САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 816134Укупно посета:
  • 2551323Укупно прегледа:
  • 3Тренутно посетилаца:

Косана Милошевић

Након непуна два месеца ратовања у саставу 5. батаљона, јединственог и снажног борбеног колектива, веома тешко ми је пала чињеница да сам, у Горњем Милановцу, прекомандована у прослављени 3. батаљон. Оба су била узорна у Бригади, али сам ја била тужна што одлазим од мојих Црногораца које сам, због држања у борбама, другарства и човекољубља, а и брзог и успешног израстања у пролетере, високо ценила и заволела. Сада сам долазила у средину старих и славних пролетера, али се требало наново упознавати, завређивати поверење, стицати пријатеље…

Оно што је, као посебна врлина, било заједничко за Другу пролетерску били су љубав и другарство, љубав према сваком борцу без обзира када је и одакле ступио у редове Бригаде и другарство које је свима нама, у најтежим часовима, уливало посебну снагу. Такву, снажну и искрену, љубав гајила сам према Даници Дражић, коју сам први пут упознала по доласку у Трећи батаљон. Од свих другарица које сам у Бригади познавала, њу сам највише поштовала и волела. Сви смо је волели и, ако сетако може рећи, обожавали. Лепа је била као ружа, з храбра, одважна и способна као сваки прави пролетер. Вероватно је због таквих својих особина и изборила оно што је, међу прекаљеним пролетерима, ретко успевало некој жени – постала је, на Сремском фронту, заменик командира чете. Њена изузетна храброст служила је свима за пример.

Велики јунак, друг и човек, Даница је испољавала и друге квалитете који су је чинили изузетном. Певала је на маршевима и у предаху између битака: с песмом, тако рећи, није престајала, чак ни онда када смо били гладни и уморни до изнемоглости. Била је непоправљиви оптимиста, веровала је у нашу победу и кад нам је свима било најтеже, у јуришима и неријатељском окружењу, па и у часу када је била рањена и када је, као рањеник са незалеченим ранама, побегла из дивизијске болнице и стигла на фронт. Веома млада, спортске грађе и предивне женске фигуре, која се могла назрети кроз грубу и доста шаролику партизанску одећу, била је толико лепа да је могла конкурисати на свакој смотри здравља, младости, снаге и лепоте. Није се по одећи издвајала од осталих другарица у Бригади, које су биле грубо војнички обучене и “окићене” пушкама. бомбама, ранцима, гојзерицама, што су носиле уместо минђуша, прстења, огрлица, бунди – што би више одговарало њиховој младости и лепоти.

Заједно са осталима, јуришала је напред, преко мртвих, да би живели у слободи млади и сви који преживе ову буру и овај огањ.

У једном таквом јуришу, код Товарника, остала је и дивна другарица Даница Дражић. Њен гроб нема имена, као ни стотина других, који падоше покрај ње и оставише младе животе у непрегледној сремској равници. Заблистала је као звезда у свом сазвежђу, и брзо се угасила као метеор кад прелети преко неба. Била је пример младости и храбрости оне генерације која је ишла у рат не из рачуна, него, као њени дедови и прадедови – из љубави према отаџбини.

Даници су још 1941. године усташе поклале целу породицу. Она је успела да побегне у партизане испред усташког ножа, због чега се из свег срца предала борби, чврсто решена да истраје до краја. Међутим, када је победа била на прагу, несебично је и сама положила свој млади живот за слободу. Као и сви ми, и Даница је маштала о слободи, добром другу и топлом дому. Говорила је да ће родити целу чету деце, само ако преживи рат. До краја живота ћу се сећати њених дивних очију небо плаве боје, кратко ошишане дивне плаве косе, њеног нежног осмеха, који је био у дубоком нескладу са њеном одлучношћу и војничком храброшћу.

Print Friendly, PDF & Email
Koнкурс

СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА ”ДРАГОЈЛО ДУДИЋ”

р а с п и с у ј у

48. наградни конкурс за необјављене књижевне и историографске радове.

 

Конкурс обухвата све области књижевног и историографског стваралаштва које доприноси неговању традиција ослободилачких ратова, Народноослободилачког рата и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2019. године.

Радове потписане шифром и у посебној затвореној коверти доставити уз основне податке о аутору на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком – за конкурс ”Драгојло Дудић”

Оцењивачка комисија ће донети одлуке о награђеним и похваљеним радовима.

Фондација ће осигурати објављивање првонаграђеног рада.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 13. новембра 2019. године, а награде и похвале уручене 15. новембра 2019. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
16°
Делимично облачно
06:2018:43 CEST
СреЧетПет
min 9°C
19/6°C
19/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2019. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2019.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.