Још један налет самозванца

СУКОБ СА ИСТИНОМ, СВАЂА СА ИСТОРИЈОМ

Још једном се несувисли и неуспешни бранилац ретроградне прошлости у нас, мануфактурни глумац и творац ТВ серија за велике паре, умишљени  режисер Србије о којој он, Радош Бајић, вели да неће „остати камен на камену“, окомио на СУБНОР са преко сто хиљада активних чланова.

Овог пута, као и у више наврата раније, за простор се постарала времешна и ваљда читана „Политика“.

Повод за писање Бајића била је, а шта ће друго, до кукњава за новим новцем да се настави арчење са снимањем наводне трилогије „Равна гора“. Сви смо видели, по свој прилици, нашта је то сочињеније личило.

СУБНОР је о томе, такође, имао јавно мишљење – посебно је неприхватљиво, сматрамо и даље, да се новац пореских обвезника Србије троши према пројекту који је заснован на приватним аранжманима и неутемељеним историјским подацима без обзира на поједине „потписе и печате“.

У броју „Политике“ од 31.јануара Радош Бајић је отишао корак даље и, по свом обичају, измислио причу о некаквом писму. Помешао је, што би рекао наш народ, бабе и жабе, па тврди како је СУБНОР писао са Игмана Председнику Србије тражећи да се „забрани даљи рад на ТВ серији „Равна гора“!

Због овакве, а и сличних небулоза, Информативна служба СУБНОР-а Србије је упутила захтев Љиљани Смајловић, главном и одговорном уреднику „Политике“, да објави наше реаговање и упозна своје читаоце са правим стањем ствари о којима је Бајић, ето, писао у том листу.

ПИСМО „ПОЛИТИЦИ“

„Уважена госпођо, молимо Вас да у наредном броју Вашег листа објавите реаговање СУБНОР-а Србије.

Поводом текста „Трећа Србија“, који је „Политика“ објавила 31. јануара ове године, нећемо да наводимо низ произвољности потписника Радоша Бајића, али смо у обавези да читалаштву угледног листа и уредништву укажемо на неистину у вези са СУБНОР-ом Србије, нестраначке организације са преко сто хиљада чланова, коју упорни ТВ мануфактурни аутор и учестали уводничар и незаобилазни у разним новинама тумач свог виђења заједничке прошлости упорно напада и, без повода и разлога, приземно дисквалификује.

У „Политици“ Бајић тврди, плачући над судбином наставка снимања намерачене тобожње трилогије о Србији током Другог светског рата, у ствари покушаја да оповргне и у свету доказану сарадњу четника ДМ са окупаторском армадом фашиста, позива се на некакво измишљено писмо СУБНОР-а председнику Србије Томиславу Николићу са Игмана. И шегачи се наводним одговором и аутентичном антифашистичком бобом нашег народа.

КОМЕ СМЕТА И ПРЕДСЕДНИК

Нешто је Бајић грдно збркао. Није нам, нити се интересујемо, ко су и какви су његови информатори, али зарад истине понављамо што је у јулу прошле године објављено у медијима – председник Србије Томислав Николић јесте између прославе Дана борца 4.јула и Дана устанка народа Србије 7.јула примио, на свој предлог, делегацију СУБНОР-а Србије и, како је тада рекао, после дванаест година први председник Србије који се, попут правог председника свих грађана, састао са представницима јединствене аутентичне антифашистичке борачке организације.

Јесте председник Србије онда говорио о антифашизму којим се Србија поноси, то исто је пре неки дан, на Дану сећања на жртве холокауста, поновио с разлогом непорециву истину и о фалсификаторима историје.

Шта ту Бајићу смета? Или би само својим истомишљеницима пустио да добошаре и за народни новац  шире лаж као истину? Ко још, можда, верује у  „мисију“ четника Драже Михаиловића нека оде у Вранић, Друговац, и не само у та српска села, да види недела злочинаца које сада желе да преметну у слободаре и антифашисте.

У свету, посебно у земљама победничке коалиције што славе седам деценија величанствене победе, знају без двоумљења ко је, раме уз раме, са огромним жртвама, војевао за слободу од 1941. до 1945.

СУБНОР Србије неће ни педаљ, као и досад, одустати од одбране славне традиције и тековина које су нашу државу сврстале у строј непобедивих антифашиста“.