На данашњи дан 12. фебруара 1942. године, пре 82 године, у Нишу се догодило прво организовано и велико бекство из једног нацистичког конц–логора за време Другог светског рата – логора на Црвеном крсту, када је тог дана група од око 147 логораша кренула у бекство на путу слободе.
Масовно бекство логораша у партизане предводио је Бранко Бјеговић, а од 147 логораша који су кренули у бекство успело је да побегне њих 105, док је 42 погинуло током бекства. Тек након овог и још једног успешног бекства децембра исте године, у организацији Наде Томић и Милке Протић, овај логор постаје један од најсурових нацистичких логора смрти.
Историчари процењују да је кроз логор прошло 30.000 људи, жена и деце. На Бубњу је стрељано 10.000 логораша (неки подаци казују 30.000), а велики број интерниран у друге нацистичке логоре на територији Аустрије, Немачке, Пољске и Норвешке.
После пробоја затвореника из логора Немци су започели масовна стрељања логораша на Бубњу, док су жене и децу Јевреја Ниша с пролећа 1942. године пребацили у логор на Сајмишту. Већ јула месеца Немци су овде довели Јевреје из других градова и ту их стрељали заједно са другим невиним Србима и Ромима. Новембра 1943. године убијен је последњи јеврејски заточеник – укупно 341 из Ниша и стотинак из околих места, као и око 150 јеврејских избеглица из Пољске. Предосећајући крај, нацисти су, у току 1944. године, уништили документацију, спалили посмртне остатке стрељаних и 14. септембра 1944. године ликвидирали последњих 36 логораша.
Обележавања овог тужног сећања на сужње из конц-логора у Нишу и овом приликом у Меморијалном комплексу „12. фебруар“ најпре је одржан парастост свештеника Нишке епархије, а затим молитва за жртве врховног рабина Србије Исака Асиела, великомученицима логорског казамата на Црвеном крсту.
Након тога, у организацији Градског одбора СУБНОР-а Србије Града Ниша, др Горан Милосављевић одржао је пригодну беседу у којој је, између осталог, казао:
„Припала ми је неизмерно велика част да вас испред СУБНОР-а Србије, Градског одбора Ниш поздравим на овом херојском месту, месту страдања и месту васкрса, поноворођене слободе, правде и истине! Баш данас, када обележавамо 82 године од пробоја из злогласног Лагера Ниш, вредности који су голоруке логораше водили прсима на пушке, бајонете и логорску жицу угроженије су више него икада… Баш у данашње време се правдољубива и антифашистичка, слободарска борба проглашава за нешто сасвим супротно, губитници се проглашавају победницима, а победници се представљају као поражени!
Подсећам вас да је српски народ од памтивека плаћао највишу цену за слободу.
Зато смо ми овде, да памтимо, да подсећамо, да никада не заборавимо како је 147 наших суграђана, сународника, предака, херојски кренуло у немогућу мисију и како се њих 105 пробило у слободу, износећи бакљу антифашизма и правде са овог најмрачнијег места…
Слава херојима народноослободилачких ратова Србије! Смрт фашизму, слобода народу! “
У склопу ове манифестације Извиђачки одред Ниша који је извео извиђачки марш „Трагом логораша“ предао је рапорт градоначелници града Ниша Драгани Сотировски. На маршу којим се, почев од 1962. године, традиционално обележава пробој логораша који су се прикључили партизанским јединицама, учествовало је преко 100 извиђача. Марш је посвећен страдању, храбрости и патриотизму грађана Ниша и Јужне Србије, али и јединственом бекству из логора у Нишу.
Меморијалном скупу градоначелница Драгана Сотировски обратила се следећим речима,
„Ово место је сведок да је приврженост идеалима јача од природног инстинкта или нагона за животом. Јуриш босих, голих и измучених затвореника на жице, на којима је остало њих 42, а 105 се домогло Виника, била је, и занавек остала, порука поколењима. Највећа срећа су независност и слобода. Овај логор је наша велика рана, велика и вечна опомена о мржњи људском уништавању које се рађа из похлепе, зависти, кукавичлука и страха. Мржња посејана овде 40-их година прошлог века заправо је продукт непотпуног ума и простоте“.
Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дејан Антић је у свом обраћању средствима информисања посебно истакао слободу и њене вредности и решеност логораша да се за њих вреди борити .
“. Људи који су јуришали на логорске жице су пример како се српски народ борио за слободу и како је ценио слободу више од било чега. Ми данас, морамо млађе генерације да учимо колико је вредна слобода и да се за слободу вреди борити”.
Обележавању пробоја логора и полагању венаца присуствовали су: државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дејан Антић, представници Нишавског управног округа, градоначелница Ниша Драгана Сотировски, председник Скупштине града доц. др Бобан Џунић, председници градских општина, припадници војске и полиције, представници српско-руског хуманитарног центра, борачка и патриотска удружења, потомци страдалих, припадници ромске и јеврејске заједнице, извиђачи, као и бројни грађани Ниша. У име СУБНОР-а Србије града Ниша венац је положила делегација на челу са Анђелком Милићевићем, пуковником у пензији, чланом Председништва СУБНОР-а Србије и председником Градског одбора СУБНОР-а Србије града Ниша, Момчило Јовић, пуковник у пензији и члан градског одбора и Сузана Марковић председница Надзорног одбора.
12. фебруара 2024.