Преминуо је велики поштовалац СУБНОР-а, дугогодишњи члан комисија и секција – Слободан Јовановић Цоби – Врањски Павароти, који је цео свој живот посветио „Изворној врањској музици“.
Сахрањен је у Врању на породичном гробљу, уз присуство великог броја бораца и грађана, а опроштајни говор одржао је Стојан Младеновић, председник Скупштине СУБНОР-а Града Врања.
Рођен је 1947. године у Крагујевцу, од мајке Шумадинке и оца Врањанца. Године 1952. доселило се у Врање и ту остао до данашњих дана. У Врању је завршио осмогодишњу школу, Учитељску школу завршио је у Приштини, а први степен на наставно – теоретском одсеку Музичке академије у Скопљу. Иако се музиком бавио у континуитету, у струци није радио. Радио је у врањској компанији „Јумко“ од 1979. до пензије. Пензионерске дане проводио је у Врању а добар део времена проводио је у Врањском СУБНОР-у. И после пензионисања, наставио је да се активно бави музиком. Врање је волео изнад свега и ту можда лежи тајна што се није отиснуо у музичке воде ван Врања. У току 50. годишњег бављења музиком, определио се и врло успешно неговао врањску изворну песму.
Музикалност је наследио од мајке – Шумадинке. Родитељи су то рано приметили и већ у 12. години купили му хармонику. Свирајући хармонику упознао је Станишу Стошића, спријатељио се с њим и имао велики број заједничких наступа.
У својој музичкој каријери наступао је безброј пута, практично нема значајније свечаности у Врању без његовог наступа. Музички је пратио бројна такмичења, за време рада у Јумку био је шеф оркестра у културно – уметничком друштву са којим је пропутовао целу Југославију и многе земље Европе. Једног лета са оркестром Стеве Теодосијевског и Есме Реџепове месец дана је наступао на радним акцијама, приређујући концерте за бригадире. Због своје музичке активности новинари су га у чланцима називали „Врањским Паваротијем“.
За дугогодишњи труд у области музике и допринос очувању изворне врањске песме, године 2002. Скупштина општине Врање доделила му је највише друштвено признање „Седмосептебарску награду“ поводом Дана ослобођења Врања. Највише градско признање 31. јануар добио је 2022. године. Велики број талентоване деце подучавао је свирању хармонике или певању. Посебно треба издвојити Ивану Тасић – Митић, која је већ афирмисана и Тијану Вучковић и Милоша, пред којима је блистава каријера. Наступао је, у више наврата, са оркестром РТС под управом Радета Јашаревића, Љубише Павковића и Владе Пановића. Снимио је две сингл плоче са песмама конпонованим у духу врањске изворне песме.
На бројним фестивалима имао је висок пласман. Од најважнијих наступа издвајамо:
–први наступ био је 1971. године у Радио телевизији Београд у емисији „Студио 6 вам пружа шансу“ и освојио је прво место;
–у оквиру „Музичке позивнице“ у којој су наступали певачи аматери из целе Србије – освојио је прво место;
–после тога позван је у Радио Београд и са оркестром РТС снимио седам народних песама као трајне снимке;
–као победник „Музичке позивнице“ 1972. снимио је две новокомпоноване песме Радослава Грајића;
–на фестивалу певача – аматера у Врњачкој Бањи „Нови гласови“ освојио је друго место, а композиција „Дај ми своје ноћи“ проглашена је за најбољу;
–за „Дискос“ из Александровца снимио је сингл – плочу у пратњи Аце Крњевца;
–на фестивалу „Тражимо најпопуларнијег певача за 1971. годину у Београду у веома јакој конкуренцији (Сафет Исовић, Тозовац, Аца Трандафиловић), као аматер освојио је прво место публике, а седмо место у укупном пласману;
–наступао је на Београдском сабору ван конкуренције; и
–у емисији „Шљивик“ РТС, у првом серијалу квалификовао се у финале и освојио друго место.
Овако богатом музичком каријером ретко се ко може подичити. Иза овакве каријере стајао је несвакидашњи таленат, упорност и мукотрпан рад на сопственом стручном изграђивању.
Али, упоредо са свим тим Слободана су красиле и дивне људске особине које је носио из породице, пре свега доброта из душе, неизмерно поштење, дружељубивост, искреност и комуникативност. Оно што му је било заједничко са свима нама у СУБНОР-у јесте свакако наглашен патриотски набој. Као резултат заједничких патриотских осећања, заједно са нама, врло активно се укључивао у све програме СУБНОР-а на неговању патриотских и слободарских традиција. У СУБНОР-у је врло често свраћао и дуже боравио, а ми смо га врло радо примали у друштво СУБНОР-оваца.
За радне активности у СУБНОР-у добио је велики број захвалница и признања.
СУБНОР Града Врања