На данашњи дан пре 44 године, у Љубљани је преминуо доживотни председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Јосип Броз Тито.
Делегација СУБНОР-а Србије коју су сачињавали: председник СУБНОР-а Србије генерал мајор Видосав Ковачевић, председседница СУБНОР-а Савски Венац Олга СтоиљковићТрифуновић и Јасмина Јакуб положила је венце на гроб Јосипа Броза и његове супруге Јованке Броз Будисављевић која почива њега у Кући цвећа.
Највећа сахрана 20. века
Ковчег са Титовим посмртним остацима стигао је Плавим возом из Љубљане, преко Загреба, у Београд.
Три дана касније, на сахрану је дошло 700.000 људи. Присутно је било 209 државних делегација из 128 земаља света. Био је то најпосећенији погреб неког државника у 20. веку.
Последњу пошту оснивачу Покрета несврстаних одали су 31 председник државе, 22 премијера, четири краља, шест принчева и 11 председника националних парламената. Из Хладним ратом подељеног света, у Београд су допутовали државници из оба табора.
На сахрани су били и Маргарет Тачер, потпредседник САД Волтер Мондејл, Индира Ганди, Хосни Мубарак, Садам Хусеин, Леонид Брежњев, Николај Чаушеску, шведски краљ Карл XВИ Густав…
Тито је сахрањен у Кући цвећа на Дедињу уз оближњи Музеј Југославије, која је још увек одредиште бројних туриста, посетилаца и поштовалаца из бивших југословенских република и целог света.
Нема га 44 дуге године, а као да је отишао јуче. Народи и народности Југославије га памте као револиционара, ратника, дипломату и нада све победника Другог светског рата. Једини ратни командант који је са својим партизанским јединицама непосредно узео са пушком у руци лично учешће у ратним дејствима на тлу Југославије од 1941-1945 године.
Суђен у Краљевини Југославији због права радника, када је запамћена његова реченица „признајем суд само своје партије“, прогањан, хапшен али као феникс се дигао да стане испред народа који је препознао патриоту који се бори против окупатора, квислинга и створитеља многобројних стратишта и логора на територији Југославије и Србије да поведе обичан-необичан народ који само жели слободу!
Од десетак најоданијих људи у кући Рибникара 4. јула 1941. године до четири армије са 800.000 партизана на крају рата, била је то победничка визија Југословенства.
Његова идеја је присутна и данас, кад се испред његове вечне куће после 44 године од смрти 4. маја 1980. године скупио велики број поштовалаца са свих страна света и бивше нам домовине Југославије.
Тито је био наш, али и светски признат и познат човек, то нас само може оснажити за даљу борбу за праведнији, мирољубивији и бољи свет који треба да оствавимо генерацијама које долазе.
Смрт Фашизму-Слобода народу!
