СРЕМСКИ ФРОНТ
Пише: Видосав Ковачевић, генерал мајор
СУБНОР Србије је са задовољством прихватио да буде издавач Другог издања сјајне књиге под називом СРЕМСКИ ФРОНТ, аутора нашег уваженог професора и историчара, пуковника у пензији Тмушића. Идеја је била заједничка а повод, велики јубилеј, 75.годишњица пробоја Сремског фронта и 75.годишњица коначног ослобођења Србије и победе над фашизмом у Другом светском рату.
Србија живи 75 година у слободи и никада у својој савременој бурној историји, пребогатој ратничким и ослободилачким стремљењима није дуже уживала плодове слободе и била слободна.
Највећа заслуга за то припадају борцима Народноослободилачког рата, борцима славне Југословенске Армије и нашој браћи, борцима славне Совјетске Црвене Армије који су између осталих бојева, борби, операција и битака и овде на Сремском фронту победили надмоћнијег непријатеља.
Сремски фронт је настао после ослобођења Београда и Земуна крајем октобра 1944. године. По времену трајања, захваћеног простора борбеним дејствима, броју и разноврсности борбене технике, одлучности нападача и отпору протвника, тежини, по величини победе која је извојевана и њеном стратешком значају за коначно ослобођење Србије, а после тога убрзо, Хрватске и Словеније, то је једна од највећих борбених операција и окршаја који су вођени у Другом светском рату на нашим просторима. На Сремском фронту судариле су се јаке снаге зараћених страна. Ратовале су овде прослављене дивизије и бригаде НОВЈ, с једне стране, и немачке дивизије, усташе, хитлерјугендовци и остали злочинци, с друге стране.
Борбе на Сремском фронту вођене су по начелима савремених ратних операција какве су биле крајем Другог светског рата. Пробој Фронта, у оквиру завршних операција, непосредно је планирао и водио генералштаб Југословенске армије под руководством маршала Јосипа Броза Тита. Замишљени обухватни маневар и фронтални пробој који је изведен у рекордном року, чине особеносту ратној вештини завршног периода народноослободилачког рата.
У првом делу књиге, аутор, уважени проф Тмушић, у кратком осврту је описао херојска дела и јуначку борбу Сремаца, који никад нису посустали, од јулских дана 1941, па до 13. априла 1945, ни онда када је било најтеже, када су на голоруки народ Срема насртале казнене експедиције окупатора и њихових слугу, некада и више од 20.000 војника, иза којих су остајали стравични злочини, патње и запомагање немоћних.
Историјски опис Сремског фронта дат је сажето, али довољно информативно да се сазна све оно што се овде догађало на крају народноослободилачког рата у Југославији. Иза тих, војничким речником састављених редака, стоји велики рат, судар моћних и јаких, који не знају за узмицање. Ломиле су се сабље, пуцале пушке, митраљези, грували топови, тенкови, брујали авиони.
Био је то судар преко 250 хиљада војника, битка ретко виђена не само на овим просторима, битка какве није било у ослободилачком рату Југославије, и то све на малом, крвљу заливеном простору.
Посебан и могло би се рећи, најдрагоценији садржај књиге чине имена погинулих бораца у овој великој бици које је аутор брижљиво дуго прилупљао, руковођен првенствено струком и сопственом одговорношћу према жртвама ове историјске епопеје, а међу којима је и његов рођени брат Милорад Тмушић страдао у тим борбама у саставу 8.Црногорске бригаде.
Уклесана имена погинулих у спомен комплексу СРЕМСКИ ФРОНТ, није само дуг према њима, него и прикладан подсетник за омладину, ратнике и све оне који ће долазити у овај храм борбе и јунаштва.
Књига је, на известан начин, и историјско штиво, које казује о најважнијим ратним догађајима у Срему, Србији и бившој Југославији, о великој ратној драми, пуној страдања, херојства успеха и драми из које је никла слобода, хуманост и будућност.
У тој бици победио је, морао је да победи, само онај на чијој је страни би ла праведност, историјска нужност промена ка бољем, људскијем и хуманијем друштву.
У рововима Сремског фронта побеђен је бројчано и технички јачи непријатељ, побеђен је знањем, умећем, маштовитошћу, и идејом да слобода нема цену.
Сремски фронт се морао пробити, а противник поразити.
Борци и народ на Сремском фронту, као и на другим ратиштима бивше Југославије, чврсто су веровали да бране своја вековна огњишта, своје претке, веровали су у сопствене снаге, у победу и лепшу будућност – зато су и победили.
