Данас је у Нишу одржана свечана државна церемонија поводом обележавања 215. годишњице битке на Чегру. Споменик је подигнут на месту где се 31. маја 1809. године одвијала чувена битка из Првог српског устанка, у знак сећања на погинуле војнике и њиховог команданта Стевана Синђелића.
Церемонија, у знак сећања на војводу Стевана Синђелића и његове бесмртне хероје, отпочела је у дворишту спомен-комплекса Ћеле кула где је одржан помен који су херојски страдали у чувеном боју на Чегру 1809. године. Помену је претходила света литургија у капели Светих бесребреника Козме и Дамјана у кругу Војне болнице.
Помен страдалим чегарским јунацима на Чегру служио је Његово преосвештенство владика нишки Арсеније у пратњи свештеника епархије нишке.
У част сећања на погинуле ратнике, венце крај споменика ресавском војводи Стевану Синђелићу положили су представници града Ниша, нови министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић представници Вoјске Србије na челу са командантом Копнене војске генералом Милосавом Симовићем, полиције, Нишавског управног округа, као и представници удружења, грађани, али и потомци Стевана Синђелића.
У име СУБНОР-а Србије града Ниша венац су положили председник ГО Анђелко Милићевић, пуковник у пензији и чланови ГО Звонимир Васковић, пуковник у пензији и др Горан Милосављевић, члан СУБНОР-а Србије Града Ниша.
Иначе, Ћеле–кула је јединствени споменик у свету који никог не оставља равнодушним, који одолева временима и подсећа на храброст и борбу предака за слободу у Првом српском устанку, у боју на Чегру. Пошто са устаницима није могао да победи бројно јаче турске снаге, Стеван Синђелић је пуцао из пиштоља у подземни магацин барута, где су настрадали сви српски војници и много Турака.
Ту је Турска војска однела победу над српским устаницима али је због војне умешности и храбрости ратника под командом војводе Стевана Синђелића погинуло много више турских војника – скоро 14.000 наспрам 4.000 српских. Борећи се против надмоћнијег противника српски устаници пружили су пример безмерне храбрости и патриотизма који је остао уткан у колективну свест нације током читава више од два наредна века.
У знак освете, због толиких губитака, турски командант Хуршид паша издао је наредбу да се са глава погинулих Срба одере кожа, да се коже напуне сламом и памуком и пошаљу у Цариград као ратни трофеј, а од лобања изгради кула како би се застрашио и опоменуо народ. Тако је никла Ћеле кула, на турском „кула од лобања“. Биле су 952 лобање које су остављале стравичан, мучан утисак сваком ко је видео. Данас Ћеле кула има 58 лобања, неке су Срби тајно скидали и сахрањивали, неке нису одолеле зубу времена, а једна је посебно издвојена на пиједесталу, као лобања вође устанка Стевана Синђелића.
Након тога, министар Немања Старовић, одржао је инспиративан говор, где је, између осталог, окупљеним грађанима рекао: „На овом светом месту где је крв српска проливена никао је споменик – светионик за нараштаје. Овде, на шест километара од Ниша, између Доњег Матејевца и Каменице, налази се Нишавска тераса на 352 метра надморске висине. Ту је оно џиновско стопало, што на турском значи „чегар“, што од оног 31. маја 1809. године у српској и турској историји остаде вечно име – и Чегар крвави и Ћеле кула за 952 главе српских мученика“,
Градоначелница Ниша Драгана Сотировски подсетила да је после 20 година обновљен споменик на Чегру, али и Ћеле кула и споменик Стевану Синђелићу. „Чегар је слободарско и заиста посебно место по херојству, место борбе против силе и обесправљености. Само истински хероизам и жртвовање воде у слободу. Култура сећања не сме да утихне, посебно у овом тренутку кад је невероватно којом брзином будућност постаје прошлост. За нас је сећање на прошлост поука, начин да не морамо да га поново проживљавамо.“
Сваке године на овај дан, обележавању годишњице Битке на Чегру и јуначког подвига Стевана Синђелића и његових Ресаваца, присуствује и његов потомак, који и носи његово име. „Стеван Синђелић ми је био чукун-чукун деда, ја сам десето колено. Веома сам поносан што долазимо сваке године на Чегар да одамо почаст деди. Долазим од малих ногу, већ десетак година. Долазим данас с оцем и мајком. У нашем селу је била кућа Стевана Синђелића и цело село Грабовац је поносно на њега“
И коначно, др Горан Милосављевић из СУБНОР-а Србије Града Ниша, такође бираним речима историчара, истакао је да је Чегар место које је препуно симболике и које не сме да се заборави. „Можда ниједно место српских земаља није препуно симболике и толико испреплетане симболике као Чегар. Овде се преплићу чегарска несрећа и српска неслога, због чега су Турци седам година дуже владали Нишом. С друге стране, тај барут и та искра слободе коју је запалио Стеван Синђелић, осветлила је наше покољење.“
На крају државне церемоније изведен је пригодан културно-уметнички програм.
31. маја 2024.