На саму годишњицу гашења славног 53. граничног батаљона ВС (28.02.2000. год.) а у организацији СУБНОР-а Града Врања, као издавача, СУБНОР-а Владичиног Хана и Општине Владичин Хан, у препуној сали Дома културе у Владичином Хану, представљена је књига „Крвава граница“ аутора потпуковника Драгутина Димчевског, житеља и Председника СУБНОР-а Владичиног Хана. Поред руководства Општине Владичин Хан, цркве, образовних и културних установа, патриотских удружења, представљању књиге присуствовали су и ратници са Кошара из Врања, Владичиног Хана и Сурдулице. Посебан утисак на промоцији изазвало је присуство омладине у великом броју. Око 200 присутних ученика средњих школа Владичиног Хана су са изузетном пажњом пратили представљање књиге свог суграђанина. У име издавача присутнима се обратио председник СУБНОР-а Града Врања бригадни генерал Зоран Лубура. Он је истакао да је Савезу удружења бораца народно ослободилачких ратова Града Врања, веома драго што му је указана част да буде издавач ове драгоцене књиге. „Државну границу са Албанијом обезбеђивала су три гранична батаљона наше војске: из Урошевца, Призрена и Ђаковице. Све те самосталне јединице биле су потчињене команди Приштинског корпуса, у саставу Треће армије СРЈ“. Генерал је великом броју омладине објаснио зашто је књига добила назив „Крвава граница“? „Када погледате називе караула и видите да су то имена и презимена војника граничара који су ту настрадали раније од 1952. до 1992. године и карауле по њима добиле имена, доћи ћете до сазнања да тај гранични део наше државе према Албанији никада није био потпуно миран. Морам рећи да су граничари једна посебна врста људи, бирају се најбољи, најспособнији војници прве категорије. На караули се војници врло брзо сједине и функционишу као једна породица. Драгутин Димчевски је овом књигом отргао од заборава део наше историје и подигао својеврсан споменик борцима битке са Кошара и 53. граничног батаљона“ истакао је генерал Лубура, осврнувши се и на конкретне догађаје у пограничном подручју ка Албанији у току 1998. и 1999. године.
Рецензент књиге, генерал-мајор Мирко Старчевић казао је да је књига сведочанство о веома тешким данима борбе Србије за одбрану слободе. “У њој се налазе аутентична сведочанства о борбама и страдању наших војника, подофицира и официра на Кошарама“. Како је у то време обављао дужност помоћнима за информисање и морал, команданта Треће армије, присутне је упознао са именима и околностима страдања јунака са Кошара и да су бележнице и ратни дневник Драгутина Димчевског драгоцености која се морају учинити доступном јавности. Као што је био посвећен задацима у Војсци, веома се одговорно понео и према писању и успешно привео крају рад на овој књизи и није му било потребно пуно помагати“, рекао је генерал Старчевић.
Ивица Михајловић из Врања и Игор Костов из Владичиног Хана, војници, саборци Димчевског на Кошарама, истакли су да о великим људима говоре њихова дела. А његово је дело успешна одбрана државне границе и територијалног суверенитета Србије, на шта смо данас сви поносимо. Да није било њега, вероватно у овој сали не би били ни преживели борци са Кошара. Они су на свој начин изнели своје виђење о копненом нападу Шиптарских терориста, регуларне војске Албаније и НАТО подршке у реону карауле Кошаре. Посебно су поносни на свог команданта који је свих 67 дана провео са својим војницима делећи заједничку судбину. Драгутин је задужио све њих, војнике, старајући се о њима као о својој деци, али је задужио и читаву Србију. Сва одликовања које је добио заслужено су стигла у праве руке. Истакли су и да су веома радо Димчевском написали и своја сећања о борби на Кошарама, да су поносни сведоци настанка ове књиге, и да би желели да буде и другог, допуњеног издања, ове историјске књиге. У свом обраћању они нису крили своје емоције, а што је пуна сала више пута наградила аплаузима.
Аутор Драгутин Димчевски је, у препуној сали Дома културе, казао да је књига заснована на изводима из његове радне бележнице и да се заснива на догађајима које је прибележио 1998. и 1999. не само о онима које је он лично доживео, већ и на сећањима бораца, војника и старешина, на документима 53. граничног батаљона којим је командовао, као и на сведочанствима из књиге Јунаци отаџбине. „Ова моја књига представља спомен-обележје о времену проведеном на граници ка Албанији у време највећих напада током НАТО агресије“, рекао је Драгутин Димчевски, пензионисани потпуковник и човек који има статус српског хероја са Кошара. Димчевски је, подсећања ради, у време НАТО агресије био заменик команданта 53. граничног батаљона, те учесник битке на Кошарама где је 1999. заустављена копнена агресија на СРЈ из правца Албаније, а где је провео 67 дана у рову заједно са својим војницима.
Присутнима се обратио и председник Општине Владичин Хан, господин Горан Младеновић, истакавши да је поносан што за свог суграђанина има потпуковник Драгутина Димчевског, да је поносан на значајну књигу коју треба користити и као уџбеник историје и веома сретан што су у овој сали промоцију пажљиво пратили многобројни ученици средњих школа Владичиног Хана, заједно са својим наставницима. Председник општине је нагласио да ће помоћи аутору књиге и СУБНОР-у, као издавачу, у представљању ове књиге и другог, допуњеног издања.
Медијатор разговора био је виши архивиста Мирољуб – Миша Стојчић, који је користећи своје богато искуство у представљању књига то брилијантно извео.
У пратећем делу програма наступао је хор Основне школе „Свети Сава“ из Владичиног Хана, вођен својим изврсним диригентом Миланом Симоновићем.
Вредно је напоменути да су посетиоци из пуне сале Дома културе у Владичином Хану понели јаке утиске које су на њих пренели непосредни актери дешавања на Кошарама, што су присутни потврдили и бројним аплаузима, након излагања говорника.
Зоран Лубура
Владичин Хан, 28.02.2023.