САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 854592Укупно посета:
  • 2640206Укупно прегледа:
  • 2Тренутно посетилаца:

ПИСМО КАО ОПОМЕНА

У борачким организацијама у Србији траје дебата о актуелној ситуацији. Повод је , поред осталог, писмо које је Председнику Републике Томиславу Николићу упутио председник СУБНОР-а  проф. др Миодраг Зечевић.

У писму (објављеном, иначе, на нашем порталу) истиче се да се у задње време убрзано, захваљујући и власти, мења историјска истина о недавној прошлости. Државном сахраном кнеза Павла Карађорђевића рехабилитовани су његово дело као политичара и господара Југославије и приступање Тројном фашистичком савезу и Трећем рајху.

У судском поступку је, очигледно при крају, амнестирање свих недела четничког квислинштва у Другом светском рату и њиховог предводника генерала Драже. У томе, као званични опуномоћеници захтева за рехабилитацију, учествују високи државни чиновници у рангу председничких саветника.

Све се чини да се упрља народноослободилачка борба и посебно оспори Тито као вођа. Том циљу послужили су и РТС са низом „спонзора“ да чак и провокативним називом наводне серије Бајића о биваковању четника на Равној гори по свом нахођењу валоризују учеснике својих миљеника на страни фашистичких окупатора у Другом светском рату.

Подухват није, без обзира на позивану гледаност, испунила обећање тих врсних стваралаца да ни камен на камену неће, у историјском смислу, остати у Србији после њихове „истине“ о прошлости наше земље и народа.

У тим напорима пропало је и пре неко вече настојање поменутог Бајића и млађаног историчара Марковића (иначе члана руководства управног те телевизијске куће коју називају јавним сервисом), као и директора Института са савремену историју Павловића (чије се име налази, у својству ваљда жиранта породичне стваралачке мануфактуре, на шпици РТС), да сценаристу и редитеља у годинама за уважавање, некад глумца, потиштеног због евидентног неуспеха, подстрекну у настављању започетог посла и фактичког фалсификовања истине о Србији и српском народу у време борбе са фашистичким злочинцима.

Требало би да РТС, таква му је и намена, снима емисије и серије о прохујалим периодима, па је чудно што на програмима те куће још нема меродавне и објашњавајуће речи о „Великом рату“- Европа или бар поједине умешане земље већ увелико истрчавају са тврдњом, лажном по обичају, да су Србија и српски народ кривци и у том времену.

У организацијама СУБНОР-а су са пажњом и одобравањем прихватили писмо председника СУБНОР-а и оно Републичког одбора о појавама и тренутном стању у овој нашој средини, а са потпуном сагласношћу огласили су се на седницама  и чланови Комисије за информисање и издавачку делатност и Комитета за  међународне односе.

Време у коме живимо је више него озбиљно. На сцену иступају са жељом да воде главну реч групације ретроградних и штетних појава, добијају реч у медијима и нападно брукају антифашистичку прошлост којом се поносе свугде у  прогресивном свету.

Нисмо се, све је очигледније, дозвали памети. И поред тога што поједини политичари од речи и позиције тврде да јесмо.

Такви какви смо сада тешко да ће нас било ко прихватити. А посебно наш народ.

Print Friendly, PDF & Email

2 реаговања на Општи захтев

  • Lune каже:

    Odmah nakon kapitulacije Kraljevine Jugoslavije travnja 1941. godine Srbija je došla pod njemačku vojnu upravu. Visoka crkvena hijerarhija Srpske pravoslavne crkve izjavljivala je kako se protivi bilo kakvoj suradnji Kraljevine Jugoslavije sa nacističkom Njemačkom no čim su nastupile druge okolnosti, odmah su se episkopi SPC pošli dodvoravati nacistima da bi ispunili njihova očekivanja i želje. Okupacijske su se vlasti redovito susretale sa najvišim strukturama svetosavske crkve. SPC je izrazila spremnost da u suradnji sa nacistima rade na očuvanju reda i mira. Priopčenje Sv. Arhijerejskog Sinoda SPC iz srpnja 1941.:”Sveti Arhijerejski Sinod će lojalno izvršavati zakone i naredbe okupatorskih i zemaljskih vlasti, i uticaće preko svojih organa na potpuno održavanje reda, mira i pokornosti.” Nacisti su ih nagradili za tu odanost, davši SPC-u povlastice. Od devet središta eparhija na području njemačko-talijanske okupacije, sve one su sačuvale crkvenu organizaciju.[1]

    Odmah po preuzimanju vlasti započelo je brzo i nesmiljeno provođenje rasističke politike protiv Židova i Roma. U vrlo kratkom su roku preuzeti rasistički zakoni (Nürnberški zakoni) i postupci iz nacističke Njemačke. Okupacijska je vlast u suradnji sa vladom Milana Nedića, donijela brojne antižidovske zakone. Tadašnje hijerarhija SPC nije nijednom prosvjedovala protiv tih zakona, niti da to spriječi ili barem ublaži provedbu. Jedna od prvih diskriminacijskih odredaba bilo je obilježavanje Židova žutom trakom, gdje je pisalo Jevrejin – Jude. Na snagu je stupila 19. travnja 1941., više od mjesec dana prije nego u NDH, gdje je stupila na snagu tek 21. svibnja, popraćena kritikom crkvenih struktura u Hrvata, poglavito kardinala Stepinca.[2]

    Većina je likvidirana u Koncentracijskim logoru Sajmište, Crveni Krst u Nišu ili prebačena u druge koncentracijske i radne logore koje su Nijemci držali pod svojom kontrolom u okupiranoj Europi.

    U suradnji s Nijemcima četnički vojvoda Kosta Pećanac Milan Nedić (koji je sebe zvao “srpski Pétain”) je gotovo sve djelove postojećeg srpskog državnog aparata stavio na raspolaganje nacistima. Pogotovo srpska policija je pomagala nacistima primjerice pri uhićenjima Židova.

    Več u kolovozu 1942. general Alexander Löhr Srbiju je proglasio “Judenfrei” (nacistički izraz za područje očišćeno od Židova).[3][4][5][6]

  • pedjaza каже:

    U pomenutoj TV emisji na Javnom servisu građana Srbije (RTS-u), Radoš Bajić je delovao prilično nervozno i uznemireno. Način na koji je davao odgovore na postavljena pitanja od strane voditeljke, ali i na koji je uopšte govorio, odavali su utisak da se on od nečega ili nekoga brani. Odgovor na pitanje o tome da li je planirano da se u triologiji “Ravna gora” prikaže i masakr koji su četnici izvršili u selu Vraniću, Bajić je vešto izbegao.
    Istoričar Predrag Marković nije bio toliko izričit u odbrani “Ravne gore”, ali je pokušao da napravi lošu sliku o jugoslovenskoj kinematografiji do 1990. godine, napominjući da je od oko 800 snimljenih filmova, čak oko 250 bilo partizanskih, te da su partizanski filmovi time odredili jedan poseban filmski žanr domaće kinematografije. Ipak, niko nije mogao osporiti činjenicu kvaliteta tih filmova i njihove ogromne gledanosti, kao i pozitivnih ocena koje su mnogi od njih imali na međunarodnom nivou.
    Bajić, koji je i sam tumačio uloge u mnogim od tih filmova, konstatovao je da je tadašnja država mnogo više vodila računa o filmovanju istorijskih događaja, što nije slučaj sa sadašnjom koja nema dovoljno sredstava da podrži takve projekte. Ipak, nije se usudio da kaže da su partizanski filmovi predtsavljali neku ozbiljniju grešku.
    U svakom slučaju, pokušaji da se TV serija “Ravna gora” opravda visokom gledanošću, nisu delovali ni malo uverljivo, budući da su je mnogi gledali iz radoznalosti, a ne zato što podržavaju taj televizijski projekat, a izostale su i pozitivne ocene renomiranih filmskih i istorijskih stručnjaka iz zemlje i inostranstva.
    Sadašnja vlast, čini se, pokušava da se nikome ne zameri (ni poštovaocima partizanskog, ni poštovaocima četničkog pokreta), pa je to verovatno razlog što se gotovo uopšte ne oglašava po tom pitanju i što se na javnom servisu povremeno prikazuju i partizanski filmovi. Time se očigledno pokušava stvoriti atmosfera pomirenja, makar prividnog, jer ideološke podele nisu dobrodošle sa aspekta vlasti kojoj su prioritet sasvim druge stvari.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
13°
Сунчано
07:1015:58 CET
УтоСреЧет
15/2°C
13/3°C
13/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2020. износи 1.000 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2020.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.