Пре деветнаест година, 17, 18. и 19. марта 2004. године, над Србима Косова и Метохије догодио се погром. Био је то други велики погром који су косовски Албанци починили над Србима Косова и Метохије, по агресији НАТО-а на Србију, односно СРЈ 1999. Током јуна 1999. године изгнано је приближно четврт милиона Срба и других неалбанаца. Притом се све догађало у присуству међународних војних снага.

Обележавању Дана сећања на погром на Косову и Метохији, у Народном позоришту у Београду присуствовали су: председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, председник Скупштине Србије Владимир Орлић, министри Никола Селаковић, Ђорђе Милићевић, Томислав Жигманов, Јелена Беговић, Дубравка Ђедовић, Михаило Јовановић, Дарија Кисић и Раде Баста, директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић, народни посланици и представници Града Београда.

Државној церемонији су присуствовали и представници војске Србије, СПЦ и верских заједница, СУБНОР-а Србије, борачких удружења, дипломатског кора, као и породице страдалих.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић поручила је да Србија данас одговорном и храбром политиком настоји да постави другачије темеље будућности у којој ће српска деца у покрајини имати безбрижно детињство.

Брнабић је истакла да Србија води политику у којој ће мир а не бодљикаве жице обезбеђивати српске светиње, у којој Косово и Метохија остају наше и нагласила да сан о бољој будућности морамо да градимо заједно са Албанцима.

Погроми за нас никада више неће бити немири, нити агресије и интервенције, једино таква Србија има шансу, снагу и визију да заштити своје нациоанлне интересе и заштити своју прошлост и утре пут чак и када делује да га нема, за бољу и успешнију будућност, рекла је она.

Према њеним речима, данас је свима у Србији и свету јасно да никаквих „олуја и погрома“ српског народа више неће бити и да би данас у оваквој Србији такви злочини били немогући.

У оквиру обележавања деветнаесте годишњице мартовског погрома над Србима на Косову и Метохији у Грачаници је служен парастос и положено цвеће у знак сећања на страдали српски народ.

У манастиру Грачаница, епископ рашко-призренски Теодосије, уз саслужење викарног епископа новобрдског Илариона, служио је парастос.

„Зато се и ове године Мартовског погрома сећамо не само са тугом и болом, због изгубљених живота, запаљених светиња и унесрећених људи који су тих дана изгубили своје домове, већ и са чврстом надом да нас ни то, ни било које друго страдање неће и не сме поколебати у решености да останемо свој на своме. Они који би желели да нас овде више нема и не буде, увек ће гледати и видети у нашим светињама, у нашим селима и гробљима оно што их подсећа на српски народ и наше вековно присуство на овим просторима“, поручио је владика Теодосије, на свечаној Академији посвећеној Мартовском погрому, одржаној након парастоса.

У знак сећања на 17. март 2004, отворена је и изложба са ликовне колоније „Јесен у Призрену 2022“ и одржана свечана Академија.

Током насиља на Косову и Метохији 17, 18. и 19. марта 2004. године убијено је најмање 27 особа, од којих 16 Срба, повређене су стотине Срба, као и десетине припадника међународних снага који су се сукобили са албанским екстремистима штитећи нападнуте и њихову имовину и храмове.

Порушено је 935 српских кућа и запаљено 35 верских објеката, укључујући 18 споменика културе, међу којима и древна црква Богородице Љевишке. Прва литургија у њој служена је тек шест година доцније, али трагови девастације и пожара нису отклоњени. Године 2006. стављена је на листу споменика под заштитом УНЕСКО-а. Богородица Љевишка, један од најрепрезентативнијих споменика средњовековне Србије, епископско средиште српске цркве у средњем веку, посебно раскошну форму добио је у време Краља Милутина (1282-1321), мада је и раније било архијерејско средиште призренског епископа српске цркве.