СЛОБОДА ЈЕ СВЕТА РЕЧ
Кадињача. 29. новембар 1941. године. На коси борци Радничког батаљона заузели положај и чекају разуларене фашистичке немани да им спрече продор и опкољавање партизанских јединица и народа који крећу ка слободној територији.
Почиње беспоштедна борба. Херојски гину, међу њима њихов командант Андрија Ђуровић и командант Ужичког партизанског одреда Душан Јерковић. Заустављају непријатеља и одлазе у легенду, трајање, у вечност.
Кадињача, 77 година после овог херојског чина Радничког батаљона. Мноштво делегација из Србије, Босне и Херцеговине, Словеније. Заједно омладина, борци, припадници Војске Србије, државне делегације.
Уз звуке Лењиновог посмртног марша полажу венце на споменик што се винуо у небо. У име Владе Србије државни секретар Министарства за рад, борачка и социјална питања Ненад Нерић, у име СУБНОР-а Србије и председника Душана Чукића потпредседник Жељко Зиројевић.
Венце полажу потомци погинулих бораца, Војске Србије, града Ужица, СУБНОР-а Ужица, Бајине Баште, Ариља, Пожеге, Аранђеловца, Чајетине, Пријепоља, Крагујевца, Лучана, Прве Пролетерске, кантона Сарајево.
Уз химну Србије и химну СУБНОР-а „Партизан сам, тим се дичим“ прво се у име СУБНОР-а Србије обраћа академик пуковник проф. Жељко Зиројевић, који говори о славним данима борбе за слободу, данашњим изазовима, обавезама државотворне, патриотске антифашистичке организације.
ГОВОР ЖЕЉКА ЗИРОЈЕВИЋА МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ НА ОВОМ ПОРТАЛУ ПОД ИМЕНОМ ”УВЕК ЋЕМО БИТИ НА БРАНИКУ ОТАЏБИНЕ”.
У име Владе Србије, државни секретар Ненад Нерић, говорећи о хероизму и јунаштву бораца Радничког батаљона истакао је између осталог:
„Њихово херојство је данас најсветлији пример борбе за слободу, јер данас у овом времену када се ратови не воде само оружјем и када непријатеља не препознајемо само према униформи потребни су нам нови хероји да бране крвљу стечену слободу. Слобода је највреднија реч у нашем језику. Слобода је оно што морамо оставити нашим потомцима. Хвала онима који су положили животе за нашу слободу“.
У уметничком програму учествовали су глумци Ужичког позоришта, хор „Браћа Барух“ из Београда а уметница Ивана Жигон казивала је надахнуто стихове из поеме Славка Вукосављевића „ Кадињача“.
