КОМАНДАНТ ПРОЛЕТЕРА ДОБИО УЛИЦУ

У Београду је још један командант Прве пролетерске народноосло­бодилачке ударне бригаде добио улицу са својим именом – Улица Јагоша Жарића.

Јагош Жарић је рођен 27. oктобра 1914. године у Гостиљу, општина Дани­ловград, од оца Јовице и мајке Госпаве.

Био је првоборац, носилац парти­занске споменице под редним бројем 45, учесник Пљеваљске битке од 1941. године као заменик командира чете. У И пролетерској бригади је био од њеног оснивања у Рудом до краја рата: био је на дужности водника, командира чете, команданта батаљона, заменика коман­данта бригаде, а после битке на Сутје­сци у којој је пробио обруч, па до краја рата био је командант Прве пролетер­ске бригаде. Такође је пробио и обруч на Сремском фронту, где је заробио СС Принц Еуген дивизију. Овај догађај је био од тако великог значаја да су саве­зници послали два америчка новинара да сниме човека који је успео да заро­би чувену, озлоглашену СС Принц Еу­ген дивизију.

Јагош Жарић је прошао све офанзи­ве у ослобађању земље од непријатеља­-учествовао је у свим борбама и стигао до Трста. Као командант Прве проле­терске бригаде учествовао је у ослобо­ђењу Београда заједно са Црвеном ар­мијом и генералом Ждановим. Био је познат по храбрости, командовању и да извршавању задатака са минимал­ним бројем жртава.

Носилац је одликовања: Орден вели­ког отаџбинског рата Совјетског Саве­за И степена, Орден братства и једин­ства I степена, Орден заслуга за народ I степена, Партизанске звезде I реда, Партизанске звезде II реда, два ордена за храброст.

После рата завршио је Вишу војну академију „Фрунзе” у Москви. После повратка из Москве био је командант дивизије.

Након рата пок. Јагош Жарић је био од августа 1948. године старији инспек­тор ЈНА у чину пуковника. Предложен је за народног хероја.

Ухапшен је 7.10.1949. године у Бео­граду без икаквог основа, под оптужбом да се изјаснио за Резолуцију информби­роа и осуђен на казну затвора у траја­њу од 14 година са присилним радом. Лишен је чина пуковника, одузета су му сва одликовања, сем споменице из 1941.године, кажњен је и губитком свих грађанских права. Казну је издржавао у затвору на Бањици, потом у логору Стара Градишка, а од 1951.године на Го­лом отоку у Петровој рупи. Након 7 и по година мука и голготе Голог отока, помилован је и пуштен на слободу дана 29.11.1957. године.

После пуштања на слободу, до смр­ти, живео је и радио у Београду, на Во­ждовцу. Био је ожењен супругом Кати­цом и отац двоје деце, сина Владимира и ћерке Александре.

Умро је у Београду 19.09.2001.годи­не, где је и сахрањен.

Решењем Вишег суда у Београду Рех. бр. 314/12 ос 25.10.2013. године, РЕХАБИЛИТОВАН ЈЕ.

„Јагош Жарић није доживео да не­праведне одлуке војних судова буду по­ништене и да буду поништене правне последнице које су оне произвеле. Умро је са знањем о учињеној неправди коју није могао отклонити. Због сећања и његових потомака, као и наредне гене­рације које ће га можда у неком контек­сту помињати, важно је рећи да је Јаго­шу Жарићу било неоправдано суђено и да је неправедно осуђен, да су пресуде Војног суда у Београду и Врховног вој­ног суда ништавне и да су ништавне све правне последице које су оне произвеле и да се Јагош Жарић има сматрати нео­суђиваним лицем.”

Овом одлуком Скупштине града Београда по Захтеву групе грађана и уз велико ангажовање СУБНОР-а Србије и председника Душана Чукића, да се једна улица назове именом Јагоша Жарића, је исправљена вишедеценијска неправда и овим му се српски народ и овај град оду­жио за све што је учинио за своју земљу.