САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 816128Укупно посета:
  • 2551315Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

ЗЛОЧИН СЕ НЕ СМЕ ЗАБОРАВИТИ!

У Јајинцима, крај Београда и на обрисима Авале, на широком простору подно високог споменика, одржана је у суботу, 6.октобра, комеморативна свечаност у знак сећања на жртве злочиначке хитлеровске солдатеске и њихових помагача из домаћих редова у Другом светском рату.

Јајинци су једно од највећих стратишта у Србији, окупатори и њихови сарадници побили су више од 80 хиљада људи који су најпре били заточени у злогласном логору на Бањици. Тамо су затварани комунисти, припадници и симпатизери народноослободилачког покрета, антифашисти, невини Срби, Јевреји, Роми, сви хапшени од Недићеве специјалне полиције и жандармеријских јединица на миг окупатора из немачког Вермахта.

Злочинци су у логору доносили пресуде без икаквог судског поступка, налози за извршење смртне казне давани су углавном усмено, невини осуђеници су прозивани и гурани у камионе који су их уз немилосрдну оружану пратњу допремали на стрелиште и ликвидацију на нечовечан начин само због тога што су били против фашизма или припадали другом народу и вероисповести.

Стравични логор на Бањици је затворен 4.октобра 1944. кад су Немци, заједно са својим верним помагачима, побегли главом без обзира пред надирањем ослободилаца – партизанских јединица и Црвене армије.

На комеморацији је говорио и председник Републике Томислав Николић, а потом и положио венац на споменик.

У Јајинцима је, пред многобројним народом, сећање на родитеље логораше изнела и Душица Милачић, која је као беба преживела стравичне дане међу зидинама злогласног фашистичког затвора на Бањици у Београду.

Почаст недужним жртвама нацистичког и квислиншког терора у Другом светском рату одала је делегација СУБНОР-а Србије, коју је предводио председник проф. др Миодраг Зечевић.

Десетине хиљада страдалника у Јајинцима и на Бањици, као и широм Србије, који су током Другог светског рата дали живот за слободу у истом строју  антихитлеровске коалиције у свету, никад не смеју, и поред разних покушаја умањивања значаја и улоге антифашистичке и партизанске борбе у нашој земљи, бити заборављене и њихов историјски и фактички допринос стављен на маргину узједначавањем са појединцима и групацијама што су служили окупаторским трупама.

  

  

  

  

Print Friendly, PDF & Email

6 реаговања на Јајинци, Бањица

  • Lune каже:

    Milos, kasnije Ravnogorac…

    “- Kad je počeo Drugi svetski rat, moj deda je dobio naređenje od Milana Nedića da preda svoj puk Nemcima. Dragutin Kojić tada je izvadio pištolj i upucao se u slepoočnicu od sramote.”

  • Lune каже:

    Ako se uzme u obzir, da je rat, nastavljanje politike drugim sredstvima, i ako se zna, da nema rata bez ekonomskog interesa, osim ljudskih zrtava, nije tesko uz njih kompletirati “trzisnu cenu”..kapitalizma i kapitalista, koja je placena zivotima i dranjem koze, kako se ro kaze za eksploataciju…
    “U 1927. godini, srpski seljak grca u dugovima, a dodatno opterećenje su bili i porezi i kamate. Do 1932. godine, srpski seljak je davao ¾ svog novčanog dohotka za ove obaveze, tako da je jednoj porodici, prema istraživanju Privilegovane Agrarne banke ostajalo godišnje 394 dinara, to jest, dinar dnevno za kupovinu monopolskih i industrijskih predmeta, za plaćanje crkvenih i školskih taksa, za troškove lečenja i za sve druge izdatke u gotovom novcu. Za stotine hiljada seljaka u Srbiji cigareta je bila luksuz, a kupovina gasa za osvetljenje – čitav događaj u porodici.
    Do 1930. godine, u Srbiji je 3.045 firmi otišlo na doboš, to jest, pod stečaj, u Hrvatskoj i Slavoniji samo 472, u Sloveniji i Dalmaciji 436. Sva industrijalizacija u Srbiji je bila zakočena. Hrvatska i Slovenija su profitirale od prodaje svojih industrijskih proizvoda u Srbiji po visokim cenama, dok je cena poljoprivrednih proizvoda srpskog seljaka bila niska i on je trpeo štetu.”

  • Lune каже:

    kontinuitet zla se nastavlja, i danas imamo poslanike SPO u Skupstini, otvoreno pismo Novice
    ………………………………………………………………………………………………………………………..
    Vuče Draškoviću, sećam se 1991. godine, kada si, koristeći tuđe novce, krenuo da formiraš Srpsku gardu. Sećam se Beloga, ti si ga zaboravio, sećam se Giške i Gospića, i na njega si pljunuo. Njih si samo veličao i uvažavao dok si koristio njihova sredstva i dok su ti bili od koristi. Sećam se tvojih govora na njihovim grobovima, sećam se kako si svojim govorima palio i dražio srpsku mladež, da su srpske granice svuda tamo gde su srpski grobovi, gde su srpske crkve i crkvišta… svuda tamo gde je sa ustaškog noža kapala srpska krv, tu su srpske granice…
    Mladi Srbi – dobrovoljci, gutali su svaku tvoju reč, koja im je grejala srca i palila krv da krenu u odbranu srpske nejači, srpskih domova, srpskih crkava preko Drine. To, sa njihove strane, bilo je uredu. Oni su bili patriote, otaxbinoljupci, a ti, ti si bio profiter, i to dvostruki ratni profiter – materijalni i politički, a posebno što si bio ratni huškač – po merilima koje sada ti proklamuješ.
    Kada si svojim demagoškim govorima zapalio – probudio ljubav srpske mladeži prema naciji i otaxbini, rešio si da to i unovčiš, da formiraš svoju partijsku vojsku, Srpsku gardu.
    Ko je dao ideju za osnivanje srpske garde?
    U ranu večer 4.6.1991. godine, ti si svoj plan izložio Belom i Giški. Oni su to sa oduševljenjem prihvatili. Prihvatili su da to i finansiraju. Neću da ulazim, niti, pak, da iznosim iz kojih su izvora ta sredstva. Ti se, Vuče, njih dvojice samo po sredstvima finansija sada sećaš. Danas bivši pripadnici Srpske garde, odlazeći na njihove grobove, proklinju dan kada su upoznali tebe i Danu.
    Njih dvojica i cela Srpska garda služili su SPO-u, tebi i Danici, kao alibi, jer je garda svojatana, uprkos pacifizmu koji ste vi propovedali.
    Ti si spremio gardu za preuzimanje vlasti, kako ti to reče: “vlasti koja se valja po ulici”. U tom cilju si hteo i na skupštinskom zasedanju 2.7.91. godine da proguraš predlog o osnivanju Srpske vojske, koja će u “jednom dahu da porazi ustaše”. Kada ti predlog nije prošao, tvoja Srpska garda postala je paravojna formacija, prva u Srbiji. Ti si i dalje stajao i svojatao gardu kao partijsku vojsku i oko 1. septembra 1991. godine je šalješ u Hrvatsku, tačnije na front kod Gospića, pod komandom Božovića-Giške.
    Na sav glas si se, Vuče, gardom ponosio, ponosio si se njihovim borbama, pogibijom Giške i ranije Beloga. Formirao si paravojne formacije, slao ih na front, a sa druge strane, pozivao na sav glas na dezerterstvo iz regularne vojske. Sredstva koja su pristizala za gardu si zadržavao, ne dajući ih onima kojima su bila namenjena.

  • Lune каже:

    Major Gavrilovic..1915…1941…?

    Danas je u Beogradu, na Dorcolu,odata posta braniocima Beograda 1915.godine..sa napomenom da je junak , major Gavrilovic..posle kapitulacije kraljevine Jugoslavije,1941. godine, utovaren u stocni vagon i otpremljen u nemacki logor, i tako star i bolestan, po drugi put u zivotu, ponovo bio “izbrisan iz spiska svoje vrhovne komade”..cijeg smo clana Pavla Karadjordjevica, juce ispratili uz najvise drzavne i crkvene pocasti…”vozi misko”…?

  • Lune каже:

    По угледу на Немачку и Италију Краљевина Југославија је почела
    отварати концентрационе логоре за антифашисте и комунисте (1935-1941).
    Први такав логор отворен је 1935. у Вишеграду. Неке су преузели за
    време окупације Немци, односно квислиншки режими, сарадници окупатора,
    усташе у Хрватској и недићева Специјална полиција у Србији.

    У току рата (1941.-1945) квинслиншки режими су претворили ове логире у
    монтстуозне установе за уништавање људи. У наставку дат је преглед
    свих логора на територији Југославије по азбучном реду:
    Бањица крај Београда (5. јула 1941 – новембар 1944, је логор који је
    био под управом недићеве Специјалне полиције, под веховним надзором
    немачког Гестапоа. Рачуна се да је од око 100.000 затвореника убијено
    око 80 хиљада. Присталице НОПа стрељани су Јајинцима (где је крајем
    1943. окупатор спалио 68.000 лешева) и у Јабуци код Панчева Део
    бањичких логораша убијен је у и у аутомобилима-гасним коморама.
    ……………………………………………………………………………………………………………………..
    „Касније ће многи од злочинаца, уместо да буду стрељани, ући у власт
    (као људи угледни у свом крају, способни да обезбеде гласове на
    изборима) и у нову југословенску војску, и то са чином више у односу на
    претходни, а многи ће понети и највиша српска ратна одликовања – попут
    Славка Кватерника који је лично из руку краља Александра примио орден
    Белог орла (видети Васа Казимеровић Србија и Југославија 1914-1945, прва
    књига, стр. 203-204). “

    Јадовно код Госпића отворен априла 1941. Усташе су од маја до августа
    1941. ликвидирале око 72.000 логораша, који су затим бачени у јаму
    Јадовно, а делимично и у јаму крај села Ступачиново. Један део
    логораша превезен је на ликвидирање у друге логоре.

    Јасеновац (1941-45), је највећи концентрациони логор у окупираној
    Југославији, који су усташе основале у тзв НДХ у лето 1941., по угледу
    на нацистичке логоре за масовно уништавања људи. У логору су
    примењиване методе понижавања, терора и дивљег уништавања мушкараца,
    жена и деце, убијање затвореника хладним и ватреним оружјем,
    изгладњавањем до смрти (у „Звонари“), вешање и спаљивање у тзв.
    Пицилијевим пећима (названим по инг. Пицилију, заповеднику радне
    службе у логору) до масовних убијања на „Гранику“ где су усташе
    измрцварене жртве бацали у Саву. У овом логору убијено је неколико
    стотина хиљада Срба, Јевреја, Рома и Хртава. У устанку 23. априла 1945
    погинуло је око 2000 логораша, а спасло их се само неколико стотина.
    …………………………………………………………………………………………………………………..
    To je, najkraci prikaz monarhije kraljevine Jugoslavije, fasizovane desnice..cijeg smo clana porodice Pavla Karadjordjevica, ispratili u istom danu obelezavanja fasistickih nedela, u Jajincima, uz najvise drzavne pocasti, sa napomenom, da se i „najveci Evropejac“ Boris Tadic,, obracao Alksandru Karadjordjevicu, dovedenog od Zorana Djindjica sa..“ vase kraljevsko visocanstvo“.
    Ako su to bili logori, za antifasiste i komuniste..zbir zrtava je mnogo veci od zbira danasnjih stranaka zajedno, nisu li ti grobovi u stvari putokaz, „krvavi referendum“ naroda, koga silom mire sa egzekutorima fsistima..a, vise se skrece paznja na neke pedere i lezbejke nego na njih..“krvavim referendumom“ izjasnjenih gradjana.

    • Lune каже:

      5.oktobar 2013 u jajincima, “vojvoda” trazi oprastanje, ali cini se “jednostrano” i sa izmenjenim ulogama u istoriji !
      ………………………………………………………………………………………………………………………………………………..
      Naravno, postoje stvari koje se ne oprastaju, stvari kojih moramo da se secamo, ali da nesirimo mrznju,ne osnivamo stranke i klubove, koje se pozivaju “na slavnu proslost” koja je napunilagrobove, popu mahom dece u Kragujevackim Sumaricama,Jajincima,Jasenovcu, bez obzira dali zivimo u jednoj ili razdrzenoj “istirijskoj celini”.
      …………………………………………………………………………………………………………………………………………………
      Bivši zatočenik banjičkog logora Ljubomir Zečević rekao je, obraćajući se skupu, da su Jajinci bili i da će biti nezamenljiva učionica istorije u kojoj će se saznavati istina o zločinima okupatora u Srbiji kao i o svim zločinima u prethodnim ratovima.
      On je rekao da mnogi u Evropi danas veruju da su fašizam i nacizam umrli 1946. godine na “Nirnberškim vešalima”, ali da je svako ko tako misli u velikoj zabludi.
      “Recidivi nacifašističke ideologije zapljuskuju političke pozornice mnogih zemalja u Evropi, a ni naša zemlja nije pošteđena. Ekstremisti nastoje da rehabilituju carstvo nacizma u kojem je vladalo slepilo mržnje, antisemitizam, ksenofobija i brutalna represija prema političkim oponentima svih boja”, rekao je Zečević i istakao da samo udruženi antifašisti i demokratska javnost čitavog sveta mogu da budu brana ostrašćenim desničarima i revanšistima.

      “Fašizam nikad više”, rekao je Zečević na nekoliko jezika.

      On je rekao da su Jajinci mesto prevelikog bola i nasilne smrti gde je tokom okupacije izvršen zločin protiv čovečnosti i zločin genocida i trajan simbol hrabrosti i rodoljublja streljanih, koji su stajali mirno i ponosno.
      On je rekao da su žrtve jajinačkog logora bili ljudi i žene, stari i mladi, najhrabriji među hrabrima, koji su se suprotstavili okupatorima oružjem, sabotažom i građanskom neposlušnošću, kao i da je među njima bilo i 120 nevino ubijene dece, kojima je uskraćeno pravo na život.
      “Sećanje na to pokošeno detinjstvo danas je obaveza čitavog naroda”, rekao je Zečević i dodao da je najmlađa žrtva imala samo šest meseci.

Koнкурс

СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА ”ДРАГОЈЛО ДУДИЋ”

р а с п и с у ј у

48. наградни конкурс за необјављене књижевне и историографске радове.

 

Конкурс обухвата све области књижевног и историографског стваралаштва које доприноси неговању традиција ослободилачких ратова, Народноослободилачког рата и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2019. године.

Радове потписане шифром и у посебној затвореној коверти доставити уз основне податке о аутору на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком – за конкурс ”Драгојло Дудић”

Оцењивачка комисија ће донети одлуке о награђеним и похваљеним радовима.

Фондација ће осигурати објављивање првонаграђеног рада.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 13. новембра 2019. године, а награде и похвале уручене 15. новембра 2019. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
16°
Делимично облачно
06:2018:43 CEST
СреЧетПет
min 8°C
18/6°C
19/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2019. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2019.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.