Орденом народног ослобођења и Орденом братства и јединства са златним венцем. Бригадаје била извор искусних и прекаљених кадрова за новоформиране бригаде, као и за органе народне власти. Нека је вечна слава и хвала погинулим и умрлим борцима наше славне Треће бригаде. Чуваћемо успомену на њихове светле ликове. Нећемо их заборавити.

 Др Михаило Стевовић,
првоборац НОР-а, амбасадор у пензији,
Београд