Хронологија 1911. – 1914.

1911.

лето
Оживљавање албанског националног покрета

средина јула
Напад Унутрашње македонске револуционарне организације (ВМРО) у Штипу,Македонија. Османске противмјере подстичу почетне разговоре између Бугарске И Србије.

16. септембар
Италија објављује рат Османском царству због припајања Либије.

 

1912.

29. фебруар
Потписан српско-бугарски уговор о одбрамбеном савезу.

16. мај
Тајни бугарско-грчки мировни споразум о одбрамбеном савезу

21–27. мај
Италија преузима острва Додеканез.

19. јул
Напад ВМРО-а у Козани, Македонија.
Османске противмјере разјарују балканске хришћанске државе.

30. јул
Албански побуњеници захтијевају распуштање Османског парламента у року од 48 сати и уручују захтјев за аутономију (да вилајети Скадар, Косово, Јањина и Битољ буду уједињени у једну покрајину; да албански војници служе само у тој покрајини; да албански буде језик администрације и образовања; да сви Албанци имају право да носе оружје).

15. август (око)
Усмени споразум између Бугарске, Србије и Црне Горе: Бугарска даје војни зајам Црној Гори и плаћа црногорску војску у вријеме рата. Црна Гора пристаје да зарати против Порте без провокације.

15. септембар

Српска влада издаје тајно упутство број 5669 својим амбасадама да ђелују у циљу припајања Охрида и Прилепа Србији.

17. септембар
Ултиматум Балканског савеза (Бугарска, Грчка, Србија) Порти: неодложна аутономија Македоније према Берлинском мировном споразуму. Ванредно стање и општа мобилизација објављена у Турској и у балканским земљама (18. септембар)

18. септембар
Оснивање 70 малих група активиста ВМРО-а у Со ји за извиђање и саботаже у Македонији и Тракији

22. септембар
Тајна конвенција између Бугарске и Грчке

23. септембар
Оснивање Македонско-једренског ВАД-а (добровољачког одреда) од избјеглица генерала Петра Дарвингова – око 14.600 учесника

26. септембар
Црногорска војска започиње ратна дејства против Порте.

28. септембар
Црногорска армија ослободила Бијело Поље.

2. октобар
Мировни споразум између Италије и Османског царства потписан у Ушију

3. октобар
Порта одбацује ултиматум и прекида дипломатске односе са Србијом, Бугарском И Црном Гором, али покушава да поправи односе са Грчком.

4. октобар
Османско царство објављује рат савезницима. Сљедећег дана Бугарска, Грчка, Црна Гора и Србија (7. октобра) објављују рат Порти. Почетак војних дејстава. Румунија објављује неутралност.

7–15. октобар
Бугарска војска заузима Источне Родопе и зауставља османску контраофанзиву (15−25. октобар).

8–13. октобар
Прва и Трећа бугарска армија пробијају први османски одбрамбени фронт Ескиполос – Петра, заузимају Лозенград, а Друга бугарска армија опкољава Једрене. 13. октобра српска војска заузима Скопље, Куманово, Велес и Штип у Македонији.

9–10. октобар
Грчка војска добија битку код Сарантапороса.

15. октобар
Увођење српског административног система на новим територијама у Македонији и на Косову. Црногорска армија заузима Пљевља.

16. октобар
Прво бомбардовање из авиона у историји ратовања у Европи – бугарска авијација бомбардује једренско утврђење.

17. октобар
Црногорска армија ослободила Пећ.

17–20. октобар
Прва и Трећа бугарска армија пробијају други османски одбрамбени фронт код Лиле Бургас − Бунархисара.

19–20. октобар
Грчка војска добија битку код Јанице.

27. октобар
У Румунији формирана нова влада на челу са Титу Мајорескуом.

28. октобар
Грчка војска улази у Солун (предат 27. октобра) ујутро, а бугарска Рилска дивизија по подне. Почетак спора око Солуна

29. октобар
Порта тражи примирје у Со ји, али краљ Фердинанд I приморава бугарску владу да занемари тај предлог и прикрије га од савезника.

1. новембар
Почетак покрштавања Помака у Родопима.

Мисија званичне бугарске цркве послата у децембру.

4–5. новембар
Прва и Трећа бугарска армија врше неуспјешан напад на османски одбрамбени фронт код Чаталџе

4–9. новембар
Декларације Централног комитета ВМРО-а против српских и грчких активности у Македонији

9. новембар
Увођење бугарске администрације на новим територијама

20–21. новембар
Први сукоби између бугарске и грчке војске недалеко од Солуна, изглађени крајем мјесеца

28. новембар

Национални конгрес у Валони проглашава независност Албаније.

3. децембар
Грчко-турска поморска битка код острва Ели

3–24. децембар
Лондонска мировна конференција. Савезници траже османске покрајине у Европи западно од линије Енос − Мидија и острво Крит. Порта предлаже да се да аутономија Македонији и одбија да преда територије. На дан Божића Порта се повлачи из преговора, велике силе врше притисак (нота од 4. јануара 1913) и приједлог савезника бива прихваћен. Лондонска конференција амбасадора најављује да Албанија треба да постане независна држава (20. децембар).

8–17. децембар
Пропала бугарска тајна мисија у Цариграду ради сепаратног мира са Османским царством

1913.

5. јануар
Грчко-турска поморска битка код Лемноса

16. јануар
Бугарско-румунски протокол у Лондону за кориговање територија у Добруџи. Под притиском Русије, Со ја је спремна да коригује границу.

21. јануар
Порта осуђује примирје и креће у непријатељства с покличем „Со ја или смрт!“.

26–28. јануар
Османске контранападе у Галипољу и Чаталџи и искрцавање у Шаркеју одбија бугарска војска.

30. јан–2. феб.
Безуспјешни бугарско-румунски преговори о Добруџи у Со ји

5. фебруар
Обнавља се тајни мировни споразум између Румуније и Аустроугарске.

21. фебруар
Грчка војска заузима Јањину. Бугарско-грчки инциденти код Нигрите.

5. март
Убиство грчког краља Ђорђа И у Солуну

2. и 11–13. март
Бугарска војска заузима Једрене.

18. март – 26. април
Конференција великих сила у Санкт Петербургу о спору око Добруџе. Бугарска предаје Силистрију Румунији и гарантује права Влаха у Македонији, али тензије не престају.

10. април
Црногорска војска заузима утврђење Скадар.

11. април
Црногорска војска заузела Скадар.

13. април
Примирје између Порте и Балканског савеза

22. април
Потписан грчко-српски протокол, а за њим и војни пакт (1. мај 1913).

19–21. мај
На састанцима бугарско-грчке комисије о разграничењу у Солуну постигнут споразум. До краја мјесеца разграничења су, са неколико изузетака, довршена.

1. мај
Под ултиматумом, Црна Гора предала Скадар трупама Великих сила.

17. мај
Лондонски мировни споразум

19. мај
Грчко-српски споразум у Солуну

26. мај
Црна Гора стала на страну Србије у рату против Бугарске и послала Србији у помоћ одред од 12 000 војника.

30. мај
Србија прекида жељезничке везе са Бугарском.

1. јун
Бугарски предśедник/предсједник владе Иван Гешов даје оставку, а смјењује га Стојан Данев. Н. Пашић подноси оставку у Београду. Објема оставкама врши се притисак на Русију у вези са нагодбом о арбитражи.

5–13. јун
Бугарско-српски војни сукоби око Злетова

15. јун
Тиквешки устанак ВМРО-а, у позадини српске војске, уз пристанак бугарске команде

16. јун
По тајној команди цара Фердинанда И, бугарска војска напада српску како би помогла побуњеницима. Други дио бугарске војске заузима луку Лефтера и гранатира грчке крстарице. Почетак Другог балканског рата

18. јун
Бугарска влада одлаже сва војна дејства, смјењује главнокомандујућег бугарске војске и поставља на то мјесто проруски оријентисаног генерала Радка Димитриева. Руска влада предлаже конференцију.

19–21. јун
Бугарско-грчка битка код Килкиса

21. јун – 11. јул
Грчка офанзива у источној Македонији стиже до Симитлија (13. јул), ђе/гђе је зауставља бугарска војска.
Грчка војска заузима западну Тракију 15. јула.

22–28. јун
Бугарска војска заузима Пирот у Србији.

28. јун
Румунија објављује рат Бугарској и до 5. јула без отпора заузима śеверну/сјеверну Бугарску. Аустроугарска зауставља напредовање Румуније 11. јула

30. јун
Порта почиње напредовање у источној Тракији и заузима Једрене (10. јул).

3. јул
Румунска војска окупира Варну у Бугарској 6. јула. Румунски коњички одред стиже у Со ју.

4. јул
Основана нова проаустријска бугарска влада на челу са Василом Радославовим

13. јул
Муслимански устанак у западној Тракији против повлачења бугарске војске и грчког напредовања – „република Ђумурђина/Комотини“

15–17. јул
Бугарска контраофанзива против грчке војске код Кресне

29. јул
Конференција амбасадора одлучује да Албанија треба да буде „независна, суверена кнежевина“. Велике силе бирају принца Вилхелма фон Вида, 35-годишњег њемачког капетана у војсци, за владара Албаније. Трећег септембра 1914. принц Вилхелм бјежи из земље.

17. јул – 16. август
Конференција мира у Букурешту; 18. јула примирје

25. јул – 15. август
Евакуација румунске војске из Бугарске

16. септембар
Цариградски мировни споразум између Бугарске и Порте. Порта поново узима источну Тракију са кориговањем границе у корист Бугарске, која узима западну Тракију.

1. новембар
Мировни споразум између Грчке и Порте потписан у Атини.

19. децембар
Фирентински протокол. Гранична комисија, коју је поставила Лондонска конференција амбасадора, одређује албанску јужну границу и Албанији дођељује Корчу и Ђирокастру које је окупирала Грчка.

 

1914.

13. фебруар
Грчка добија сва острва у источном Егеју осим Ивроса, Тенедоса и Кастелориза И повлачи војску са територија додијељених Албанији.

1. август
Аустроугарска објављује рат Србији – избија Први свјетски рат. Све друге балканске земље остају неутралне.

Извор: ИСТОРИЈСКА ЧИТАНКА 3 Балкански ратови Завод за уџбенике и наставна средства ПОДГОРИЦА