У оквиру обележавања 110 година Кумановске битке СУБОР Врања је, полагањем цвећа на споменик у селу Коњаре код Куманова, одао почаст погинулим српским пилотима са аеродрома „Режановачка коса“ који су 6. априла 1941. године приликом напада фашистичке Немачке на Краљевину Југославију одлучно полетели и супротставили се вишеструко надмоћнијем непријатељу. Они су у тој неравноправној али пожртвованој борби храбро положили своје животе у борби за одбрану отаџбине.
Почаст је небеским херојима одата минутом ћутања а цвеће је пложила делегација СУНОР-а Врања и СУБНОР-а Аранђеловца и удржења пензинера „Цар Лзар“ из Крушевца, председник Скупштине СУБНОР-а Србије Мирољуб Стојчић, Радомир Радосављевић и господин Љубиша Крстић.
О историјском значају овог датума говорио је генерал Зоран Лубура, председник Градског одбора СУБНО-а Врање. Он је истакао да мало позната чињеница да је напад Немачке на Краљевину Југославију, у Другом светском рату, започео од Куманова, скоро два сата пре но што је бомбардован Београд у 6,30 часова. На аеродрому „Режановачка коса“ у том времену базирао је Пети ловачки пук ваздухопловства Краљевине Југославије, који је у свом саставу имао 111. и 112. Ескадрилу, са застарелим авионима марке „Хокер Фјури“. Захваљујући петој колони у југословенској војсци Немци су имали планове свих југословенских аеродрома. Тог јутра, са аеродрома из Бугарске, полетела је велика формација немачких месершмита тада веома савремених борбених авиона и користећи фактор изненађења упутила се према Куманову.
Тринаест југословенских авиона је на брзину полетело и прихватило неравноправну борбу са ескадрилом од 21 немачког авиона. Четрнаести авион, мајора Џел Фрање, прикривеног хрватског усташе, намерно није полетео са аеродрома и уништен је на земљи.
Податак да је капетан прве класе Војислав Поповић, командант 111. ловачке ескадриле, када је остао без муниције, својим авионом ударио у непријатељски, након чега су се обе летелице срушиле, сасвим довољно говори о пожртвованости, епској погибији и херојству „кумановских пилота“ 6. априла 1941. године. То је учинио и његов саборац поручник МилорадТанасић који је директним ударцем своје летилице у немачки авион успео да уништи још један месершмит 110, положивши сопствени живот на олтар отаџбине.
Споменик су после рата подигли Скопски ваздухопловни гарнизон и Савез бораца из Куманова а на њему су исписана имена храбро погинулих пилота Краљевине Југославије: капетана Константина Јермакова, Руса по националности, командира 112. ескадриле, капетана Војислава Поповића, командира 111. ескадриле, поручника Милорада Танасића, потпоручника Милутина Петровића, наредника Јевте Арсића, наредника Ратомира Милојевића, наредника Верољуба Стојадиновића и пуковника Ферде Градишника, капетана Николе Иванчевића, поручника Ђорђа Стефановића, поручника Владимира Кинића, наредниак Живана Јовановића, наредника Стјепана Јурковића, поднаредника Слободана Ђорђевића и Василија Мировића, укупно 15 погинулих јунака. У овој неравноправној али одважној ваздушној борби рањена су и четири пилота Краљевине Југославије.
Подвиг и дело јунака Петог ловачког пука вредни су памћења и на таквим примерима несебичног патриотизма треба васпитавати будуће генерације јер слобода отаџбине нема цену.
На крају обраћања председник Градског одбора СУБНОР-а Врање захвалио се уваженим гостима из Аранђеловца и Крушевца, великом броју присутних чланова СУБНОР-а, војним пензионерима и осталим присутним грађанима што негују културу сећања на све светле тренутке из историје ослободилачких ратова свих народа са ових простора.
Председник ГО СУБНОР-а Врања, бригадни генерал Зоран Лубура
23. октобар 2022.