ЖИВИМО  У  СТРАХУ  ОД  СТАЛНИХ   РАТОВА

У Стокхолму је одржан међународни самит о миру и безбедности у организацији Светске федерације ветерана, на коме је говорио и представник СУБНОР-а Србије Драгомир Вучићевић о улози бораца у решавању нагомиланих друштвених и политичких проблема.

Реч амбасадора Вучићевића, члана Председништва СУБНОР-а Србије и председника Комитета за међународну сарадњу, објављујемо у целини.

 „Уверени смо да ће овај Самит  о миру и безбедности изнедрити нове идеје и дати нову енергију  свим организацијама ветерана у њиховој борби за очување, промоцију и јачање међународног  мира и безбедности.

ПОСТОЈАЛА  ЈЕ  НАДА

Са завршетком „хладног рата“ крајем деведесетих година прошлог века, када су безбедност и мир у свету почивали на равнотежи стратешких потенцијала двеју суперсила, родила се нада у почетак нове ере стабилнијег мира, веће безбедности и јачања мирољубиве сарадње међу народима и земљама.

Уместо тога, данас живимо у свету сталних ратова, ратова који се воде на бази флагрантног кршења међународног права, непоштовања суверенитета држава и грубог гажења  интереса многих народа и земаља.

Сила или претња силом је последње две деценије свуда присутна. У условима тог крајње негативног развоја међународних односа, нико се више не осећа безбедно, јер не може да буде заштићен међународним правом.

Забрињавајуће ширење војних база у Европи исвету, којих данас има више него на врхунцу „хладног рата“, праћено је са све наглашенијом  милитаризацијом међународних односа и даљим јачањем војног фактора.

Све израженија доминација фактора моћи води, с друге стране, даљем јачању опасне трке у наоружавању. Повезано са тим је и јачање тежњи појединих земаља за поседовањем оружја за масовно уништавање, као  и пораст опасности од међународног тероризма на глобалном плану. Уместо жељеног бржег развоја недовољно развијених земаља, даље се продубљује опасан јаз између најразвијенијих и неразвијених делова света. Глобална криза, међутим, пагађа, мање или више, све делове света.
У новије време смо сведоци све чешћих тзв. „хуманитарних војних интервенција“ против појединих суверених земаља, које су постале модел понашања на међународном плану.  Оправдана брига за заштиту људских права и борба против међународног тероризма, злоупотребљава се и користи као повод и изговор за предузимање унилатералних војних акција против појединих земаља. Све чешћа употреба силе гура свет у нове сукобе и водисталном повећавању броја локалних и регионалних ратова, у којима страда много људи.

ДОБРО ПАМТИМО „ХУМАНОСТ“

Долазим из земље која је била жртва једне такве, наводно „хуманитарне интервенције“, односно агресије НАТО на Србију 1999. године. Тај модел „хуманитарног рата“ је касније примењен и против неких земаља у другим деловима света, уз стално присутну опасност нових  таквих интервенција.

У оквиру припрема за тзв. „хуманитарне  интервенције“, о земљи која ће бити објекат будућег напада, односно о њеном руководству, пласирају се разне исконструисанеоптужбе, које се користе као покриће за војну акцију. Владе појединих моћних земаља врло олако проглашавају да су угрожени њиховинационални и државни интереси у неком делу света, а најмоћније међу њима у том погледу немају ограничења: угрожавање својих интереса пронаћи ће на било којој тачки планете. Покретачи и носиоци војних акција примењују, при томе, ратну пропагандну стратегију пласирања неистина, лажи, обмана  и  демонизације режима земље која је жртва напада.

Покретачи рата се најчешће приказујукао његове жртве. „Масовна убиства“ надужних цивила, која су последица спољне интервенције и употребе најсавременијег наоружања, јавном мњењу се представљају као „колатерална штета“.

Важан инструмент у примени те стратегије представљају и одређене тзв. невладине организације, које су, најчешће, финансиране од истих центара моћи који примењују силу и које су контролисане и у служби њихове политике и стратегије. Корпоративни медији у појединим земљама играју централну улогу у давању легитимитета тим деструктивним војним акцијама. Поједине земље присвајају себи право да наређују шефу суверене земаље да оде са власти.

Саставни део те стратегије јесу економске и друге санкције, којима се све чешће прибегава против појединих земаља.

САНКЦИЈЕ КАО ДЕО СТРАТЕГИЈЕ

Досадашње искуство показује да су санкције, у ствари, форма рата коју користе поједини међународни центри моћи. Њихов циљ је да се целом народу одређене земље нанесу патња и безнађе, како би се народ окренуо против својих лидера, збацио их, уз спољну подршку, и довео на власт прихватљивију гарнитуру.

Досадашње искуство показује да су санкције најчешће увод у каснију директну војну агресију, као што је био случај са Србијом и, касније, Ираком.

Ни данас не престају покушаји да се економским ратом ослабе поједине земље и подстакне промена власти у њима. Ради се о пракси која је не само  крајње нехумана и штетна, већ директно угрожава мир и безбедност.

Целокупно досадашње искуство показује да једнострана примена грубе силе у међународним односима није решила ни један проблем, већ увек стварала нове, још сложеније и озбиљније.

Земље које су биле жртве агресије, укључујући моју земљу, Србију, суочиле су се са много тежим људским трагедијама,  великимжртвама и патњама, масовним измештањем становништва  и огромнимматеријалним разарањима. Када је Србија у питању, поред великог броја  невиних људских жртава, стотине хиљада избеглих и протераних лица и великог материјалног разарања, уз обилату употребу оружја са осиромашеним уранијумом, 78-дневна агресија је довела је до отимањавеликог дела њене државне и националне територије.

ОПАСАН  ПРЕСЕДАН  НЕ  САМО  ЗА СРБИЈУ

Довела је до стварања, уз благослов носилаца агресије,   друге албанске државе на Балкану, на територији међународно признате државе – Републике Србије. Треба ли истицати да се ради о опасном преседану који не угрожава само Србију и Балкан, већ Европу и међународни правни поредак, створен на резултатима Првог и Другог светског рата.

Након више од две деценије после ере хладног рата, Европа и свет су суочени са доктрином НАТО којом се прокламује његово право на глобални војни интервенционизам. Такву доктрину прати ширење појма националних и државних интереса одређених земаља, без икаквих ограничења, отворене претензије на енергетска, минерална и друга природна богатства на територијама других земаља, повећавање војних буџета и милитаризација међународних односа. У вези с тим су и све агресивнији покушаји усмерени на ревидирање историје и резултата Првог и Другог светског рата, у која се улажу огромна средства.

Сматрамо да је дошло време када треба озбиљно размислити о томе како, заједничким снагама, стати на пут све грубљем безакоњу у међународним односима, како повратити ауторитет међународног права и Уједињених нација, како зауставити тренд ревизије историје читавог 20. века. Наше организације, наше милионско чланство, са искуством које поседује,  има моралну обавезу да се на свим форумима и према свим националним и међународним институцијама активно бори за то, пре него што би се сваки напор показао закаснелим.

Мир, безбедност и напредак су недељиви. Агресије и ратови у било ком делу света угрожавају и друге земље и народе. Дубоко смо уверени да се мир, безбедност и напредак могу осигурати јачањем и најширим повезивањем свих антиратних и мировних снага и стварањем најширег антиратног мировног покрета, на националном и међународном плану.  Један од главних стубова тог покрета треба да буду ветерани и њихове организације, као носиоци вере у то да будућност човечанства може бити осигурана само у миру и безбедности за свакога од нас.

Дубоко смо уверени да, у годинама пред нама, Светска федерација ветерана, као угледна и веома цењена међународна организација, са ауторитетом „Весника мира“,  сви ветерани овога света и њихове организације,  имају у томе посебно место, улогу и одговорност.

Стриктно поштовање међународног права и Повеље УН су највећа гаранција мира и безбедности у свету. Морамо се енергично супротставити сваком покушају примене силе у међународним односима, мимо Повеље УН и одлуке Савета безбедности. Земље и њихови лидери који својим понашањем крше тај принцип, морају сносити одговорност за своје незаконите поступке и њихове последице.

НИ ЕУ, НИ НАТО, НИСУ  ЗАМЕНА ЗА ОУН

Дубоко смо уверени да стране војне интервенције, како сва досадашња трагична искуства показују, звале се оне “хуманитарне“, “пријатељске“, или другачије, осим што директно угрожавају мир и безбедност, остављају иза себе бројне људске жртве и страдања народа, огромна материјална разарања и друге тешке и трајне последице. Одлучно се супротставити покушајима који воде руинирању улоге  Савета безбедности и ОУН у очувању међународног мира и безбедности.

Апсолутно је неприхватљиво и противно међународном праву да се регионални центри моћи, као што су НАТО и Европска унија,  наметну као замена Савету безбедности, односно Уједињеним нацијама. Морамо се борити за то  да међународно право има универзални карактер и да једнако обавезује велике и мале земље, развијене и неразвијене.

Пред нама су, дакле, велики, али часни  изазови – рад на очувању, јачању и промоцији међународног мира и безбедности. За остваривање тих циљева, неопходно јеактивно  радити на мобилизацији народа за одбацивање  свих врста војних и освајачких амбиција против било које земље, без обзира на то ко су њихови носиоци. Упоредо с тим, неопходно је мобилисати све снаге у циљу изградње демократских међународних односа, на принципима стриктног пооштовања неповредивости и независности свих земаља, њиховог територијалног интегритета и немешања у унутрашње ствари.

Пред нама је задатак  да, наоружани новим идејама  са овога скупа, активно радимо на изградњи поштеног и демократског  светског поретка, који  осигурава стабилан мир, безбедност и друштвени процват не само за „изабране“, већ за све народе и земље.  То је једини начин да имамо будућност коју човечанство 21.века заслужује”- рекао је представник СУБНОР-а Србије, Драгомир Вучићевић, на самиту о миру и безбедности у Стокхолму у организацији Међународне федерације ветерана.