КАЈМАКЧАЛАН, највиши врх планине Ниџе (2521 м), један од кључних положаја на Солунском фронту преко кога прелази гранична линија између Грчке и Југославије. У току савезничких припрема за офанзиву у лето 1916. ради привезивања бугарских снага у тренутку кад је Румунија ступила у рат, Бугари су предухитривши савезнике 17. VIII 1916. са 2. армијом прешли у напад долином Струме против британске, и од Битоља с 1. армијом против српске 3. армије, заузели Флорину (Флорина — Лерин) и продужили према Вевију (Ветии — Баница) и Аминдеону {‘Амyнтаион — Соровићево).

Кајмакчалан, Старков зуб, септембар 1916.

Пошто су зауставили бугарски напад, савезници су прегруписали своје снаге и прешли у противофанзиву да би одбацили Бугаре на леву обалу Црне реке. Дринска дивизија 3. армије (4, 5. и 6. пп, са 9 батаљона, 36 митраљеза и 44 топа) напала је двема колонама добро утврђени одсек К. од Старковог гроба до Флоке (три линије ровова са жицаним препрекама) који је бранила бугарска 3. дивизија (11. пп и по један батаљон 46. и 56 пп). У тешким борбама 12. септембра десна колона (5. пп и једна батерија) је у 17 ч. и 30 мин. заузела Плочу и ји. део Кочобеја, а лева колона (два батаљона 4. пп и једна батерија) око 20 ч. Девојачки брег, док се једна чета из 6. пп који је задржан на ранијем — чеганском одсеку ради заштите левог бока леве колоне, пребацила у простор Пападије (Пападиа). Сутрадан су борбе настављене и десна колона заузела је Кочобеј, Като Фармаки (Кдто Фармаки) и к. 2141, а чета 6. пп Пападију; у састав Дивизије ушао је 15. септембра поновно њен 17. пп који је привремено био у Дунавској дивизији, а ојачана је и једном батеријом; у продужењу напада 16. септембра десна колона је продрла кроз жичане препреке и до 22 ч. овладала првом линијом ровова на К., а у току ноћи 16/17. септембра направила бреше у жицаним препрекама испред друге линије ровова; бугарска 3. дивизија извршила је 17. и 18. септембра више безуспешних противнапада да поврати изгубљене положаје; десна колона је 18. септембра око 16 ч. поновно извршила напад и, уз садејство леве колоне, заузела другу линију ровова, одбила још један бугарски противнапад и око 19 ч. заузела К. (к. 2521) у чији рејон су пешаци извукли једну батерију. За то време уведен је у напад 6. пп као Чегански одред у правцу Старковог гроба, коме је подишао до на 50 м од првих ровова. Бугарска дивизија опет је извршила противнапад који је одбијен борбом прса у прса, а затим су се у тесном додиру обе стране укопале; Чегански одред ушао је 24. септембра у састав леве колоне, с тим што је команду преузео командант одреда; бугарска дивизија, ојачана са три батаљона прешла је 26. септембра у противнапад и после више поновљених јуриша повратила положаје на Кочобеју, а потом и к. 2521. Дринска дивизија имала је само тог дана 1259 избачених из строја. Због обостраних великих губитака наступило је затишје које су обе стране искористиле за попуну и припрему за наставак борбе, а десна колона је ојачана 3. батаљоном 4. пп (из дивизијске резерве). Ноћу 27/28. септембра смењен је 17. пп са два батаљона 7. пп и повучен у резерву а 4. пп са придатим Добровољачким одредом.

Метеризи, врх Кајмакчалана, 16. 09. 1916.

Пошто је 30. септембра ојачана једним батаљоном 2. пп Дивизија је поновно прешла у напад и са десном колоном око 8 ч. и 30 мин. заузела Вирут, делови који су нападали на Кочобеј и Старков зуб нису имали успеха. После јаке артиљеријске припреме, Дивизија је око у ч. и 30. мин. прешла на ћелом фронту на јуриш: њена десна колона је у 12 ч. и 40 мин. заузела бугарске ровове на к. 2521, а затим борбом прса у прса око 13 ч. и 40 мин. избила на њену северну ивицу и одмах се утврдила по целој дубини заузетих положаја; напад је 1. октобра настављен на одсеке Кочобеј и Вилицу, с којих је десна колона протерала бугарске делове према Флоки; у наставку борбе 3. октобра лева колона разбила је бугарске делове на Сивом брегу и Старковом зубу, а десна на Флоки, и принудила бугарску дивизију да у нереду одступи према Црној реци. Заузимањем К олакшано је српској 1. армији и француским снагама да продуже операције, у којима је касније ослобођен Битољ. Дринска дивизија имала је 3804 избачених из строја. Бугарски губици нису објављени.

Материјали преузети из 
„Војне Енциклопедије“ 
– Друго издање,
Београд 1970