О томе је реч

ПОГАЧА И ХЛЕБ

Пише: Душан ЧУКИЋ

Ономад су вредни чланови СУБНОР-а из Лесковца са огорчењем писали како се неки назови историчари упорно, без осећаја за културу сећања и суштину историјских збивања у одређеном времену, дрвљем и камењем обрушавају на Народног хероја Кочу Поповића наводно кривог што су савезници из антифашистичке коалиције септембра 1944. бомбардовали њихов град.

Лесковчани су аргументима доказали да је у питању био стратегијски потез  са циљем да се заустави повлачење знатних хитлеровских војних хорди из Грчке и омогући Народноослободилачкој и партизанској војсци продор ка Београду и касније  совјетској Црвеној армији у центар Европе до  Берлина.

Ово је, дакако, једна од новонасталих оптужби изђикалих губитника Другог светског рата, који иако малобројни, попут некаквог покрета за обнову монархије, бучно и мучно запомажу тражећи хлеба мимо погаче – запињу да републикански поредак измене прокламацијама и гомилањем спискова само њима знаном, бар у толиком броју, жртава наводног ”црвеног терора” и оправдавањем колаборације са окупаторима.

У исто време охрабрени са стране рушитељи хтели би силом, мимо изборне воље огромне већине народа, да преотму уличним гунгулама власт на којој су се већ брукали у низу година пунећи бисаге после петооктобарског преврата.

Опкољавање државних установа највишег значаја, претње батинама и оружјем, витлањем вешалама, најпростачкијим погрдама, блокирањем тв центра да Председник Републике не може да се обрати народу који га је огромном већином изабрао, само је део неуспелог бесчасног покушаја да се произведе хаос и Србија у привредном и политичком успону заустави и претвори у монету за поткусуривање туђих интереса.

Таква прича је већ одавно испричана на овим просторима и тешко да ће се наш човек двапут оклизнути на исту банану испуштену из најамничке руке.

Скупови одржавани ових дана и у организацији антифашистичког СУБНОР-а, поводом славља што је 1944. године након тешког ратовања са хитлеровском солдатеском и њеним трабантима из домаћих редова срцем извојевана слобода, потврда су да Србија има сигурну будућност без обзира на то ко постављао препреке.