Поводом обележавања 110-годишњице стварања и развоја српске војне авијације, која је одржана 30. новембра 2022. године у Клубу генерала у Нишу, у организацији Градског одбора СУБНОР-а Ниш, приређен је округли научни сто „Сто десет година стварања и развоја српске војне авијације“.
Скуп је отворио председник ГО СУБНОР-а Ниш пуковник у пензији Душан Новаковић који је поздравио присутне госте и учеснике округлог научног стола. Након тога, научном скупу обратила се заменица градоначелнице Ниша Душица Давидовић која је, између осталог, рекла: „Од памтивека Ниш је, најпре као Константинов царски град, а потом вековима, као значајна европска раскрсница путева, имао значајну улогу у историјским догађањима и прекретницама српског народа: у средњовековним временима, српским устанцима против Османског царства, балканским ратовима, Првом и Другом светском рату, одбрани од НАТО агресије“, те да је „своју богату историјску улогу овековечио и 24. децембра 1912. године у коме је у оближњем месту Трупале створена српска војна авијација“.
Нагласила је да је од тог дана Ниш постао престони град овог рода српске војске и да је у њему службовао и летео Михаило Петровић – Икар српског војног ваздухопловства који је, недуго иза тога, у рату с турском војском за Скадар, постао прва српска ваздухопловна жртва. „И касније, па све до данашњих дана“, како је нагласила, „Ниш је имао важну улогу у развоју српског, односно југословенског ратног ваздухопловства. При том, како је познато, Ниш је много пута био страдалачки град немачке фашистичке авијације и савезничких бомбардера 40-година и ваздушних снага НАТО-а 1999. године. Стога Ниш заслужује да се овај јубилеј обележи у њему на достојан начин. А томе, свакако, доприноси и овај округли научни сто…“
Душица Давидовић је у име Града истакла изузетну сарадњу у бројним активностима на обележавању историјских догађања везаних за све ослободилачке ратове Ниша и шире друштвене заједнице са СУБНОР-ом Србије, а посебно са градским одбором Ниша и југоисточне Србије и Расинског управног округа. „И коначно“, како је рекла, „имам пријатну обавезу да вас обавестим да је председник Републике Србије Александар Вучић прихватио покровитељство централне свечаности обележавања овог значајног јубилеја из наше историје који ће се одржати у нашем граду 24. децембра ове године што представља велику част за све нас који улажемо огромне напоре на неговању славних традиције српског народа, а самим тим и српског војног ваздухопловства“.
Научни скуп је отпочео уводним излагањем уредник Зборника изабраних радова проф. др Видимир Вељковић у којем је укратко навео излагаче и теме којима су се они бавили.
Рецензент генерал-потпуковник Радољуб Масић о квалитету изабраних научних и стручних радова посебно је издвојио: „Тематски зборник радова, у који су 13 аутора, у оквиру дванаест тема, изложили, свако од њих на свој начин, са становишта историјских догађања, анализира стварање и развој српске војне авијације, почев од најранијих – пионирских дана оснивања ваздухопловне команде 24.12.2022. године у Трупалама код Ниша, установљавања првих авијацијских јединица у Србији.“ Навео је да су аутори „на промишљен, историјски утемељен начин, по први пут у нашој литератури“, обрадили развој и борбени пут српске авијације у Првом светском рату, караљевском ваздухопловству, у одбрани од авијације немачке војске у Априлском рату, послератном развоју, одбрани од НАТО агресије и пертспективама будућег ратвоја овог рода нашег РВ и ПВО.
У име другог рецензента, генерал-мајора Видосава Ковачевића, председника СУБНОР-а Србије, који је био спречен да присуствује научном скупу, пуковник у пензији Анђелко Милићевић, члан председништва Србије, посебно је нагласио: „Овај научни скуп, на коме ће аутори дати многе познате, али и до сада неизречене и ненаписане чињенице, поред свечаног карактера, имаће и едукативну компоненту нашег неизбрисивог сећања на све оне знане и незнане ваздухопловце који су градили наше РВ и ПВО и који су многи од њих у одбрани наше независности дали животе за лепшу и срећнију будућност српског народа и свих друхих народа који у Србији живе“.
Такође, користећи речи проф. др Зрана Пешића, навео је и следеће: „Зарад памћења, на шта и аутори у својим излагањима истичу, неопходно је неговати културу сећања на наше ваздухопловце. Јер, слаба култура сећања доводи до ревизије прошлости, чему смо ми, како су многи историјски догађаји показали, због различитих, најчешће, политичких и идеолошких интереса и чињеница, склони, заборављаајући све оно што смо за свој народ урадили. Још је Херодот, отац историје, говорио пишући историју да „не жели да се ти људи изгубе у измаглици времена“, а ми додајемо не само они, него и генерације после“.
Након тога, уследила су излагања учесника научног скупа и аутора Зборника изабраних радова. Тако је проф. др Милоје Пршић говорио о Првом балканском рату 1912. године, његовим резултатима, потреби за оснивање српске војне авијације и његовој актуелности у садашњим балканским, регионалним и светским актуелним догађајима. Проф. др Зоран Пешић детаљније је образложио почетке стварања српске авијатике од 1912. до 1918. године, а Милорад Ђошић о животу и херојској погибији Михаила Петровића – Икара српске војне авијације. Александар Огњевић, врстан зналац и публициста српске авијације, у раду „Битка за Београд у Априлском рату 1941. године“, на документован начин и, до сада непознатим чињеницама, образложио је херојски отпор пилота Краљевине Југославије далеко надмоћнијем немачком ваздухопловству.
Проф. др Зоран Миладиновић, као новинар и публициста који је у тој улози био сведок НАТО агресије, у свом излагању осветлио је многе непознате догађаје о херојској одбрани Треће армије у тој агресији. Слично томе, аутори проф. др Миодраг Гордић и доц. др Иван Петровић, осветлили су значај РВ и ПВО као стратегијске детерминанте у оружаним сукобима, конкретно на примеру НАТО агресије на СРЈ. О Ваздухопловству и ПВО Војске Републике Српске, о којој се по први пут пише и говори, у свом излагању проф. др Видимир Вељковић, дао је многе, до сада, непознате, податке о стварању, борбеним дејствима и значају овог вида у одбрамбено-отаџбинског рата Војске Републике Српске.
И док се војни политиколог пуковник Драгољуб Илић бавио историјским аспектом хероизма пилота бранилаца српског неба, почев од Михаила Петровића до хероја који су се у неравноправној борби супротставили НАТО авијацији, дотле је мс Немања Глишић за своју тему узео руски и совјетски утицај на српско и југословенско војно ваздухопловство
Иако научном скупу, такође из оправданих разлога, нису присуствовали Бобан Јанковић, Зоран Јаковљевић и Горан Савић, на су скупу прочитане њихове закључне речи о савезничком бомбардовању Ниша 1943. године, послератном развоју и перспективама садашњег РВ и ПВО и доприносу развоја спортског ваздухопловства авијацији Србије.
Председник Скупштине СУБНОР-а Ниш
- новембра 2022.