Издаја и злочини

ЦРНЕ  ТРОЈКЕ И СЛОВО  З

Наше младе генерације су већ дуже време, захваљујући упорном искривљавању историјске истине и медијским марифетлуцима наводних ослобођених и демократских аналитичких новинара, грубо скрајнутe од аргумената о Другом светском рату, па чак и обманутe фризирањем наставног програма у средњим школама и на факултетима.

Све се то, наравно, ради по налогу власти, која је у септембру 2004. године донела у Скупштини Србије законски документ о изједначавању партизанске и народноослободилачке борбе са четницима, а онда је наступио стампедо судских процеса, у наводно реформисаном правосуђу, највећи злочинци су, захваљујући пробраним новим браниоцима правде, често држећи се тобожњих или можда измишљених или вероватним процедуралним ондашњим омашкама, рехабилитовали многе евиденте злочинце и јасне сараднике хитлероваца и других окупацијских силника.

Српски народ и други народи у нашој држави постали су туђом намером колаборационисти, а Србија као активни учесник, са осталим  савезничким земљама, у сламању хитлеровске Немачке, као истакнути и у свету признати стегоноша антифашизма у Другом светском рату и у садашњем времену, захваљујући издајничкој улози подрепаша постаје спрдња у региону који сваким даном све више присваја наше заслуге и наше место.

Републички одбор СУБНОР-а Србије је, у низу активности, одржао у среду, 25.септембра, округли сто, са више десетина учесника, о злочинима четничког покрета Драже Михаиловића у Другом светском рату.

 

ПРЕТХОДНА  ВЛАСТ И УПЛАШЕНИ  ИСТОРИЧАРИ

Отварајући скуп, у име организатора, Републичког одбора СУБНОР-а Србије, проф. др Миодраг Зечевић је, између осталог, рекао:

”Агресивност потомака и поштовалаца српске колаборције са фашистичким окупаторима и снага неофашизма има за циљ да што пре заврши рехабилитацију фашистичке прошлости Србије, њених учесника, а учињено дело прогласи за антифашистички и патриотски чин. Неизмерну подршку пружила им је власт бивше владајуће партије у Србији 2000-2012. и тзв. слободна средства информисања која су се утркивала ко ће више оспорити, омаловажити и укаљати НОП, НОБ и антифашистичку борбу српског и југословенских народа у време Другог светског рата.

Централно питање које говори о злочиначкој прошлости и карактеру Равногорског покрета и Војске КЈ у отаџбини у историјској науци је запостављено и заобиђено, некако замагљено. Као да су се историчари уплашили колико је у себи монструозног и нељудског носио тај покрет и војска која се дичила словом „З“ и клањем људи. Да ли је држава Југославија, не пописавши жртве и злочине четника, хтела да направи неку равнотежу између усташког и четничког покрета или смо били у заблуди да је опрост једнак забораву? Можда је осећај слободе и победе над фашистичким окупатором и његовим послушницима потиснула сећање на зло које су учинили грађанима Србије. Дужност је историчара да исправе неправду.

Четнички покрет није био само колаборационистички и геноцидни према другим народима и верама, био је покрет без јасног политичког и идеолошког опредељења, без знања шта хоће, изузев да се не бори против окупатора и квислинга и чека да савезници победе окупатора и он преузме власт и настави насиље које је било основа његовог опстајања и циљ и метод борбе. То је покрет за кога нису постојали окупатори у окупираној земљи већ побуњени народ кога предводе комунисти – због тога треба уништити и једне и друге. Што је најтрагичније, покрет је био по духу атавистички, пун психопата према човеку, према народу, нељудски, невојнички и на тај начин је упрљао основну одлика српске војске и српског ратника. Чинили су све оно што српском ратнику није падало на памет ни према непријатељском а камоли своме народу.

Под каму те назови војске пали су од детета у колевци до одраслих мушкараца и жена без обзира на узраст и место. Сулуди пир поремећених који лижу каме  и данима носе крваву одећу да се препознају као браниоци краља и отаџбине и власти коју не схватају као квислиншку. Њима не сметају окупатори и квислинзи били они српски, хрватски, словеначки или муслимански, већ они који су се дрзнули да се боре за ослобођење земље од бројних окупатора и издаје свога народа.

Разуздана и неодговорна руља наоружаних пијаних психопата, којима врли Врховни командант, поручује после Вранића крај Београда, где су децу у колевци распорили камама, а у Друговцу остављена у запаљеним кућама: „Тако треба радити, само наставите, тражим да се угледају на вас“, саветује и наређује  ген. Михаиловић.

 

ПИТАЊЕ  ЗА  САДАШЊУ  ВЛАСТ

Томе и онима који су то починили њихови потомци и приврженици, жељни да се понове то време и те страхоте, помоћу народних пара и медијске куће која се зове РТС, снима серију „Равна гора“ да би овековечила патолошко и сулудо време и претворила га у национални допринос и част њихове отаџбине.

Да ли постојећа власт, питамо се, треба да дозволи тим наследницима безумља, под фирмом слободе уметничког стварања, са новцем сиромашног и опљачканог народа од оних који су због правдања себе и свог понашања за време НАТО агресије 1999.г. на Србију, иницирали снимање серије, што у свом интересу користе некрупулозно и без трунке морала и савести разни редитељи, сценаристи и глумци најчешће у лику Бајића и његове породице, уз свестрану идеолошку и свакојаку подршку РТС и Тијанића. Овом серијом се брани српска срамота, српска издаја и нечовештво зарад шаке сребрњака и идеолошке острашћености и мржње према антифашизму и њеним борцима и доприносу победи над фашизмом.

Њихов барјактар данас је и „Блиц“ који упорно наставља рехабилитацију фашистичке прошлости Србије и свега оног што га идејно и политички данас изражава, посебно блатећи НОП, НОБ и партизане, прати снимање и нашироко популарише серију „Равна гора“. Његова финансијско и идејно-политичка спрега са снагама политичког подземља је обелодањена, тако да никога више не доводи у дилему припадност савременим неонацистичким опцијама и подземним токовима” – рекао је проф.др Миодраг Зечевић.

 

ЈАСНА  САРАДЊА  СА ОКУПАТОРОМ

Уводничар, историчар др Мирољуб Васић, скренуо је пажњу на то да је покрет ДМ изабрао колаборацију ради заједничког сламања и уништења НОП, кога је сматрао тренутним и уопште потенцијалним највећим противником, рачунајући да ће хитлеровци са савезницима победити.

Сарадња Драже Михаиловића са окупатором, гледано у целини за све четири ратне године, била је основа његове војне стратегије.

”Слободарски и антифашистички по настанку, а пасиван, неборбен, највећим делом колаборационистички, четнички покрет је – нагласио је др Васић – своју укупну политичку активност усмеравао против НОП, а све то је допринело његовој компромитацији, губљењу подршке у сопственом народу, али и код антихитлеровске коалиције која га се одрекла а затим и код краља Петра, који ће Дражу сменити са свих функција и позвати четнике да се ставе на страну НОП и под команду маршала Тита”.

Познати и признати историчар је констатовао да се збивања у окупираној Европи, о којим је истина доказана без грешке широм планете, не могу законским прописима, како је то урађено 2004. у Србији, мењати према нечијим тренутним политичким укусима и потребама, па је својим колегама поручио, с великим разлогом,  да се  – уозбиље!

И Павле Љумовић је излагао о погрешној, накнадној историји без доказа, а Пантелија Васовић је презентовао податак да је још 1941. године ДМ упутио план у Лондон да се читава територија Србије етнички очисти и да остане само српски живаљ…

 

РАДИО  ЛОНДОН  ЈАВЉА…

У току Округлог стола, у организацији СУБНОР-а Србије, више учесника је говорило о конкретним многобројним стравичним злочинима четничких црних тројки и о томе шта је значило слово З у емисијама вести на нашем језику Радио Лондона током Другог светског рата.

Многе упечатљиве доказе је изнео др Бранко Латас:

”Већ 1942. у радиограмима, а имали су технички веома добру и разгранату везу, од Драже Михаиловића и његовог горског штаба британска влада и избегличка влада у Лондону су обавештени о оснивању црних тројки које ће се обрачунавати са непријатељем, са молбом да се целокупна јавност обавести о томе. Уследила је и директива о слову З, а потом се и председник владе, Слободан Јовановић, заинтересовао шта је у питању. А радило се о клању камом, без икаквог претходног упозорења, истраге, суђења, одређена је личност и команда се морала извршити сместа. Тако је најмање 10 хиљада људи у Србији убијено четничком руком, а страдалници су били родољуби чија је кривица била само у томе што се нису покоравали окупаторским властима и њиховим помагачима из домаћих редова”.

Емисије Радио Лондона су у Србији у тим ратним временима са огромним страхом дочекиване, јер би спикер читао имена и увек наговестио да  спискови спадају под слово З. Били су то четнички спискови за крвави одстрел.

Историчари, који су савесно обављали изучавање злочина у Другом светском рату, запазили су да је Радио Лондон то злокобно З објављивао (читао га је спикер са презименом Харисон) од 2. јуна до септембра 1942, а онда је емитовање нагло прекинуто. Савезници су, наиме, све више схватали изворну суштину равногораца у уопште четника Драже Михаиловића, почела је да се пробија истина о систематској сарадњи са фашистима, посебно са Немцима и усташама Анте Павелића, било је о томе информација у медијима, а посебно у извештајима британског Форин офиса и дипломата осталих држава удружених у антихитлеровску коалицију, пробијала се истина о беспоштедној борби партизана у истом строју против окупаторских снага које су на крају поражани на европском тлу.

Комплетан извештај о овом успелом округлом столу о колаборационистаима у Србији у Другом светском рату објавиће у наредном броју ”БОРАЦ”, гласило СУБНОР-а Србије.

Иначе, сви медији, такозвани централни, у Београду били су позвани на поменути скуп. Нико се није одазвао. У питању је права слика и прилика стања у српском новинарству.