Често се кроз нашу историју дешавало да храбри и одважни људи којима је положена заклетва Отаџбини била светиња и који су за њу давали оно највеће – живот, остајали заборављани и ретко се њихово витештво и жртва спомињали.
Тако би било и са Јунацима априлског рата 1941. године попут мајора Драгољуба Кргушића, капетана Ото Сепа, поручника Драга Говедарице, поручника Жугић Божидара, старог ратника Веселина Дивца, мајора Душана Радовића… и многих других да СУБНОР Крагујевца и Шумадије уз помоћ и подршку СУБНОР-а Србије, није одлучио да председнику Републике Србије предложи да се ови јунаци постхумно одликују за хероизам који су испољили у борби против немачких фашиста априлских дана 1941-е године.
Један од оних чије се име нашло на предложеном списку био је поручник ЖУГИЋ БОЖИДАР, командир чете у Десетом посадном пуку војске Краљевине Југославије који је код села Гложана (у Бачкој) 12. априла 1941.г. презрео издајнички чин свог команданта пука, који је јединицу предавао мађарским и немачким фашистима, убио команданта пука и мађарског команданта и погинуо смрћу хероја. Овај витез који је следио чин Обилића у смрт је отишао достојанствено и себе уписао у књигу вечности.
Божидарова мајка Мара Жугић подигла му је споменик који се налази крај моста на Ђурђевића Тари а сељани села Гложана достојно су обележили његов гроб и његових сабораца који су следили херојски чин свог командира. Његова сестричина Ранка Велимировић, снимила је документарни филм „Бесмртни поручник са осмјехом у смрт“, гусле га опевале а истина о његовом подвигу објављена у књигама „Верни Отаџбини и позиву“ аутора пук. Ивана Р. Матовића и у више издања књиге „Јунаци Априлског рата“ чији је аутор пук.проф Жељко В. Зиројевић са сарадницима.
Председник Србије, Александар Вучић је уважио предлог СУБНОР-а и поводом 15. фебруара – Дана државности, између осталих, постхумно одликовао поручника Жугића. Одличје је примио син великог редитеља Здравка Велимировића и Ранке (сестричине поручника Божидара), Младен Велимировић који се између осталог, захвалио СУБНОР-у Србије, Шумадије и Крагујевца на свему што су учинили да се поручник Жугић не заборави а посебно академику Зиројевићу на непрекидној борби за истину о свом великом претку. Тако је истина добила победу над завером ћутања и скривања о оваквим људима и јунацима којима је Отаџбина била важнија од живота.
