Народни устанак у Војводини 1941.

Након Aприлског рата 1941. Војводина је окупирана и подељена у три окупационе зоне: Срем су Немци предали тзв. Независној Држави Хрватској, Бачку и Барању је анектирала Краљевина Мађарска, док је Банат потпао под власт домаћих Немаца (фолксдојчера), мада је формално припадао Недићевој Србији. То време су карактерисали терор и физичко уништење народа, привредна пљачка и обесправљеност, једном речју беда и очај становништва.

Улазак непријатељских јединица наишао је на пуну подршку немачке и мађарске националне мањине у Војводини и био праћен бројним злочинима и депортацијом Срба Црногораца, Јевреја и Рома. Само у Алибунару, Зрењанину (тадашњем Петровграду) и Панчеву стрељано је 3.000 људи; у Бачкој и Барањи је у периоду од 11. до 15. априла убијено преко 3.500 а ухапшено око 10.000 људи, а исељено преко 10.000 колонизованих добровољаца из Првог светског рата.

Окупатор је организовао бројне концентрационе логоре широм Војводине: у Бечеју, Бачкој Тополи, Апатину, Врбасу, Оџацима, Новом Саду, Бачкој Паланци, Тителу, Панчеву, Птровграду, Земуну, Јарку. Сремској Митровици, Кикинди и другим местима. Депортација је вршена и у концентрационе логоре у Мађарској, а један од највећих био је у Шарвару.

Анексију је верификовала и мађарска скупштина 16. децембра 1941. Нови Сад, Сомбор и Суботица проглашени су „слободним краљевским градовима и били су непосредно подређени мађарској влади.

Банат је у систему окупационе управе сачињавао посебно надлештво, где су власт вршили фолксдојчери и налазио се под јурисдикцијом немачког војног заповедника Србије. У Банату је током 1941. године  поред мањих посадних јединица било око 120.000 фолксдојчера, са жељом да се образује „Слободна држава Банат“ уз образовање добровољне оружане формације „Дојче маншафт“. Тако је значајан број људства био ангажован у злочиначкој 7. СС дивизији „Принц Еуген“.

Срем је одмах укључен у састав Независне Државе Хрватске и у њему су се, поред делова 750. неачког пешадијског пука, 718. дивизије налазиле усташке и домобранске јединице и фолксдојчерске наоружане групе.

Непосредно пред рат у Војводини су деловали покрајински комитет и КПЈ СКОЈ-а са око 1.250 чланова КПЈ и око 3.000 чланова СКОЈ-а. Припремама за оружани устанак руководио је ПК КПЈ на челу са Жарком Зрењанином, а формиран је и војни комитет којим је руководио Радивој Ћирпанов.

Спроводећи одлуке и закључке са Мајског саветовања ЦК КПЈ, у другој половини јуна формирани су војни комитети за Срем, Банат, Бачку и Барању а почело је и стварање месних десетина и ударних диверзантских група по градовима и селима, сакупљане су веће количине оружја, муниције и санитетског материјала.

На састанку Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, одржаном 23. јуна 1941. године у Петровграду (Зрењанину), формиран је Штаб НОП одреда Војводине, који је, после саветовања у Столицама, преименован у Главни штаб НОП одреда Војводине. У састав Штаба ушли су: Данило Грујић, Командант, Тоза Марковић, политички комесар и Жарко Турински члан.

 

ПОЗИВ НА УСТАНАК

 

Само неколико дана после одлуке Политбироа ЦК КПЈ од 4. јула 1941. године о почетку оружане оружане борбе против окупатора у Југославији, на састанку Покрајинског комитета КПЈ народ Војводине је позван да одмах почне са оружаном борбом.

До тада је у Војводини, у месним десетинама и диверзантским групама, било обухваћено: у Банату преко 4.000, у Бачкој и Барањи преко 3.000 и у Срему преко 2.000 људи. Месне десетине, формиране од стране војних или партијских комитета, биле су делимично наоружане и деловале су у ближој околини својих села. Њихов основни задатак био је и даље прикупљање оружја и војне опреме, извођење диверзантских акција, прихват и скривање илегалаца и рањеника.

У току 1941. године у Војводини је формирано 12 партизанских одреда, са укупно 400 бораца и десетак партизанских група и десетина.

У Банату је у јулу формирано 9 партизанских одреда: Александровачки, Мокрински, Кикиндски,  Меленачки, Куманачки, Карађорђевачки, Петровградски-стајићевски и Први јужнобанатски НОП одред са укупно 240 бораца

У Бачкој је била најјача Новосадска ударна група, а у новембру је формиран и Први шајкашки НОП одред.

У Срему су током септембра  формирани Фрушкогорски и Подунавски НОП одреди. Посебан утицај на развој НОП у Срему имало је бекство групе од 32 затвореника-комуниста из сремскомитровачког затвора, изведено 22. августа 1941, уз помоћ ОК КПЈ и ОК СКОЈ за Срем.

Међу тих 32 затвореника налазили су се касније истакнуте личности НОП-а Војводине: Јован Веселинов Жарко, Станко Пауновић Вељко, Слободан Бајић Паја и други.

Специфичност оружаног устанка у Војводини је био у томе, што је ова регија својим географско-топографским склопом омогућавала окупатору да се моторизацијом брзо пребацује са једног на друго подручје. Равница и велике реке имале су знатног утицаја на организацију и облик борбе, на развој и одржавање ослободилачког покрета. Окупатор је у Војводини имао и пуну подршку целокупне немачке и мађарске националне мањине.

Поред свих тешкоћа, партизански одреди у Војводини су током 1941. извршили бројне оружане и диверзантске акције на читавом подручју Покрајине, ликвидације окупаторских службеника, паљење жита, рушење ТТ-стубова и низом других акција.

 

РАЗБИЈАЊЕ ОДРЕДА У БАНАТУ

 

Немци су крајем јула 1941. године упутили делове 704. и 714. дивизије у Банат, где су, заједно са тамошњим окупационим снагама и фолксдојчерима, извели офанзиву у Бачкој и Банату, разбијањем Јужнобанатског, Петровградског и Кикиндског НОП одреда, тако да су у Банату остала од 9 само два НОП одреда: Куманачко-меленачки и Карађорђевачко-александровачки. Непријатељ је у време офанзиве вршио невиђени терор над становништвом. У концентрационом логору у Кикинди у периоду од јула до септембра налазило се чак 4.234 затвореника. У низу полицијских акција и у четворогодишњем рату пресуда мађарских преких судова у Бачкој је током 1941. убијено око 350 чланова КПЈ и око 5.000 родољуба и антифашиста.

Посебну тешкоћу у руковођењу оружаном борбом у Војводини представљала је чињеница да Покрајнски комитет и Главни штаб нису имали никакве везе са ЦК КПЈ и Врховним штабом. Због тога је ПК КПЈ за Војводину, новембра 1941. одлучио да се подели и да група прдвођена Жарком Зрењанином руководи оружаном борбом у Банату, а група предвођена Тозом Марковићем и Гезом Тиквицким оружаном борбом у Бачкој. Везе између ПК и руководства у Срему тада нису постојале, а оружаним устанком тамо руководио је ОК КПЈ за Срем, на челу са Јованом Веселиновим.

Развој народноослободилачке борбе у Срему, као и у Војводини у целини, имао је најјачи размах у 1942. години. Почетком децембра 1941. године у Пећинцима је одржано Окружно партијско саветовање, а убрзо после тога формиран је Штаб НОП одреда за Срем. Од посебног значаја било је и упутство Врховног штаба, које је указивало на важност комуникација у Срему и њихово непрекидно рушење.

Војводина је борбу за ослобођење земље и свога народа завршила 15. маја 1945. године, са 18 ударних бригада ЈА и 55 истакнутих личности и народних хероја Југославије, давши значајан допринос победи над фашизмом.

 

ПРЕДСЕДНИК СУБНОР-а АП ВОЈВОДИНЕ

Светомир Атанацковић