Приказ Тематског зборника „Сто десет година стварања и развоја српске војне авијације“ Савез удружења бораца народноослободилачких ратова Србије Градског одбора Ниш, 2022.
Сада већ далеке 1912. године, на дан 24. децембра, наредбом министра војног Радомира Путника, на симболичан начин отпочела је сто десета година стварања и развоја српске војне авијације. У историји српског народа ова година ушла је у ред једног од најзначајнијих догађаја по далекосежности националног стваралаштва и идентитета по коме се памти и препознаје.
Од тада је, само географски малена, а стваралачким идентитетом, одлучношћу и храброшћу у оквирима техничко-теехнолошких развијених, економски и војно снажнијих, првенствено западних светских моћника, у развоју војне авијације и сама постала значајан војни чинилац. Све нас то данас, а и убудуће, снажно обавезује да негујемо културу сећања и изнова, из научне перспективе, истражујемо стваралачки пут српске авијације која је прошла трновити пут развоја, успона и падова за време свог ратног и мирнодопског бивствовања.
Зборник који се налази пред нама садржи дванаест претходно написаних радова, а које су рецензирали еминентни историчари војне авијације. Након тога, у организацији Градског одбора СУБНОР-а Ниш, публиковани Зборник тематских радова, уз пригодни сажетак усменог саопштења аутора, јавно је представљен у Дому Војске Србије у Нишу.
Аутори уврштених радова су истакнути национални историчари, публицисти, архивисти, кустоси, дугогодишњи учесници у стварању војног ваздухопловства и ПВО: проф. др Милоје Пршић, проф. др Зоран Пешић, проф. др Зоран Миладиновић, проф. др Миодраг Гордић, доц. др Иван Петровић, проф. др Видимир Вељковић, мс Немања Глишић, историчари – публицисти Милорад Ђошић, Александар Огњевић, Бобан Јанковић, Зоран Јаковљевић, Драгољуб Илић и Горан Савић.
Аутори су у истраживању обухватили разнородне проблемске теме којима је највећим делом приказан развојни пут српског Ратног ваздухопловства и ПВО. Сагледана је улога појединих досадашњих историографских истраживања о војнополитичким условима настанку српске авијације пре и почека балканских и Првог светског рата, дат је приказ српске авијатике од 1912. до 1918. године, представљено је сећање на Михаила Петровића, прве жртве српске војне авијације.
Историјски прецизно и документовано, са до сада непознатом архивском грађом у нашој земљи и иностранству, чињенично је објашњена ваздушна битка за Београд у Априлском рату 1941. године, коришћењем аутеничког сведочанства листа „Ново време“ представљено је савезничко бомбардовање Ниша 1943. године, дат приказ послератног развоја (1945-1992) као и перспективе изградње и развоја Ратног ваздухопловства и ПВО у наредном периоду.
Представљени су изразито драгоцени документи о одбрани Треће армије од НАТО авијације 1999. године, Ратном ваздухопловству и ПВО као стратегијској детерминанти у оружаним сукобима (Пример НАТО агресија на Савезну Републику Југославију), Ваздухопловству и противваздушној одбрани Војске Републике Српске у одбрамбено-отаџбинском рату, хероизму пилота бранилаца српског неба, руско и совјетском утицају на српско и југословенско ваздухопловство, и доприносу спортског ваздухопловства развоју српске авијације.
На крају овог сажетог прегледа укратко закључујемо. Зборник који се налази пред нама на објективан и непристрасан начин указао је на важне догађаје из историје српског РВ и ПВО. Указао је на читаву једну велику об-ласт националне прошлости и као такав представља значајан корак у подстицању нових и даљих сродних истраживања.
А када је реч о култури сећања не смемо дозволити да над нама превлада заборав. Наиме, како је Зоран Пешић, један од аутора Зборника, написао да су српска авијатика и авијација Краљевине Југославије у новој историји дуго година након 1945. потиснуте. Слаба култура сећања доводи до ревизије прошлости и њене инструментализације у корист различитих политичких интереса и циљева. У том контексту треба посматрати и ове радове, као и обележавање стодесетогодишњице стварања и развоја српске авијатике, као скроман допринос култури сећања.
Коначно, неопходно је напоменути да је Ниш колевка српске авијатике, те да су се захвалне Нишлије на себи својствен начин одужиле ваздухопловцима, јер су ваздухопловци још од 1912. године одувек ту присутни.
Између осталог, Нишлије су пионирима српске авијатике и другим ваздухопловцима: изградили Спомен собу на Војном аеродрому Ниш коме су дали име по нареднику пилоту Михаилу Петровићу, изградили споменик Икар и споменик палим авијатичарима у Другом светском рату, написали многе књиге, фељтоне и написе, организовали разне манифестације и др. Нажалост, Спомен собе на аеродрому више нема. Надамо се да ће то неко исправити јер они који своју прошлост не знају или не славе успехе, славиће нечију туђу, то је већ одавно позната чињеница.
На крају, да сећање на славне дане када је у Нишу формирана команда српске авијатике не исчезава, потврђује и допринос града Ниша на чијој је територији био лоциран војни аеродром са првим српским ваздухопловима, који је свесрдно пружио неопходну помоћ у обележавању овог значајног догађаја.
редовни професор у пензији
- новембра 2022.