САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 864240Укупно посета:
  • 2656051Укупно прегледа:
  • 0Тренутно посетилаца:

СУКОБ СА ИСТИНОМ, СВАЂА СА ИСТОРИЈОМ

Још једном се несувисли и неуспешни бранилац ретроградне прошлости у нас, мануфактурни глумац и творац ТВ серија за велике паре, умишљени  режисер Србије о којој он, Радош Бајић, вели да неће „остати камен на камену“, окомио на СУБНОР са преко сто хиљада активних чланова.

Овог пута, као и у више наврата раније, за простор се постарала времешна и ваљда читана „Политика“.

Повод за писање Бајића била је, а шта ће друго, до кукњава за новим новцем да се настави арчење са снимањем наводне трилогије „Равна гора“. Сви смо видели, по свој прилици, нашта је то сочињеније личило.

СУБНОР је о томе, такође, имао јавно мишљење – посебно је неприхватљиво, сматрамо и даље, да се новац пореских обвезника Србије троши према пројекту који је заснован на приватним аранжманима и неутемељеним историјским подацима без обзира на поједине „потписе и печате“.

У броју „Политике“ од 31.јануара Радош Бајић је отишао корак даље и, по свом обичају, измислио причу о некаквом писму. Помешао је, што би рекао наш народ, бабе и жабе, па тврди како је СУБНОР писао са Игмана Председнику Србије тражећи да се „забрани даљи рад на ТВ серији „Равна гора“!

Због овакве, а и сличних небулоза, Информативна служба СУБНОР-а Србије је упутила захтев Љиљани Смајловић, главном и одговорном уреднику „Политике“, да објави наше реаговање и упозна своје читаоце са правим стањем ствари о којима је Бајић, ето, писао у том листу.

ПИСМО „ПОЛИТИЦИ“

„Уважена госпођо, молимо Вас да у наредном броју Вашег листа објавите реаговање СУБНОР-а Србије.

Поводом текста „Трећа Србија“, који је „Политика“ објавила 31. јануара ове године, нећемо да наводимо низ произвољности потписника Радоша Бајића, али смо у обавези да читалаштву угледног листа и уредништву укажемо на неистину у вези са СУБНОР-ом Србије, нестраначке организације са преко сто хиљада чланова, коју упорни ТВ мануфактурни аутор и учестали уводничар и незаобилазни у разним новинама тумач свог виђења заједничке прошлости упорно напада и, без повода и разлога, приземно дисквалификује.

У „Политици“ Бајић тврди, плачући над судбином наставка снимања намерачене тобожње трилогије о Србији током Другог светског рата, у ствари покушаја да оповргне и у свету доказану сарадњу четника ДМ са окупаторском армадом фашиста, позива се на некакво измишљено писмо СУБНОР-а председнику Србије Томиславу Николићу са Игмана. И шегачи се наводним одговором и аутентичном антифашистичком бобом нашег народа.

КОМЕ СМЕТА И ПРЕДСЕДНИК

Нешто је Бајић грдно збркао. Није нам, нити се интересујемо, ко су и какви су његови информатори, али зарад истине понављамо што је у јулу прошле године објављено у медијима – председник Србије Томислав Николић јесте између прославе Дана борца 4.јула и Дана устанка народа Србије 7.јула примио, на свој предлог, делегацију СУБНОР-а Србије и, како је тада рекао, после дванаест година први председник Србије који се, попут правог председника свих грађана, састао са представницима јединствене аутентичне антифашистичке борачке организације.

Јесте председник Србије онда говорио о антифашизму којим се Србија поноси, то исто је пре неки дан, на Дану сећања на жртве холокауста, поновио с разлогом непорециву истину и о фалсификаторима историје.

Шта ту Бајићу смета? Или би само својим истомишљеницима пустио да добошаре и за народни новац  шире лаж као истину? Ко још, можда, верује у  „мисију“ четника Драже Михаиловића нека оде у Вранић, Друговац, и не само у та српска села, да види недела злочинаца које сада желе да преметну у слободаре и антифашисте.

У свету, посебно у земљама победничке коалиције што славе седам деценија величанствене победе, знају без двоумљења ко је, раме уз раме, са огромним жртвама, војевао за слободу од 1941. до 1945.

СУБНОР Србије неће ни педаљ, као и досад, одустати од одбране славне традиције и тековина које су нашу државу сврстале у строј непобедивих антифашиста“.

Print Friendly, PDF & Email

2 реаговања на Још један налет самозванца

  • Lune каже:

    Jer istina je sledeća:

    U noći između 20. i 21. decembra 1943. godine, četnici Draže Mihailovića okupili su se u susednom selu Jasenku i, podeljeni u tri grupe, mučki su upali u selo Vranić i zverski, na spavanju, poklali čitave porodice parti-zanskih saradnika. U četrnaest porodica, ko god se te noći zatekao u kući – nije preživeo.
    Te stravične noći, zločinci su zaklali sedamdeset dva rodoljuba, među kojima trideset pet žena i devojaka i desetoro nedužne dece, od kojih dvoje u kolevkama. Četiri devojke, bolje reći devojčice, bile su pred roditeljima silovane pa zaklane, a jedan mladić je bio kastriran pa zaklan.
    Pored toga, četnici su zarobili sedam boraca NOR-a iz Vranića. Četvoricu su, posle strahovitih mučenja, zaklali u selu, a tri borca su ustupili nemačkom Gestapou. Posle mučenja u logoru na Banjici, obešeni su u selu Čumiću kod Kragujevca.
    Međutim, ovo nije kraj četničkog divljanja. Oni su doveli još jedanaest građana, koji nisu bili iz Vranića i nad njima izvršili pokolj.
    Iz ovih podataka se vidi da je u selu Vraniću, od četničke kame, zaklano ukupno devedeset građana, što je najveći četnički zločin učinjen prema stanovnicima jednog sela u Srbiji, i po broju i po strukturi žrtava i po svireposti.
    Nekoliko dana je trajala sahrana. Poklane žrtve nisu imale u šta da se obuku i po narodnom običaju sahrane, jer su četnici, prilikom pokolja, opljačkali sve vredne stvari, odela, nameštaj i novac, čak su iz mnogih domaćinstava oterali i stoku, koju su kasnije klali i pekli za proslave, koje su organizovali u čast uspešno izvršenog pokolja nad nedužnim stanovnici Vranića.

    Kolevke u kojima su deca zaklana, nošene su kao dokazni materijal suđenje ratnom zločincu Draži Mihailoviću, koji je tada, za izvršene rat zločine prema svom narodu, osuđen na smrt, a sada mu neki, bez stida, podižu spomenike i traže da bude rehabilitovan.,

    Narod smatra da najveći zločin prema poklanim žrtvama i preživelim članovima porodica, kao i prema svom narodu, čine oni koji traže rehabilitaciju ratnih zločinaca i koji koljaše i saradnike okupatora hoće silu da proglase borcima za slobodu.
    U kući Stevana Pantića, četnici su poklali najviše – deset članova porodice. Takva strašna sudbina, znamo iz istorije, zadesila je samo porodicu deset Jugovića. S tom razlikom, što su oni svi bili za borbu sposobni ljudi i što su pali na bojnom polju. Narod ih je, zbog velikog broja žrtava jedne porodice, u pesmi opevao i do naših dana sačuvao trajnu uspomenu.
    Iz porodice Pantić je i najstarija žrtva pokolja – deda Joksim imao je 87 godina. Pored njega, zaklane su tri žene i četvoro dece. Najmlađe – jednogodišnji Ljuba zaklan je u kolevci i na osam mesta izboden nožem. Od deset članova porodice, samo su Stevan, nosilac Albanske spomenice i njegov sin Dragomir bili za vojsku sposobni ljudi i verovatno su mogli biti opasni četnički pokret i nemačkog okupatora.
    Oni koji su preživeli taj strašni pokolj, kakav istorija ne pamti je jedna nacija izvršila nad sopstvenom nacijom, najbolje znaju ko se za vre rata borio protiv okupatora i domaćih izdajnika, a ko je sve vreme rata sarađivao sa okupatorom u borbi protiv svog naroda. Sve to narod zna i pamti. O tome postoje i brojni dokumenti.
    U selu Vraniću postoje Spomen dom i dve spomen sobe, gde se čuvaju dokumenti i spiskovi imena svih ratnika i boraca iz oba svetska rata i spis žrtava četničkog pokolja. Takođe, spisak žrtava četničkog pokolja nalazi se u Spomen sobi porodice Pantić kao i u seoskoj crkvi, čijeg su sveštenika popa Boru Gavrilovića četnici zaklali u aprilu 1944. godine, kao zarobljenog partizana.
    Kao nemi svedoci, na tri groblja u selu Vraniću, rasuti su grobo masovnog pokolja iz 1943. godine, koji i danas stravično podsećaju i ukazuju četnički zločin.
    Čineći nečuvene zločine nad nedužnim narodom i sopstvenom nacijom, kakve nisu činili ni Turci ni Nemci, četnici su želeli da unište slobodarski duh Vranićana
    U tome nisu uspeli. Vranić je jedinstveno osudio počinjena zverst i još se odlučnije svrstao pod zastavu slobode, koju je tako gordo nosio još početka ustanka
    Tim ponosnim i nepokornim ljudima, njihovoj herojskoj borbi i gavnom umiranju posvećena je ova knjiga.
    Na njihovim svetlim i slavnim primerima treba da uče nove generacije kako se voli i brani sloboda i kako se treba žrtvovati za svoj narod.
    Da bi se istinito prikazalo ko je i kakav doprinos dao narodnooslobodilačkoj borbi, ko je i kakve žrtve podneo u toku rata, ko je sve četiri ratne adine bio na pravoj, a ko na pogrešnoj strani, mora se, pre svega, krenuti od 1941. godine.

  • pedjaza каже:

    Radoš Bajić je, u nastojanju da maskimalno nametne svoju lažnu istoriju i diskredituje SUBNOR, počeo da upada u sosptvene zamke. Navodno neadekvatno informisan, plasirao je priču o nepostojećem pismu predsedniku Srbije, Tomislavu Nikoliću i to sa Igmana. To mu se valjda nekako uklopilo zbog nedavnog obeležavanja godišnjice Igmasnkog marša, pa je pomislio da će to proći nezapaženo od strane onih na čijoj strani je istina.
    Činjenica je da što više pokušava da opravda svoje pozitivne stavove o četničkom pokretu, sve dublje tone u ponor neuspelih nastojanja da saradnike okupatora predstavi kao borce protiv onih, s kojima su sarađivali. Bajić dobro zna da su antifašisti bili borci protiv fašističkih zlikovaca, na oni koji su s njima sarađivali zbog navodne dobrobiti za svoj narod, a s druge strane vršili masovne zločine nad pripadnicima i pristalicama svetski priznatog antifašističkog Narodnooslobodilačkog pokreta.
    Kako su u laži kratke noge, tako je istina i ovog puta vrlo brzo isplivala na površinu, opet zahvaljujući SUBNOR-u, najvećem branitelju istine o NOR-u i antifašizmu u Srbiji.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
13°
Сунчано
07:1015:58 CET
УтоСреЧет
15/2°C
13/3°C
13/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2020. износи 1.000 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2020.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.