САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 826303Укупно посета:
  • 2579954Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

ЈЕДИНСТВЕН ЗАХТЕВ: ТРАЖИМО СТАТУС КОЈИ ЗАСЛУЖУЈЕМО!

Много смо, целокупна организација, постигли у 2016. години. Консолидовао се сваки одбор, нема средине у којој нисмо присутни. И цењени због конструктивности, вредноће, непоколебљивости у одбрани традиције због будућности нових генерација.

Љубоморно чувамо патриотизам који доприноси општем бољитку, а посебно антифашизам као једини спас за измучено човечанство. Тиме помажемо и нашој држави и добијамо признање на међународној сцени где нас са великим поштовањем схватају.

Овим речима, које у основи оцртавају задњих 12 месеци, председник Душан Чукић оцењује, у разговору за ”Борац”, рад СУБНОР-а Србије.

”БОРАЦ”: Било је, као увек, много активности, али које бисте, можда, издвојили као карактеристичне и да ли сви одбори, да не кажемо комплетно чланство, на броју има преко 130.000 људи, добро раде?

ДУШАН ЧУКИЋ: Биће, свестан сам тога, појединаца који нашу оптимистичку слику неће у целости или деловима прихватити, али је стање ствари, без претеривања, веома охрабрујуће.

Ново и делом старо руководство је преузело кормило у непријатној атмосфери кад смо изненада изгубили проф.др Миодрага Зечевића који је великим знањем и ауторитетом био на челу и, после низа година досовског сатеривања у ћошак, успео да улије додатну снагу и врати вештачки пољуљани углед деценијама цењене организације ветерана. Успели смо, међутим, да се саберемо и  наставимо, то са поносом износим, трасом коју је, у општем интересу, одредио врсни интелектуалац и надасве родољуб наш друг и пријатељ Мића свестан времена, услова и околности у којима постојимо.

Са многим потомцима бораца, поштоваоцима, низом самосталних угледних удружења попут Клуба генерала и адмирала или Београдског форума за свет равноправних, страдалницима из Јасеновца и других злочиначких логора у Другом светском рату, борцима што су бранили интегритет и суверенитет наше земље и одупрли се натовској агресији, само њих помињем надајући се да се други неће увредити, обезбедили смо повратак кроз велика врата на широку друштвену сцену и, чувајући традицију, наставили антифашистичку борбу у интересу не само нашег подручја и, према томе, ширег простора што је уродило и значајним признањима.

БОРЦИ СУ  ГЛАС  РАЗУМА

Б: Истина је да у свету влада забринутост. Мало је, на жалост, региона у којима не букти ратни пламен. Стари борци имају обичај да кажу како нико тако добро као они не знају какве страхоте доносе војевања. Има ли тај крик разума одјека?

Д.Ч: Пуним срцем кажем – има! Само што бих се уместо крика пре определио да је у питању глас разума. Погледајте све манифестације СУБНОР-а, од евоцирања успомена везаних за Сремски фронт, преко слободарских јулских ватри у Белој Цркви, стратишта у Јајинцима или крагујевачким Шумарицама, пред споменицима на Кадињачи, врху Космаја и у Пријепољу, од Мачве и Топлице,  Јабланице, преко Пчињског краја и Тимочке крајине до Фрушке горе и оног емотивног марша мира и сећања у октобру поново поносног непобедивог Београда.

Не могу чак ни да набројим стотине и хиљаде догађаја у 2016. који су приказали добру страну Србије поносну на славну прошлост препознату и признату у Другом светском рату, кад су храбри партизани, предвођени КПЈ и другом Титом, вођени идејом правде и слободарства, као истински и једини антифашисти, стали без двоумљења у јединствен фронт антихитлеровске коалиције. И постали, на том правом путу истине, сведок историјске победе коју  ни један, ни у једној средини, фалсификатор не може, без обзира на то колико се упињао, да помути.

Б: А покушавају, негде и успевају. И код нас, али и у свету.

Д.Ч: Јалов је то покушај. Ту скоро,у октобру и новембру, била су два велика скупа антифашиста. У Москви су се састали ветерани из четрдесетак земаља, а у Прагу је заседао Седамнаести конгрес Међународне федерације антифашиста и покрета отпора ФИР са седиштем, иначе, у Берлину.

Било је говора и о тим настојањима негдашњих, како је формулисано, пионира комунизма и њихових потомака да славно време одбране од фашизма инструментализују у идеолошки реваншизам и међу лажне слободаре угурају силом на срамоту квислинге и колаборанте хитлероваца зарад интереса нових газда. Мислећи да ће фабрикованим судским тобожњим рехабилитацијама, рушењем споменика, преименовањем улица и тргова, гомилама измишљотина у школским уџбеницама потрти заклопљене стране историјске истине и преварити тровањем младе генерације о времену херојства и жртвовања живота за слободу коју болесни халапљиви геостратези нису деценијама могли да угрозе.

Б: Сваки дан видимо и у нашој средини колоне избеглица. Како борачке организације у свету гледају на таква људска страдања?

ЗНА СЕ ЧИЈА ЈЕ БРУКА

Д.Ч: Општа је потиштеност. У Прагу је, рецимо, Италијан изнео као кореферент да у његовој земљи има тренутно 100.000 несрећника углавном са афричког континента.

А онда сам ја, као први говорник у политичкој дебати и без жеље да реплицирам, навео како код нас, неколико пута мањој територији од италијанске, борави чак и више од 10.000 избеглица. Њима је пут у Србију отворен, али су границе за Европу затворене.

Где се изгубила саосећајност? Код нас сигурно није. Ми разумемо туђу несрећу, осетили смо често на сопственој кожи како је губити кров над главом, бежати од напасника спасавајући голи живот.

Није добро, међутим, што се, мада сада далеко отвореније него раније, не говори више о томе ко је кривац за општу бруку. А зна се ко фабрикује ратове и из којих побуда.

У Прагу смо о томе посебно говорили ми Срби, али нису штедели речи осуде ни Грци, па Холанђани, Немци. Позивали су се на изборну вољу америчког народа, предвиђајући дашак наде у изјавама нових вођа да ће одустати од свргавања влада које нису по њиховом ћефу. То јесте један од путева да се геостратегијски апетити смекшају, али су оптимистичке најаве још на дугачком штапу и свима нама у покерашкој игри гарогана не преостаје друго до да се уздамо у себе и памтимо обазривости ради ону народну по којој трава страда кад се слонови макљају.

Б: Још само једно питање са међународне сцене. Где је наша организација у том погледу?

Д.Ч: Врло високо. Угледни смо и у ФИР, али и у Светској асоцијацији бораца ФМАК чија је централа у Паризу. Обе организације су носиоци високог признања ОУН ”Весник мира”, што само по себи говори о планетарном угледу. СУБНОР пред њима енергично заступа своја програмска начела, антифашизам и слободарство и гордо проноси стег Србије.

Захваљујући дугогодишњем угледу и постојаношћу, СУБНОР је поуздан партнер сличних или истоветних удружења широм Европе. Сарадња је изванредна и нема, могу слободно да кажем, земље која не жели на овом нашем плану да остварује блиске везе.

Не бих посебно издвајао, мада због коректности треба да истакнем контакт са Сверуском организацијом ветерана Руске Федерације. Одржавамо сарадњу са бившим југорепубликама и у том погледу нисмо имали неразумевања, посебно кад је у питању антифашизам.

БРИГА  ЗА СВАКОГ  ЧЛАНА

Б: У свакодневном животу чланови наше организације се сусрећу са уобичајеним проблемима. Како и колико можемо да им олакшамо?

Д.Ч: Евидентно је да са оним октобарским променама није ”остао камен на камену”, па се то незаустављиво пренело и на субноровску организацију. Сви су осиромашили, па и тамо, где по законима, локалне самоуправе морају да испомажу снебивају се немоћно слежући раменима.

Схватамо финансијску општу немоћ, али не разумемо поједине локалне скупштине и челнике, не бих овом приликом да помињем имена, који немају ни трунку разумевања и не хају за чланове једне веома значајне организације која има, нећу то да изоставим, изузетан изборни потенцијал, што се попут бумеранга може да окрене, у одређеном периоду, против средина и појединаца што немају слуха и за ту врсту политичког опортунитета.

Морам, међутим, да потврдим и низ добрих примера. За похвалу како успешно сарађују са СУБНОР-ом који у сваком месту исказује примером конструктивност и жељу да подстакне општи бољитак и, не упуштајући се у политичка определења, прихвата са уважавањем изабранике народне воље.

Нама је, путем свих одбора, веома стало до бриге о сваком члану. Нарочито кад је у питању онај немоћнији део, стари борци и њихове породице. Помоћ се понајвише огледа у честим посетама, пријатељској другарској речи, али и поклонима у најосновнијим намирницама, огреву, медицинској заштити. Огрешићу се о многе, али бих ипак потенцирао акције у, рецимо, Крагујевцу, Вршцу, Врању…

У овом погледу, иницијативама и потезима на терену, видан допринос даје и комисија при Председништву са низом истакнутих искусних стручњака у области социјалне и здравствене заштите, која конкретним везама са одређеним установама локалне самоуправе и едукативним семинарима доприноси помацима ка поновним настојањима да стара генерација ветерана буде збринута на достојанствен и заслужен начин.

У новој години уложићемо напоре и да Специјална болница ”Бањица” у Сокобањи, чији је оснивач са пуним правом СУБНОР Србије, буде опет место за рехабилитацију нашег чланства по повољнијим условима.

Б: А каква је сарадња са највишим органима власти у држави?

Д.Ч: Боља ове на измаку од оне претходне године, а надам се још успешнија у 2017.и надаље.

Већ другу годину заредом слави се Дан ветерана. То је већ, само по себи, био добар сигнал Владе Србије и Министарства одбране да поштују борце за националну слободу и суверенитет. Нису заборављени ни они из балканских ратова, још мање солунци, страдалници са албанских гудура и крфске обале, дакако храбри партизани који су у редовима антихитлеровске коалиције победили фашизам у Другом светском рату, а ни генерација која је бранила 1999.године од удруженог натовског бомбардовања.

СУБНОР Србије је са Владом Републике Србије коорганизатор више значајних државних манифестација. А имамо примерно разумевање и ресорног министарства, укључив наравно министра и државног секретара задуженог за борачку област.

Учествујемо у пројектима и добијамо средства према могућностима буџета. Често таворимо. Мучимо се како да, рецимо, одржимо већ четири деценије постојан угледни књижевно-публицистички конкурс ”Драгојло Дудић” или сарађујемо на међународној сцени где смо, по правилу оснивачи најважнијих организација ветерана, али и вредни и аргументовани представници Србије.

Републички одбор и Скупштина не добијају ни динара да се састану, па и то ствара велике проблеме не само административне природе. Сви у руководству су, иначе, волонтери, а само један појединац, на стручним пословима, запослен је уз скромну плату. Проблем је, да се ето жалим, плаћање струје, грејања и осталих обавезних дажбина.

СВЕ ВИШЕ У ЈАВНОСТИ

Б: Са једне стране сте, друже председниче, задовољни сарадњом са централним властима, а ипак сте, како сами кажете, у стању да таворите?

Д.Ч: То је тако, Својевремено, под ранијем Председником Републике и Владом, нису практично ни хтели да чују за СУБНОР.

Сада су нам практично сва врата отворена, али стање са буџетским средствима се променило. Добрим делом и због тога што су нас досовци својевремено утерали у такозвани цивилни сектор, одредили нам судбину до уништења законским прописима о удружењима грађана.

Улога СУБНОР-а на домаћој друштвеној и међународној сцени, беспоговорно залагање и учинак за општи бољитак наше отаџбине и борба у свету за мир, разумевање и високо подигнут стег Србије гдегод се говори о антифашизму, квалификују нас без трунке дилеме да се правно изнађе модел како масовна организација са преко 130.000 чланова мора имати квалитетно нови и оправдано заслужен друштвени статус.

Не тражимо никакве посебне привилегије, али смо једнодушни у захтеву, од којег нећемо одустати демократским средствима, да нас Влада Србије изузме  из досадашњих непримерених прописа који нас на све начине не само потискују већ свесно уништавају по ранијем рецепту. СУБНОР никад ни на који начин није спадао у ”групе грађана”, а још мање у овом времену кад разноразни тај фамозни невладин или цивилни сектор припада, и бива издашно финансиран и усмераван, далеко од своје отаџбине и, што је још горе, инструментализован против отаџбине којој, ваљда, припада.

СУБНОР Србије неће и не може никад бити у таквој дружини. Због тога смо сигурни да ће наша јединствена молба, не кажем чак захтев, бити савесно размотрена. И што пре, у наступајућим месецима, позитивно решена. Као у свим цивилизованим државама у свету које на посебан начин третирају ветеранске организације. Или у ЕУ насталој на антифашизму као темељном принципу и опредељењу без алтернативе.

Б: И, на крају овог новогодишњег разговора, реците колико се променио и да ли се променио однос медија?

Д.Ч: У добром делу Србије, оне такозване локалне редакције, исказују и даље разумљиво интересовање за рад организације својих суграђана.

У Београду, централни медији, понашају су маћехински. Тек понекад и по критеријумима које тешко могу назвати професионалним. И тв станице и новине, али ипак мало, уистину, нешто боље него претходних година. Нарочито онда кад не могу да избегну ”државни догађај” у коме је СУБНОР Србије активни учесник. Али, већ смо огуглали. Слика и прилика уредника у главном граду је одавно позната.

СУБНОР-у је преостао месечник ”Борац”, али посебно портал на интернетској мрежи. За невероватно кратко време имамо увелико преко 730 хиљада посетилаца и више од 2 милиона и 300 хиљада прегледа.

То говори о интересовању за СУБНОР и о раду организације која не одустаје од патриотизма и антифашизма, темељних принципа толико значајних за нашу отаџбину Србију.

Print Friendly, PDF & Email
Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
13°
Делимично облачно
06:3916:07 CET
ПонУтоСре
19/8°C
17/11°C
15/9°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2020. износи 1.000 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2020.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.