САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 855974Укупно посета:
  • 2642410Укупно прегледа:
  • 0Тренутно посетилаца:

Преносимо („Правда“ 3.7.2012)

У Војној академији је, свесно или несвесно, пре неколико година, када је одређиван „реформски“ наставни план и програм, учињена системска грешка, која се, нажалост, недавно, у најсуровијем облику манифестовала на Полигону „Пасуљанске ливаде“. Заправо, неко се у власти или у систему одбране досетио да би добро било када би дипломирани официри, то јест свршени потпоручници, на крају успешног школовања, добијали још једну диплому – ону са академским звањем тзв. цивилних занимања.

И шта је тада урађено? Скраћен је наставни план и програм из области општевојних и војноспецијалистичких знања и вештина. Установљени су нови предмети, зависно од смера на Војној академији, који су обезбеђивали подлогу за стицање паралелне високошколске дипломе менаџера, економисте, инжењера… Кадети су се радовали што ће, ако им се службовање у систему одбране земље не буде допало, или ако их здравствени проблеми приморају да га напусте, моћи с другом паралелном титулом да се баве иним пословима, а да не полажу допунске испите.

Чињеница да се завршетком Војне академије стичу дипломе двеју струка, свакако је допринела већем одзиву младих људи у Војну академију. Претходно је било „посних“ година, када се из грађанства за Војну академију пријављивало свега неколико младих људи, те су континуитет у раду те високошколске установе обезбеђивали свршени ученици Војне гимназије.

Нови наставни планови и програми за Војну академију форсирани су из Министарства одбране. У том обимном, захтевном и осетљивом послу, чини се, није довољно уважавано оно што заступа струка. Снагом моћи, а не снагом аргумената и насушне потребе, испослован је нови наставни план и програм који је осиромашио фонд војних знања.

Генералштаб Војске Србије тада је наложио надлежној управи да мериторно утврди да ли су дипломирани официри довољно стручно потковани да ступе на одговорне дужности у трупи. Разуме се да су надлежни ту обавезу примили крајње озбиљно и да су обавили свеобухватна истраживања и вредновања, укључујући и проверу знања младих официра. Показало се да потпоручници, када заврше Војну академију, нису довољно оспособљени да успешно обављају прве дужности. Стога је закључак био да се официри, када стекну прву звездицу, упуте на шестомесечни приправнички стаж, како би стекли знања и вештине без којих не могу да командују водом или обављају дужност истог нивоа. Министарство одбране је прихватило сугестију Генералштаба Војске Србије, тако да су у јесен 2008. године потпоручници шест месеци били приправници, допуњујући фонд знања. Током тог периода били су изложени интензивној обуци општевојног карактера, полажући на крају и стручни испит пред комисијом. Тек тада су упућивани на прве официрске дужности.

Али то је трајало само једну годину. Већ идућа генерација, на основу одлуке министра одбране, није била обавезна да прође кроз приправнички стаж. Једноставно, донета је одлука без покрића, а са далекосежним последицама. Колико је томе кумовао сам министар, а колико његови сарадници, може лако да се утврди. Уосталом, иза тако важних одлука стоји хрпа папира.

Из наведених чињеница произилази да се већ неколико година не уважава реч струке. Да ли је то само случај у војном школству или и у другим областима војне праксе, показаће време.

Искуство указује да само високообразовани и огромним искуством „наоружани“ официри могу да заступају струку и да одређују какве профиле кадра треба да школује Војна академија. Запањујуће је да о војној струци одлучују људи с једним или два курса НАТО-а. У поређењу са менаџментом система одбране, који је „регрутован“ из страначких кругова са цивилним занимањима, наши официри су најпре завршили Војну академију у трајању од четири или пет година, потом командно-штабно усавршавање од две године и генералштабно усавршавање (годину дана). Многи од њих, нарочито професори у Војној академији, упоредо су успешно одбранили и докторате. Иначе, у свету официри Војске Србије уживају висок рејтинг.

Ни у ком случају официри не смеју да буду окрњени у знањима без којих тај захтеван, одговоран, надасве тежак и узвишен позив, препун многих опасности и замки, не може успешно да се обавља. Да ли су они што су спровели реформу војног школства довољно бринули о струци? Нису! Рискантан је био потез развојничења наставног програма. Ако су хтели младим официрима да приуште и диплому цивилног факултета, довољно је било да са тим високошколским установама утврде шта од допунских предмета треба да полажу они који су завршили Војну академију. Ко жели и другу диплому, нека изволи да учи и накнадно положи диференцијалне испите.

Идеја о стицању две паралелне дипломе није умотворина само досадашње власти. Она је била „на столу“ надлежних и у време ЈНА. Али тада је закључено да војне академије (било их је пет) треба у образовном и практичном смислу да обликују официре који ће одолети свим изазовима и претњама 21. века. У ондашњим наставним плановима и програмима није било места за два занимања.

Војну струку треба у свему вратити војној елити, а државни врх нека одлучује о мири и рату. На држави је да обезбеди све услове да Војска Србије и даље буде респективна војна сила и фактор одвраћања од агресије.

(Аутор је пуковник у пензији, бивши главни и одговорни уредник листа „Војска“)

Print Friendly, PDF & Email
Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
13°
Сунчано
07:1015:58 CET
УтоСреЧет
15/2°C
13/3°C
13/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2020. износи 1.000 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2020.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.