САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 819361Укупно посета:
  • 2564479Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

 

КОМАНДАНТ ПРОЛЕТЕРА ДОБИО УЛИЦУ

У Београду је још један командант Прве пролетерске народноосло­бодилачке ударне бригаде добио улицу са својим именом – Улица Јагоша Жарића.

Јагош Жарић је рођен 27. oктобра 1914. године у Гостиљу, општина Дани­ловград, од оца Јовице и мајке Госпаве.

Био је првоборац, носилац парти­занске споменице под редним бројем 45, учесник Пљеваљске битке од 1941. године као заменик командира чете. У И пролетерској бригади је био од њеног оснивања у Рудом до краја рата: био је на дужности водника, командира чете, команданта батаљона, заменика коман­данта бригаде, а после битке на Сутје­сци у којој је пробио обруч, па до краја рата био је командант Прве пролетер­ске бригаде. Такође је пробио и обруч на Сремском фронту, где је заробио СС Принц Еуген дивизију. Овај догађај је био од тако великог значаја да су саве­зници послали два америчка новинара да сниме човека који је успео да заро­би чувену, озлоглашену СС Принц Еу­ген дивизију.

Јагош Жарић је прошао све офанзи­ве у ослобађању земље од непријатеља­-учествовао је у свим борбама и стигао до Трста. Као командант Прве проле­терске бригаде учествовао је у ослобо­ђењу Београда заједно са Црвеном ар­мијом и генералом Ждановим. Био је познат по храбрости, командовању и да извршавању задатака са минимал­ним бројем жртава.

Носилац је одликовања: Орден вели­ког отаџбинског рата Совјетског Саве­за И степена, Орден братства и једин­ства I степена, Орден заслуга за народ I степена, Партизанске звезде I реда, Партизанске звезде II реда, два ордена за храброст.

После рата завршио је Вишу војну академију „Фрунзе” у Москви. После повратка из Москве био је командант дивизије.

Након рата пок. Јагош Жарић је био од августа 1948. године старији инспек­тор ЈНА у чину пуковника. Предложен је за народног хероја.

Ухапшен је 7.10.1949. године у Бео­граду без икаквог основа, под оптужбом да се изјаснио за Резолуцију информби­роа и осуђен на казну затвора у траја­њу од 14 година са присилним радом. Лишен је чина пуковника, одузета су му сва одликовања, сем споменице из 1941.године, кажњен је и губитком свих грађанских права. Казну је издржавао у затвору на Бањици, потом у логору Стара Градишка, а од 1951.године на Го­лом отоку у Петровој рупи. Након 7 и по година мука и голготе Голог отока, помилован је и пуштен на слободу дана 29.11.1957. године.

После пуштања на слободу, до смр­ти, живео је и радио у Београду, на Во­ждовцу. Био је ожењен супругом Кати­цом и отац двоје деце, сина Владимира и ћерке Александре.

Умро је у Београду 19.09.2001.годи­не, где је и сахрањен.

Решењем Вишег суда у Београду Рех. бр. 314/12 ос 25.10.2013. године, РЕХАБИЛИТОВАН ЈЕ.

„Јагош Жарић није доживео да не­праведне одлуке војних судова буду по­ништене и да буду поништене правне последнице које су оне произвеле. Умро је са знањем о учињеној неправди коју није могао отклонити. Због сећања и његових потомака, као и наредне гене­рације које ће га можда у неком контек­сту помињати, важно је рећи да је Јаго­шу Жарићу било неоправдано суђено и да је неправедно осуђен, да су пресуде Војног суда у Београду и Врховног вој­ног суда ништавне и да су ништавне све правне последице које су оне произвеле и да се Јагош Жарић има сматрати нео­суђиваним лицем.”

Овом одлуком Скупштине града Београда по Захтеву групе грађана и уз велико ангажовање СУБНОР-а Србије и председника Душана Чукића, да се једна улица назове именом Јагоша Жарића, је исправљена вишедеценијска неправда и овим му се српски народ и овај град оду­жио за све што је учинио за своју земљу.

Print Friendly, PDF & Email
Koнкурс

СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА ”ДРАГОЈЛО ДУДИЋ”

р а с п и с у ј у

48. наградни конкурс за необјављене књижевне и историографске радове.

 

Конкурс обухвата све области књижевног и историографског стваралаштва које доприноси неговању традиција ослободилачких ратова, Народноослободилачког рата и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2019. године.

Радове потписане шифром и у посебној затвореној коверти доставити уз основне податке о аутору на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком – за конкурс ”Драгојло Дудић”

Оцењивачка комисија ће донети одлуке о награђеним и похваљеним радовима.

Фондација ће осигурати објављивање првонаграђеног рада.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 13. новембра 2019. године, а награде и похвале уручене 15. новембра 2019. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
12°
Сунчано
07:0017:45 CEST
НедПонУто
26/11°C
27/10°C
27/10°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2019. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2019.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.