И ПЕРО И МАЧ У ИСТОЈ РУЦИ

Умрла је књижевница Валерија Скрињар – Тврз у 94. години живота. Рођена 1928. у рударској породици у Загорју на Сави, у времену које је обележила тешка економска и социјална криза.

Са 16 година придружила се партизанима и свој живот определила борби за слободу.

Наша Валерија била је партизанска учитељица, шифранткиња у оперативном штабу бригаде Шландрова и Зиданшкова и командом Франтеа. Преживела пакао борбе на Менини планини, где се око петстотина партизана пробило из обруча у којем су их заточиле бројне СС-дивизије Гализен. Пробој бригаде којој је припaдала овековечен је у филму „ПРЕБОЈ“ из 2019. године који је режирао Дејан Бабошек према књизи „Паст на Менини планини“ партизанског команданта Франца Северја – Франтеа.

Након рата као дописница Танјуга путовала је по Југославији, да би се скрасила у Сарајеву. У њему је провела 40 година свог богатог стваралачког живота. Тај њен животни период најбоље одсликава покојни Рамиз Бркић, књижевник и члан Друштва писаца БиХ. О њој је записао: „Валеријина необичност огледа се у томе што је као ријетко која жена, свјесна свега онога лијепог што је чинила у свом животу, али и да нема потребу да од тога прави представу, да тражи захвалу…

Све је код ње нормално и уобичајено. То што је са 16 година ступила у партизанске редове, то што је са том војском прокрстарила од Словеније до Зрењанина и небројено пута гледала смрти у очи, то што је као врсни новинар прошла Танјугову школу и службу, а затим се обрела у озбиљној редакцији ондашњег Ослобођења, а касније и у редакцији култног листа за дјецу и младе Малих новина, то што је исписала више од 30 књига – то јој ништа не значи да остане она обична, врло комуникативна, дружељубива жена, како сама каже, у срцу Босанка.“

Наша драга Валерија, дугогодишњи члан СУБНОР-а, уз сва одликовања и признања која је раније добила, је прошле године међу првима примила Медаљу борца као признање за сав допринос борби против фашизма, за слободу и живот достојан човека.