Драги Kосмајци

 Од дизања Устанка народа Србије 7. јула 1941. године прошло је 70. година. Ове године обележамо јубиларну годишњицу када су храбри синови Србије кренули у неравоправну борбу и неизвесност и после четири године  извојевали победу и слободу народима Србије

Те давне 1941. у којој је фашизам био покорио Европу окупирана је и распарчана југословенска држава. У границама које је одредио немачки окупатор образовано је српско квинслинштво које је заједно и у име окупатора управљало таквом Србијом. Српско квинслинштво у периоду формирања власти оличено је у Комесарској управи Милана Аћимовића, Специјалној полицији, жандармерији, Љотићевом Збору и његовом Добровољчком корпусу, управно-судском апарату Краљевине Југославије који је стављен у службу окупатора и Пећанчев четнички покрет који је убрзо оформљен.

Владање Србијом, држање народа у покорности, економска експлоатација и укључивање друштвених и економских потенцијала у потребе Трећег рајха и политике немачких окупационих снага, обезбеђивана је помоћу разноврсног српског квинслиншког апарата и органа. Политичке партије су престале да постоје, цео друштвени, политички и економски живот је стављен у функцију владања немачке окупационе власти. Убрзо је почело чишћење Србије од непокорних и оних који су представљали потенцијалну опасност по интересе фашистичког окупатора и српског квинслинштва.

Седми јули је узет као Дан устанка народа Србије и почетак оружане борбе народа Србије против фашистичког окупатора и домаћих квинслинга. Србија је у  ова два века новије историје имала неколико кључних догађаја који су определили историјско трајање Србије, као државе. То су по историјском значају Карађорђев 1804, Милошев 1815, и партизански устанак 1941, Балкански и Први светски рат. Династичке промене, убиства владара, промене политичког система и режима владавине, савези и њихово раскидање, унутрашње кризе и све друго само су део трајања и остваривања Србије, као државе.

Ови битни догађаји трасирали су њену историју и препознатљивост Србије као државе у њеном трајању. Карађорђев, Милошев и партизански устанак имају исту намеру и циљ. Ослобођедње Србије од окупатора и домаћих квинслинга и независну државу, народу слободу, и бољи и срећнији живот људи од оног који су до тада имали.

1. Космај невелика шумадијска планина по свом ослободилачком и народном потенцијалу за окупатора и домаћих квинслинга био је огромна и неосвојива планинчина. Космај са својим залеђем био је извориште народног отпора, чувар историјске свести шумадијске прошлости и достојанства својих космајских синова и кћери који су водили вековну борбу противу освајача и силника. Легенде достојни космајски ратници доказ су немоћи силника пред голоруким народом коме је животни циљ био слобода и праведнији живот од оног који су имали.

Космајски партизани су нераздвојни део шумадијских партизана и илегалаца и диверзаната Београда. Шумадија географски са Космајом и Београдом је један простор, једно бојиште које се међусобно преливало, испомагало, усклађивало и заједнички борило. Заправо Београд је део Шумадије под другим именом. Космајски партизани спона између Београда и Шумадије били су кост у грлу како немачким окупаторима, тако и српским квинслинзима. Комајско-посавски одред под командом Коче Поповића, већ 24. јула изводи диверзије на прузи Београд – Ниш, код Раље и Белог Потока. Из овог Одреда убрзо је створен посебан Посавски читај Београдски одред, командант Коча Поповић, комесар Бора Марковић и Космајски командант Милутин Тодоровић, комесар Јован Јерковић. У исто време јула 1941. године, формирани су Први и Други шумадијски, Крагујевачки и Чачански партизански одред, а на ободу Шумадије Поморавски, Пожаревачки, Краљевачки и Ваљевски партизански одред. Може се рећи да је и цела Србија устанак који се незадрживо шири.

Данас обнављамо сећање и одајемо поштовање свим знаним и незнаним седмојулским устаницима Космаја,  Шумадије и Београда. Они су били целина, заједнички водили неравоправну борбу противу бројних окупатора и квинслинга, побеђивали и трпели поразе, гинули и на крају победили.  Ко зна ратну Шумадију, он зна партизане Космаја, Букуље, Венчаца, Рудника и Кочерских планина територијално омеђене али акционо и партизански јединствено организовано и повезано ратно подручје.

Сећајући се тог времена ми се подсећамо на нашу младост, храбре смрти наших најближих другова, сањајућег нашег сна за победом, али и победе и пораз окупатора и бројних српских квинслинга.

3. У Министарству правде Србије, каква иронија, окупила се група некомпетентних људи, и самопроглашених „истакнутих историчара“, без озбиљних научних радова. Добили су прилику да уз велике хонораре имају и лично представљање у медијима, посредством неких функционера овог Министарства. Да не би били заборављени, а и оправдали трошење народних пара, ови квази научници свакодневно бомбардују српску јавност, „открићима замагљене историје“, да је то постало не само неукусно, већ превара и обична глупост. Број  убијених 1944-1946. од партизанске власти чији број су научно установили као „истину“; одавно је превазишао број становника која су тада имала та насеља и градови и безмало укупно становништво које је тада имала Србија.

Недавно су средства информисања, као удару вест, објавила да су на Ади пронађене људске кости. Чак је један од тих врсних стручњака показао шаку у којој држи неколико костију. Ко мало нешто зна о историји Аде, он зна да је Ада вековима била простор тешких борби разних војски, место где су били смештени казамати и стратишта свих војски, држава и режима.

Нисмо далеко од „истине“ да су пронађени земни остаци ген.Михаиловића. Бар ће престати даља заваравања људи о Ади као месту земних остатака ген. Михаиловића. Чије кости ће прогласити за генералове није ни битно. Они их и не траже због тога већ раде  даље своје промоције и рехабилитовање  сарадње срспке колаборације са фашистичким окупаторима што им је крајњи циљ.

4. Закон о рехабилитацији је даљи ход претварања издаје у национало дело, а њене носиоце у дичне синове српског народа. Да би рехабилитовали квинслинге, сараднике окупатора и лица која су чинила ратне злочине против народа Србије за рачун фашистичког окупатора, четворогодишњу борбу за ослобођње Србије прогласили су за грађански рат, односно идеолошки сукоб две супростављене стране. На једној страни су фашистички окупатор и српски квинслинзи и сарадници који заједно бране друштвени систем Краљевине Југославије, који је изворно окупаторски, а на другој су партизани оличени у народу Србије, који се бори за ослобођење земље и бољи живот човека од оног који га има.

Четници су наводно били перјаница борбе за друштвени систем Краљевине Југославије противу озлоглашеног за који се борила друга страна, јавно не прокламованог али њима знаног, јер тражи слободу и срећнији живот човека. Питамо се за који друштвеи систем Краљевине Југославије се борио четнички покрет. Југославија је окупирана 1941. У трену је распарчана и делом  њене територије присвојене од окупационих држава. Систем окупационих држава био је као и бивше југословенске државе капиталистички, само немачки и италијански многи цивилизованији. Четничка платформа све до Конгреса у селу Ба 1944.г. је стварање Велике Србије, национално очишћене од националних мањина и ненационалних српских елемената.

Тај југословенски систем за који су се они борили не постоји ни у свести нити у пракси тог времена, али је он  основа да се законом српске Скупштине цео четворогодишњи рат противу окупатора и квинслинга прогласи за идеолошки грађански рат, а не ослободилачки, а учесници ове две стране идеолошки противници. За последице грађанског рата се не одговара, јер су се сукобиле идеологије. Тако да се за десетине хиљада покланог муслиманског живља, између 10 – 12.000 закланих људи 1943-1944. у централној Србији и други четнички злочини, Сајмиште, Бањица и сва друга стратишта Недићеве власти и специјалне полиције,  не одговара, јер су то радили из идеолошких разлога бранећи имагинарни друштвени систем, који је постојао само у њиховој машти, а реално био окупаторски.

Станите сви на једну страну, супротну од наше, како је у историји и било, погледајте се међусобно и ако имате и трунке морала говорите о ономе што сте и како радили у корист Србије. А тзв. новопроизведеним антифашистима поручили смо. Осведочени антифашисти и борци за слободу окупиране Србије, зашта вас је прогласила српска Скупштина после више од шездеседт година чекања, идите ако сте толико храбри заједно са својим промотерима у Вранић, Друговац, Болеч, које год хоћете друго место у Источној, Зпадној, Јужној и Централној Србији и причајте народу о вашем антифашизму, „жестоким борбама“ против фашистичког окупатора и квинслинга и хуманитарном клању српског и других народа које сте вршили зато што није волео вас и фашистичког окупатора, већ слободу. Видећете како ће те проћи.

Шта на крају рећи. Мислимо да су ови закони ругање српској националној историји, вековној борби српског народа за слободу и његовом жртвовању да одбрани и ослободи своју земљу од најезде белосветских освајача и националних изрода који су их помагали. За злочине своје и окупаторске се не одговара јер су учињене из идеолошких разлога у грађанском рату, али друга страна треба да одговара што се бранила, што је штитила народ и борила се противу њих и окупатора за слободу земље, због тога треба измислити и „пронаћи“ непостојеће гробнице и оптужити је.

Драги учесници желим вам зравље и личну и породичну срећу. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК СУБНОР-а СРБИЈЕ