У Руској цркви „Свете Тројице“ код парка Ташмајдан служен је помен Русима страдалим за Србе у ратовима деведесeтих година. Помен је служио протојереј – ставрофор Виталиј Тарасјев старешина храма. После верског обреда отац Виталиј подсетио је присутне на братске везе наша два народа, као и на чињеницу да су руски добровољци још из српско-турских ратова долазили у Србију да помогну своју православну браћу.

Помену су присуствовали и цвеће положили државни секретари Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор и Зоран Антић, више припадника Удружења ветерана посебних јединица полиције, Удружење потомака и поштоваоца ратова 1912 -1918, а у име СУБНОР-а Србије секретар председника Видосава Ковачевића Станислав Рескушић.

У цркви „Свете Тројице“ постављена је мермерна плоча са именима Руса који су дали свој живот за Србију.

Православни народи кроз историју више су били „на небу, него на хлебу“. Проста душа словенска увек је имала истанчано чуло за све што је добро, часно и поштено. Само такви људи могли су да ставе ванвремене вредности љубав, веру и наду као своје звезде водиље, у мраку рационализма и разарајућег нихилизма. Декарт је рекао „мислим дакле постојим“, а православни Руси су увек били сведоци неизречене крилатице „верујем, дакле постојим“.

Слава им!