Код Алеје страдалих у шестоаприлском бомбардoвању на Новом гробљу у Београду, као и код Споменика пилотима, браниоцима Београда на Земунском кеју, уприличене су државне церемоније поводом обележавања Дана сећања на почетак Другог светског рата.
На Новом гробљу венце су положили: министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др сци. мед. Дарија Кисић Тепавчевић, заменик градоначелника Београда Горан Весић, представници Удружења „6. април“, испред СУБНОР-а Србије, председник генерал-мајор Видосав Ковачевић, испред СУБНОР-а Београда председник, пуковник Бора Ерцеговац, потомци страдалих у бомбардовању и многи грађани. Значајно учешће узели су и високи представници дипломатског кора. Присуствовали су амбасадори: Руске Федерације Александар Боцан Харченко, Сједињених Америчких Држава Кристофер Хил, Велике Британије Сан Меклауд и Немачке Томас Шиб.
Код Споменика пилотима браниоцима Београда венце су положили: министар одбране Небојша Стефановић, представници Војске Србије, у име СУБНОР-а председник Видосав Ковачевић и члан Председништва пуковник-пилот Зоран Јаковљевић, потом представници Клуба генерала и адмирала Србије, чланови многих јединица ратова деведесетих и представници удружења која негују традиције ослободилачких ратова Србије.
КРАТАК ПРИКАЗ МУЧКОГ „БЛИЦКРИКА“
Шестог априла, у 6.30 ујутру, без објаве рата, силе Трећег рајха су напале Краљевину Југославију. Њихове ваздушне снаге су бомбардовале Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца (укупно 484 авиона), 6. и 7. априла. Авиони су полетели из Беча (Цволфашинг, Винер Нојштат, Аспанг), Граца и Арада. Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.
Београд је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук лоциран на земунском аеродрому и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд. Не зна се тачан број авиона које су оборили југословенски пилоти, али се из разних извора овај број процењује на 42 до 48. У борбама је погинуло 11 југословенских пилота. Немци нису бомбардовали мостове, јер су им били важни за допремање трупа и материјала.
Напад на Југославију наредио је лично Адолф Хитлер, као одмазду за 27. март, када је српски народ рекао одлучно „НЕ“ нацизму и фашизму.
Операција бомбардовања Београда имала је тајни назив „Страшни суд“, а јавни назив „Операција одмазда, што је и била. Неселективно „тепих“ бомбардовање могли су извести само монструми, хладнокрвни крволоци и нељуди.
У бомбардовању Београда 1941. погинуло је око 3.000 становника. Порушено је 627 зграда, веома оштећена 1.601 зграда, делимично оштећено 6.829 зграда (укључујући део зграде Старог двора). Тешко је оштећена Вазнесењска црква у којој је било верника који су били дошли на јутрење. Најзначајнији споменик културе, Народна библиотека са 350.000 књига, уништена је већ првог дана бомбардовања.
Треба напоменути да је после Великог рата ово био први рат који није био само фронтални по девизи „пушка ти је-пушка ми је, па ком да Бог и срећа јуначка“, већ злочиначки рат у којем су масовно страдали милиони цивила. Илустрације ради Немци су бомбардовали Ковентри у Енглеској преко 150 пута, а исто толико пута Енглези су бомбардовали Дрезден.
Kад су прослављеног руског редитеља Никиту Михалкова питали о разлици између западне и источне уметности и културе кратко им је одговорио: „У сваком америчком филму погине бар десет људи и ви то гледате, а код нас се и дан данас пишу докторске дисертације на тему да ли је сиромашни студент Раскољников требао или није требао да убије бабу зеленашицу“ („Злочин и казна“ Фјодор Михаилович Достојевски).
