Ове године обележена је јубиларна 80-та годишњица од пробоја Сремског фронта. У име СУБНОР-а Србије присутнима се обратио председник Удружења генерал Љубиша Диковић. Његов говор преносимо у целости.

Поштовани изасланиче председника Републике Србије господине Вучевићу, другарице и другови, борци учесници НОР-а, родбино наших бораца, поштовани министри у Влади Републике Србије, часни оци, поштовани чланови и представници борачких и других удружења која негују сећање и традицију ратова за слободу Србије, даме и господо.

Ове године обележавамо 80 година од победе над фашизмом, сећајући се великих и славних битака за слободу, а посебно бораца који су у тим биткама дали живот за слободу.

Данас смо овде на светом и херојском месту да одамо почаст, положимо венце и достојанствено обележимо 80-ту годишњицу битке за коначно ослобођење Југославије.

Сремски фронт је био део ширег Источног фронта Трећег рајха у Европи. Формирала га је немачка команда југоистока (армијска група Е), како би зауставила пробој НОВЈ и Црвене армије ка западним областима Југославије. Била је то утврђена одбрамбена линија припадника Вермахта и припадника НДХ и њихових слугу која је деловала у Срему и делу источне Славоније од 23. октобра 1944. до 13. априла 1945. године.

У ширем рејону од Доњег Михољца до Брчког и даље на сремској равници било је сконцентрисано око 100.000 немачких и војника НДХ, наоружаних, опремљених и у више појасева утврђених, са рововима, бункерима, артиљеријом, тенковима, митраљеским гнездима.

Ношени жељом за коначним протеривањем непријатеља, а посебно ратним еланом и моралом по ослобођењу Београда 1944. године, јединице НОВЈ под командом Пека Дапчевића и јединице Црвене армије под командом маршала Толбухина, са мањим снагама – јединицом италијанске и бугарске војске, наставиле су гоњење непријатеља ради коначног ослобађања земље.

Овде у Срему, наилазе на жилав отпор бројног, утврђеног и добро организованог непријатеља у одбрамбеном смислу. Истовремено, на источном фронту, Црвена армија ослобађа Будимпешту и наставља дејства ка Бечу. Почиње крвава битка октобра 1944. године, највећа битка вођена на простору Југославије, изузетно жестока и дуготрајна.

НОВЈ до тада није учествовала у фронталним дејствима и позиционом ратовању. Неискуство у фронталној борби, у равници, напад на утврђене и технички боље опремљене немачке трупе за последицу су имале велике губитке у почетном, а и у каснијем периоду рата.

Јуриш за јуришем, више снагом срца него снагом знања, искуства и снагом оружја узеле су данак. Нису јунаци хтели да застану без обзира на жртве, јер су пред собом имали виши циљ од живота свог – победу и ослобођење. И после 172 дана савладан је жилав отпор и фронт је пробијен. Цена слома непријатеља у Срему изражена у животима била је:

• 13.000 погинулих припадника НОВЈ

• 1.000 припадника Црвене армије

• 630 припадника Бугарске армије

• 163 припадника Италијанске војске

На страни непријатеља било је око 30.000 погинулих. Замислите – 172 дана (пет и по месеци) је трајала битка за пробој Сремског фронта, а за само мање од месец дана трајале су операције за коначно ослобођење Југославије и капитулацију нациста 8. маја.

Слава јунацима антифашистичке борбе и коначне победе до дуго чекане слободе. Њихове патње, жртве и заслуге обавезују садашње и будуће генерације да вечито памте, чувају и учвршћују наслеђе слободе, независности и достојанства. Истовремено, свако од нас, у складу са својим местом и улогом, има обавезу, да се без тактизирања супротстави сваком покушају кривотворења историје. То је дуг према огромним жртвама, то је део нашег националног идентитета и залог поштовања Србије у међународним односима.

Другарице и другови, даме и господо, победили смо сваког непријатеља, иако смо неке битке губили. Данас живимо у миру и слободи, најважнијем залогу тих победа. И поред тога, и данас имамо на сцени непријатеља, опаснијег од свих до сада, највећег и најубојитијег непријатеља а то је ЗАБОРАВ. Борба са њим мора бити непрекидна; ако заборавимо оне који су животе дали за слободу, убијамо их други пут, али овај пут МИ.

СУБНОР са својих 80.000 чланова, у сарадњи са сродним удружењима, патриотским и родољубивим, уз помоћ државних органа, учиниће све да у борби са заборавом не будемо поражени.

ЖИВЕЛА СРБИЈА!