ПАРТИЈЕ, ПРАВНА ДРЖАВА И ДРУШТВО

Пише: проф. др Миодраг Зечевић

Партије нису идеолошко-политички профилисане. Заједничко им је борба за вршење власти, а не  циљеви које хоће  помоћу власти да остваре.

Припадност некој политичкој опцији ствар је личног опредељења човека. Она изражава његов идејно-политички однос према друштву и опредељење у ком правцу жели да се друштво креће и изграђује.

У политичком странаштву Србије таквих  има релативно мало. Преовлађују они којима се припадност партији претвара у занимање, извор егзистенције и позиционо опстајање у друштвеној структури.

Прелетачи и куповина мандата

Није онда ни чудо што нема ни код једне политичке партије јасне идеолошко-политичке садржине, бар јавно и акционо промовисане. Постоје назнаке код неких партија које се јавности пласирају као опредељено, али нема међусобне синтезе и повезаности. Остварују се кроз прагматизам који често нема спој са идеолошко-политичким профилом који треба да има  да би била партија. Због тога толико прелетача, продаје и куповине добијених мандата, стапање у једну бројних политичких партија које немају међусобну идејно-политичку повезаност, што доказује да се не ради о политичким субјектима, већ лоби групама које се боре за своје присуство у власти, а не за утицај на власт.

Праве политичке партије се међусобно разликују по  идеолошко-политичкој опредељености. Сврха постојања је добијање изборне  подршке за своје идејно-политичке циљеве да би помоћу власти остварили те идејно-политичке циљеве, а не да та партија помоћу својих чланова врши власт. Смисао изборне подршке данашњих политичких партија је да према проценту изборног поверења у органе државне власти и јавна предузећа и институције укључе своје чланове  и реше њихово ухлебље, и доделе им награду. У таквом односу партије деградирају функцију државе и вршење власти, јер решавају персонално потребе својих припадника без обзира на њихову припремљеност и способност да се укључе у послове власти на које се доводе. То  онемогућује стварање правне државе способне и ефикасне да обезбеди уставна права грађана и правних субјеката, обезбеди правну сигурност и развој неконфликтног друштва.

Држава јача од сваке партије

Држава као институција мора да буде јача од сваке политичке партије. У супротном за ту државу и друштво је извесније да има једнопартијску државу, а не више посебних партијских држава, што је чини хаотичном по идејно-политичким захтевима и системски нефункционалну организацију.

Партија не сме да врши власт отимајући или уводећи нова радна места у органе  професионалне структуре државе, већ да помоћу државе у оквиру постојећег уставног и правног система  кроз правне прописе усмерава деловање професионалног апарата у остваривању својих идејно-политичких циљева. Пошто не постоји идејно-политичка профилисаност политичких партија, онда се однос према држави остварује кроз преузимање професионалних радних места и послова који се  аматерски врше од људи који у том моменту припадају тој партији.

Стварност потврђује да велики број од њих  лако без идеолошких и политичких оптерећења прелази у другу партију, ако им она пружи повољнију прилику или опстанак у власти.

То стање делује на професионални апарат државе који постаје неефикасан и несигуран у обављању професионалних послова и спреман на прилагођавање захтевима оним партијама које су у подели колача добиле тај део власти. У таквим условима власт делује разбијено, нејединствено и најмање ослоњена на право, што је доводи да не буде власт, већ егекутор воље одређене политичке партије или личности. Настају озбиљни проблеми, јер припадници партије аматерски и нестручно обављају део професионалне државне власти, тако да су деформације не само могуће, него постају део система власти, јер се она врши у интересу оних који су добили тај део власти.

Без идеолошко-политичке профилисаности политичких партија нови избори значили би понављање постојећег стања, а не његова промена. Није битна промена односа  снаге између партија. Она не мења стање, ако се не промени начин употребе државе зарад потреба партије која  се у том моменту налази у структури власти.

Победа на изборима

У Србији изборна победа је преузимање  професионалних послова државне власти од победничке партије, а не законодавно усмеравање делатности државе на остваривање идеолошко-политичких циљева за које су добили поверење грађана на изборима.

Нови избори доводе до преоријентације оних који врше професионално послове у државној структури,  институцијама и организацијама друштва. Они се убрзо стављају у функцију људи оних партија које су у подели власти добили тај простор, а не у примену права. Променом власти они потпадају под удар новодолазеће политичке структуре, јер су објективно одговорни за  непрофесионално дотадашње обављање послова власти. Наравно одговорност се сваљује на њих, а не на оне који су их натерали, уценили, наредили или створили атмосферу да тако раде. Инсистирање на професионализму и правној држави  у таквим односима постаје обична фарса.

Излаз је у промени односа партија које освоје власт према држави и државном апарату који обавља професионално послове власти. Партије власти кроз законодавну политику обезбеђују своје идејно-политичке циљеве а не  притиском на професионални државни  апарат да селективно примењује право или преузимањем тих послова. Али то не треба да буду фантовски закони који се нестручно преузимају наводно из Европске уније, који су непримењиви и неодговарајући основној друштвеној свести оних на које се односе и оних који их примењују. Промашај такве врсте је системска реформа правосуђа коју је криминално извршила предходна власт.

Правна држава мора да има национални правни систем заснован на тековинама и достигнућима међународног савременог  права и правне свести, али и  сачуван свој идентитет који изражава суштину националне државе и националне друштвене прогресивне свести.